Спроведено више од две трећине мера за сузбијање сиве економије

Координационо тело за сузбијање сиве економије Владе Србије представило је јуче програм за 2022–2025, уз осврт на досадашње резултате остварене у борби за фер конкуренцију и повољан пословни амбијент. Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће једна од мера новог програма бити реформа Пореске управе. Додао је и да је највећи део посла Пореске управе дигитализован и аутоматизован.

– На прави начин смо дефинисали пут којим треба да идемо, јер борба сиве економије не може да се заврши једним потезом. То је континуирана активност. Програм за сузбијање сиве економије биће на јавној расправи до 28. фебруара. Већ у овом тренутку знамо да ће он садржати део који се односи на завршетак е-фискализације и увођења е-фактура, даље растерећење зарада, јер је наш стратешки циљ да из године у годину растерећујемо зараде како бисмо подстакли смањење сиве економије – казао је министар финансија, пренео је Танјуг. Најавио је и повезивање Пореске управе са Царинском управом и инспекцијама, како би били још ефикаснији.

– Радиће се на решавању опорезивања флексибилних облика запошљавања и примени у што већој мери безготовинског плаћања. Неопходно је и да се коначно реши проблем парафискалних намета, како би био створен транспарентнији амбијент за пословање привреде – нагласио је Мали.

Отварајући скуп у Министарству финансија, Мали је подсетио и да они који послују у сивој зони утичу на то да они који раде легално губе послове, клијенте и новац. Подсетио је да је влада 2015. направила први програм са конкретним планом и да са задовољством може да констатује да је 71 одсто тог плана реализовано, што га чини најуспешније спроведеним републичким документом у 2020.

Најавио је нови закон о јавним набавкама и портал јавних набавки што је такође било у програму из 2015, као и даље смањење оптерећења на зараде које су са 63 одсто смањене на 61 проценат. Додао је да је од прошлог месеца повећан неопорезиви део плате са 18.300 динара на 19.300.

Представници Европске инвестиционе банке и НАЛЕД-а подржали су предлог плана владе за сузбијање сиве економије до 2025.

Матео Коланђели, директор ЕБРД-а за западну Европу, нагласио је да је јачање пословне климе приоритет, а борба против сиве економије важна компонента. Напоменуо је да Србија у региону стално подржава фер конкуренцију и сузбија сиву економију. Додао је да је ЕБРД подржао са милион евра унапређење ефикасности инспекције уз подршку министарства и владе. Подсетио је и да је у децембру потписана подршка од 100 милиона евра за помоћ руралним областима и да ће ЕБРД наставити да подржава сектор малих и средњих предузећа.

Иван Милетић, председник Савета за конкуренцију НАЛЕД-а, оценио је да је за привреду важан системски приступ који је донео значајне резултате.

– НАЛЕД ће наставити да пружа подршку борби против сиве економије. До сада су постигнути добри резултати кроз реформу сезонског запошљавања, ширење безготовинске мреже, подршке младима у бизнису, као и онлајн калкулатор паушалног пореза… Приоритети даљег рада су усвајање јавног регистра непореских дажбина и измена законодавства у изградњи флексибилних облика рада – нагласио је Милетић.

Да је Министарство за државну управу и локалну самоуправу спровело битне мере из плана сузбијања сиве економије у вези са координацијом рада инспекцијских служби и реформом инспекцијског система, који подразумева дигитализацију и стални дијалог са привредом, судовима и другима, потврдила је министарка Марија Обрадовић.

– Обављено је 1,5 милиона, пре свега, превентивних, надзора, као и непосредна комуникација с привредом која је добијала упутства за противпандемијске мере. То је важно, јер су инспекције у првој фази пандемије успеле потпуно да спрече црно тржиште медицинском опремом и храном – навела је Обрадовићева.

О значајном повећању рада инспекције и смањењу рада на црно сведоче и подаци из Министарства за рад и запошљавање.

– У последње четири године од 47.176 радника на црно, три четвртине њих или око 30.000 засновало је радни однос на неодређено време. У Србији у 2021. години 212 инспектора за рад обавило је око 64.000 инспекцијских надзора рада на црно, а то је 1.500 надзора више него 2020 – подсетила је министарка Дарија Кисић Тепавчевић.

Напредак у сузбијању сиве економије постигнут је и у области трговине, туризма и телекомуникација. Министарка Татјана Матић напоменула је да је у претходном периоду успостављен систем е-инспектор и да је од велике важности и увођење новог института признања прекршаја. Најавила је да ће се у борби против сиве економије радити на усклађивању прописа посебно код фиксне мандатне казне при признавању прекршаја, што је наишло на добар пријем трговаца и грађана.

Говорећи о резултатима Министарства привреде, министарка Анђелка Атанасковић издвојила је дефинисање института принудне ликвидације у Закону о привредним друштвима, што је учињено у сарадњи са Привредном комором Србије. Подсетила је и на нефинансијску подршку постојећим микро, малим и средњим предузећима, кроз бесплатне услуге, које се пружају у 17 акредитованих развојних агенција.