Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БУДУЋНОСТ ОДНОСА СРБИЈЕ И КИНЕ

Гаранције суверенитета и узлет на светско тржиште

Кина је данас други спољнотрговински партнер Србије, рекао је председник Вучић
(Инстаграм)

Искрено пријатељство је основа за јачање економске сарадње наше две земље. Овом поруком председник Србије Александар Вучић оценио је своју недавну посету Кини и састанак с председником Си Ђинпингом, који је довео до потписивања уговора о слободној трговини између две државе. Поводом критика на рачун ове посете председник Вучић је, подсећајући на значај и економску моћ ове земље, рекао да Кина има БДП од 14.700 милијарди евра. Скренуо је пажњу на то да у Пекингу нису били само он и председник Русије Владимир Путин, како неки тврде, већ и председник Пољске, принц Алберт од Монака, шеик Мухамед из Уједињених Арапских Емирата... „Зар је Пољска неслободни свет, или принц Алберт од Монака, који је био у Кини”, упитао је Вучић.

Он је претходно, у изјави новинарима, подсетио да су раније Италија, Немачка, Босна и Херцеговина и Русија биле прве четири земље по вредности трговинске размене са Србијом, а да је данас Кина већ друга. Председник је пренео да задатак нове амбасадорке Србије у Кини мора да буде да се повећа трговинска размена с Кином са 5,3 на осам милијарди долара, додајући да не би искључио могућност да, ако се заврши пандемија, а настави се раст размене, та цифра буде и до 10 милијарди, на нивоу с Немачком.

Посету председника Александра Вучића Кини и састанак с кинеским председником Си Ђинпингом саговорници нашег листа оцењују као веома добру у политичком смислу, истичући да се председник Србије с кинеским колегом састао уживо. Професорка Факултета политичких наука истиче да се најаве пројеката могу поздравити, али да треба сачекати реализацију. Посета председника Вучића Кини, истакао је новинар и бивши уредник Танјуга Борислав Коркоделовић, дешава се у тренутку дипломатског бојкота САД и групе западних земаља које нису послале представнике на отварање Зимских олимпијских игара.

Када је реч о односу Европске уније према сарадњи наше земље с Кином, Митровићева каже да се Европској унији не допада јачање кинеског утицаја у њеном простору, који је настао као резултат снажења економског утицаја те земље. Митровићева истиче да неке државе, почевши од Немачке као највеће економске силе, нерадо виде Кину као такмаца на територији коју Немачка види као зону свог доминантног економског утицаја. Истиче да се кинеска иницијатива „Појас и пут” простире се и на територији ЕУ.

„Дакле, овим неким стратешким потезима Кина је упутила својеврсни политички, али и економски изазов ЕУ. Будући да су њихови политички односи сада уздрмани дешавањима која су довела до увођења санкција Кини од стране ЕУ и узгредним санкцијама Пекингу. Дошло је до својеврсног замрзавања усаглашеног споразума о инвестицијама који је договорен крајем 2020. године. Појачано присуство Кине у земљама које још нису чланице ЕУ, а то је сада и Србија, која се често потенцира као земља која има најинтензивнију економску и блиску политичку сарадњу с Кином. Свакако да се то ЕУ не допада, званични Брисел сматра да Кина нуди алтернативни политички метод, па и економски модел овим земљама, па их тиме одвраћа од оних путева, образаца, правила које Европска унија очекује од својих будућих чланица”, оцењује Митровићева.

Коркоделовић истиче да је економско присуство Кине у Европи значајно и указује да је током 2020. године била највећи спољнотрговински партнер Европске уније и у том смислу је претекла САД, и то је било први пут да је Кина избила на чело спољнотрговинске размене са ЕУ. Према речима Коркоделовића, неки мисле да је томе допринео утицај пандемије вируса корона зато што је много медицинског материјала возовима транспортовано пут Европске уније. За разлику од наглашено добре трговинске размене и инвестиционе сарадње, указује, тамнији политички облаци се надвлаче над економском сарадњом.

„Крајем 2020. године су Европска унија и Кина договориле велики свеобухватни споразум о инвестицијама који је требало да значи знатно ублажавање рестрикција са обе стране. Блокиран је у Европском парламенту јер је једна група европских парламентарца, на основу њихове процене људских права у Кини, казала да док не буде било реформи на том плану у Кини, већег поштовања права етничких мањина, они неће гласати за тај свеобухватни споразум о инвестицијама”, истиче Коркоделовић. Митровићева напомиње да су земље Запада, почевши од Брисела, Вашингтона и савезничких земаља, означиле Кину као ревизионистичку силу која жели да постоји постојећи међународни и глобални економски и политички поредак, па чак и као претњу по слободно тржиште и демократију и додаје да се блиска сарадња наше земље и Кине не види као неки жељени правац и понашање Србије.

„Кина је Србији изузетно важна као гарант наше територијалне целовитости и суверенитета будући да она спада у државе које инсистирају, из разлога властите безбедности, на поштовању суверености и повељи Уједињених нација као извору међународног права. И у том смислу она не само као стална чланица Савета безбедности већ и као једна од најмоћнијих држава света гарантује поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности и других које штите територијални интегритет Србије”, закључује Митровићева.

Коркоделовић истиче за наш лист да је Кина много присутнија и да то изазива све веће незадовољство на Западу, посебно међу најмоћнијим земљама. Ову чињеницу виде као губитак њихове привреде зато што део кинеских инвестиција, уместо у њиховим привредама, завршава у Србији. Када је реч о присуству Кине у региону и односу суседних земаља према Србији због сарадње с Кином, Коркоделовић напомиње да је у региону било надметања око пројеката, али да су се апетити смањили под утицајем притисака са Запада. Како истиче, уз помоћ кредита из Европске уније, у Хрватској су кинески градитељи саградили мост код Пељешца, што је значајан архитектонски и грађевински подухват.

Последњих шест, седам и осам година ситуација се променила, па је Румунија значајно окренула леђа привредној сарадњи с Кином, Бугарска је уздржанија, док Београд и Бањалука, како претпоставља наш саговорник, трпе притиске. У Црној Гори, где ускоро кинески градитељи треба да заврше деоницу пута од Подгорице према граници с нашом земљом, чуле су се критике на рачун кинеских кредита и високе камате. Ова реторика, сматра Коркоделовић, уклапа се у веома присутну западну кампању о тзв. дужничким замкама које Кина поставља земљама у развоју и узима под хипотеку на 99 и мање година поједине објекте које су градили. Када је реч о најави споразума о слободној трговини с Кином, према мишљењу проф. др Драгане Митровић, реч је о веома смелом потезу и компликованом питању и да би требало у случају да дође до конкретизације кроз преговоре веома пажљиво одвагати.

„Ради о држави чија је економија огромна, чија је произвођачка и трговачка способност изузетна, глобално доминантна и која има са огромном већином земаља света велики суфицит у трговини робама, па и у многим услугама. Велика несразмера у капацитетима је увек опаснија за слабију страну. Додатно можемо да имамо опрез имајући на уму да је Кина имала могућности и давала обећања да ће у великој мери отворити своје тржиште за производе из Србије и других земаља у оквиру формата сарадње 16 плус један, али је с тим ишла веома споро, постепено и недовољно, чиме су многе од ових земаља биле незадовољне. Не можемо рећи ни да је Србија прошла другачије. С друге стране, пораст трговинске сарадње с Кином, дакле, за све земље света, осим за оне технолошки супериорне или ако поседују неке ретке ресурсе важне Кини, значи повећање дефицита у трговини с Кином. Кина је виртуозна у заштити свог тржишта, примени не само царинских него и нецаринских баријера, које је онда не стављају на радар светске трговинске организације, али којима успева да заштити своје тржиште. Ми смо далеко, у том смислу, од такмаца који може да се носи с Кином и треба да будемо веома опрезни и да пажљиво одвагамо сваки корак у овоме јер, уосталом, сами преговори за овакав посао трају јако дуго и када су у питању неупоредиво веће и снажније економије но што је наша”, оцењује Митровићева.

Према мишљењу Борислава Коркоделовића, о уговорима о слободној трговини веома детаљно се преговара и у обзир се узимају плусеви и минуси са сваке од страна и покушава да се нађе позитивно исходиште, а како сматра, преговори ће трајати неко време. Он истиче да према подацима Привредне коморе у периоду јануар–децембар 2021. године укупна робна размена између Србије и Кине износила је 5,28 милијарди долара, а укупан извоз у Кину 971 милион долара, што је значајно повећање у односу на 2020. годину. У истом периоду увезене су 4,3 милијарде долара робе, а покривеност увоза и извоза 22,6 одсто, док се у односу на 2020. годину значајно повећао наш извоз јер је покривеност увоза извозом удвостручена са 11,5 одсто на 22,6 посто у 2021. години.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Brat Kinez
Imamo povlašćeni pristup jednom od najvećih i najjačih tržišta na svetu ispred nosa. Odakle redovno dobijamo i stotine miliona bezpovratne pomoći iz fondova za razvoj, o kreditima da i ne govorimo. A ovde fantaziramo o Kini? Da nismo na pruzi od Soluna (Kinezi kupili celu luku za svoj "svileni put") do Pešte, nebi od "čeličnog prijateljstva" ni "č" bilo.
Дипломирани политиколог
Ово једино има смисла ако постоје писане гаранције о заштити домаћих произвођача. Ипак се улази на тржиште од 1.4 милијарди људи, које производе изузетно јефтине производе. Ноћна мора за наше мале произвођаче.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.