Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бесцарински споразум са Кином – спас или претња за домаће произвођаче

Извозницима вина, који на царине и таксе плаћају 47 одсто, споразум о слободној трговини отвара нове могућности, док поједини привредници сматрају да ће их долазак кинеске конкуренције на наше тржиште потопити
Шири се пут извозу наше робе (Фото Пиксабеј)

Наш извоз у Кину 2021. увећан је са 377 на 850 милиона евра. Истовремено увоз је повећан са 3,57 на 4,45 милијарди евра. Највише смо извозили бакар, дрво, ИКТ услуге. На кинеском тржишту су се нашли месо, дуван, воће и алкохол у вредности од 18,9 милиона евра, што је за 50 одсто више него годину дана раније. Царине на прехрамбене производе су од 10 до 35 процената. Најављени споразум о слободној трговини може да отвори пут извозу наше робе на ову далекоисточну дестинацију, али и да зада главобољу домаћим произвођачима који страхују да неће моћи да се изборе са кинеском конкуренцијом.

Милан Настић, сувласник компаније „BT винери”, која производи и извози вина у Кину сматра да је споразум о слободној трговини фантастична ствар. Он наводи да увозна царина на вино у Кини тренутно износи 27 одсто и са ПДВ-ом и таксама изађе на 47 процената. Ако би се наши извозници ослободили царине свакако би српска вина била конкурентна на том тржишту, јер Кинези мере сваки цент који дају.

– Чиле и Аустралија су једине државе које су имале нула одсто царине на вино. Аустралији је укинута та могућност и тренутно је само Чиле. Ако бисмо се ми појавили са нултом царином верујем да бисмо успели три до четири пута да повећамо извоз Србије. Већ седам до осам година извозим у Кину. Прошле године смо извезли 150.000 боца, што је 20 одсто укупног извоза у ову земљу. Незахвално је причати о подацима и лицитирати са милионима боца када се говори о могућностима извоза на кинеско тржиште јер није само о царини реч. Да би се пробило на то тржиште потребан је маркетинг и промоција државе као произвођача вина. Кинези ни не знају да се на Балкану производи ово пиће – објашњава Настић.

Наводи да је кинеско тржиште у експанзији. Они имају сопствену производњу, али је лимитирана с обзиром на то да су плански ограничени и пошто су схватили да је заузимање земље виноградима и чекање да се вино направи скуп производ. Зато су оријентисани на увоз из Италије, Француске, Шпаније, а ми смо присутни у промилима.

Мирјана Ђурић, из „Фрушкогорских винограда”, компаније која такође извози вина у Кину, каже да би евентуално потписивање споразума о слободној трговини са овом земљом омогућило знатно повољнији положај за све обухваћене производе из Србије, на кинеском тржишту које је већ постало најважније, а свакако и најзахтевније.

– На кинеском тржишту смо присутни још од 2016. и ова мера би утицала да умногоме повећамо извоз вина у НР Кину, с обзиром на то да би укупна царинска и друга оптерећења била знатно мања. Само смањење дажбина није довољно, али је преко потребно да производи из Србије буду боље позиционирани – напомиње Ђурићева.

Са друге стране, Драгољуб Вукадиновић, председник „Металца” сматра да потписивање таквог споразума није добро за привреду Србије, јер ми не можемо да конкуришемо тако великој економији. Према његовим речима, Кина има огромно тржиште и ценовно је претња за Европу и цео свет.

– Њихови производи су најмање 30 до 40 одсто нижи од домаћих. Они ће затворити и ово мало привреде што ради у Србији. То је као да вас неко стави у џак и треба да вас бије а ви не можете да отворите руке да се браните. Кина је највећа светска економија са ненормалном продуктивношћу и новим технологијама. Цене материјала су далеко ниже него овде. Цео свет се брани од Кине, а ми јој широм отварамо врата. Држава би требало да заштити привредне гране које би могле да буду угрожене тим споразумом, а да омогући извоз одређених прехрамбених производа – наводи Вукадиновић.

Топлица Спасојевић, власник ИТМ, каже да ће овај споразум помоћи кинеским фирмама да се лакше одлуче да отворе своја представништва у Србији, да овде производе и извозе у ЕУ и Русију, под условом да ти производи буду 51 одсто српска компонента. Тај део споразума је користан и за Србију уколико жели да привуче инвеституре, што ће подстаћи запошљавање и допринети расту БДП-а.

– Други аспект је трговина. То ће њима помоћи да лакше продају своје производе на српском тржишту, али можда и да оштете неке наше произвођаче. Овај споразум ће само делимично да помогне нашим фирмама да извозе тамо јер ми у конкуренцији са Кином немамо много шанси, као што их ни цео свет нема. Интересантна су им наша вина и вероватно ће се појавити још нешто специфично за њих попут малина и квалитетне, избрендиране хране која може да издржи транспорт – напомиње Спасојевић. Додаје да овај споразум има политичку и економску димензију и користан је када изађемо пред страног инвеститора и покажемо да имамо споразуме о слободној трговини са Кином, Русијом, Турском…

Пошто српска привреда неће имати равноправан третман он предлаже да се изузму неки производи као што је урађено у случају споразума са Русијом.

– Све што ми производимо може да буде угрожено, па и сви инвеститори из ЕУ, који су овде отворили фабрике од хемијске индустрије, текстилне, до произвођача каблова. Кинези ће нас да користе као носач авиона. Не кажем да је споразум у старту лош, само би требало повести рачуна и заштитити неке привредне гране за које имамо интерес – сматра Спасојевић.

Звонко Јовановић, оснивач „Сирана Јовановић” из Смедерева, који производи сиреве премијум квалитета, наводи да је споразум са Кином изузетно добра ствар и отвара много могућности.

– Кина је интересантно тржиште. Ми као мали произвођачи сами ту ништа не можемо да урадимо, зато држава мора да помогне. Привредна комора би могла активно да се укључи и да скрене кинеским партнерима пажњу који наши производи заслужују да буду извезени. Кинези су можда чули за италијански пармезан са традицијом дугом неколико деценија, а ми који смо у класи тих производа, за њих смо непознаница – објашњава Јовановић.

Раде Љубојевић, власник компаније „Сирогојно” која извози смрзнуто воће каже да у Кини још нису продавали своје производе, али сматра да је сваки споразум о слободној трговини добро дошао.

– Да ли бисмо извозили на то тржиште зависи од њих. Кина је велики произвођач воћа. Кинеских јагода и малина има доста у Европи. Али свакако ће тај споразум пробудити интерес да покушамо – напомиње Љубојевић.

Срђан Павловић, оснивач компаније „Павле” која производи дечју обућу сматра да ће текстилна индустрија овим споразумом добити озбиљну конкуренцију. Увоз текстилних производа је у 2020. износио 115,5 милиона евра и знатно је већи него претходне када је био свега 19 милиона.

– Наши трошкови рада су већи него код Кинеза и ми никако нисмо конкурентни. Бесцарински увоз може жестоко да погоди текстил и обућарство – наводи Павловић.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Mi sa godišnjim BDP-om, koliki je, bezmalo, njihov dnevni, hoćemo bescarinski da trgujemo.
Radovanka
Pardon,nismo mi izvozili bakar,nego Kinezi,a mi smo dobijali PDV (verovatno).
Иван Грозни
На робу која се извози не плаћа се ПДВ.
moje mišljenje
mislim da je ideja da se strani investitori privuku da posluju iz Srbije jer odavde imaju lakši pristup tom ogromnom tržištu. Ako to ne bude uspelo, doći će do propadanja preduzeća i poskupljenja hrane. Opasna igra. Švajcarska taj isti ugovor ima ali njima je bio koristan jer su švajcarski proizvodi koji su inače skupi ali kvalitetni, pojeftili na kineskom tržištu. Nakon dve godine treba podvući crtu pa videti da li se isplatilo.
Yugocinik
Dok su se Kinezi vozili samo biciklima, u Srbiji smo pravili: kamione, vagone, avione i to mlazne, automobile, brodove, buldozere, televizore, ves masine, bicikle, traktore, kombajne, telefone, frizidere..... , a danas ni trotinet ne mozemo da napravimo od domace sirovine, al' zato imamo ovaj bescarinski sporazum. Cudno je ovo "zlatno doba", bas bas cudno.
Milan
Srbija polako postaje kineska mesna zajednica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.