Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Млинари на губитку због „замрзнутих” цена брашна

У „Житоунији” кажу да је произвођачима пословање угрожено, јер пшеницу купују по тржишним ценама, а брашно продају по „замрзнутим”
(Фото Pixabay)

Удружење млинске, пекарске и тестеничарске индустрије Србије „Житоунија” изразило је незадовољство због тога што индустријски млинови који су чланови овог удружења сносе сав трошак одлуке Владе Србије о замрзавању цене брашна у малим паковањима од једног до пет килограма.

Из „Житоунија” наводе у саопштењу да су и друге државе увеле сличне мере заштите стандарда становништва од раста цена, уз тврдњу да трошкове тих мера сносе владе које су донеле такве одлуке, преноси Танјуг.

Додају да ово пословно удружење већ два месеца министарствима трговине и пољопривреде подноси предлоге за решавање проблема губитака у већим индустријским млиновима произвођачима малих паковања брашна.

„Суштина предлога је обезбеђивање адекватне накнаде наведеним млиновима, сразмерно испорученим количинама пшенице путем продаје ове житарице у власништву државних робних резерви у одговарајућем паритету, количини и цени, по узору на модел примењен за производњу одређеног типа јефтинијег хлеба”, наводи се у саопштењу „Житоуније”.

Након што се министарства нису огласила ово удружење је упутило алтернативни предлог да се индустријским млиновима обезбеди новчана надокнада за сваки килограм испорученог брашна у износу од осам динара по килограму.

У саопштењу се додаје да би се ова накнада исплаћивала млиновима месечно на основу фактура о испорученим количинама брашна.

Из „Житоуније” напомињу да је млиновима пословање угрожено, јер пшеницу плаћају по важећим тржишним ценама, као и енергенте и амбалажу који су током претходних годину дана поскупели два до три пута, док свој највреднији производ – мала паковања брашна, продају по замрзнутим ценама од 15. новембра 2021.

– Индустријски млинови, произвођачи малих паковања брашна, већ улазе у зону губитка у пословању. Млинови су највећи купци пшенице у Србији и ако буду радили са губитком неће добити банкарске кредите и неће моћи да купе пшеницу рода 2022. године што ће у време жетве изазвати велики револт произвођача пшенице због немогућности да продају тржишне вишкове – оцењују у „Житоунији”.

Ово удружење иначе чине чланице чија годишња мељава пшенице износи 603.800 тона, што је око 54,89 одсто укупних количина које се самељу у Србији.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
Ни речи колико кошта млевење једног килограма жита са свим вишегодишњим поскупљенима. Па да ми израчунамо колика им је зарада или губитак. Овако је повика због губитка екстра профита. Када је цена пшенице била 18 динара ја сам у продавници плаћао брашно од 55 до 85 динара. То је 18 до 20 ушура. Ко се још сећа тога.
Иван Грозни
Ограничења цена обично доводе до несташица и црног тржишта. Сетимо се да је некада уље коштало три динара уз један мали проблем. Нигде није могло да се купи. Против инфлације се бори кредитно-монетарном политиком, а не ограничењима цена.
Бинср
Инфлација дивља у Србији.
Киза
Чекајте мало! "...ако буду радили са губитком неће добити банкарске кредите и неће моћи да купе пшеницу рода 2022. године што ће у време жетве изазвати велики револт произвођача пшенице због немогућности да продају тржишне вишкове..." Из овога произилази да су они на исти начин откупили жито рода 2021. које сада мељу! Значи лажу да купују жито на тржишту! А губици о којима причају је у ствари "губитак" екстра-профита због немогућности да искористе поремећаје тржишта и неоправдано повећају цену!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.