Беливук пориче убиства, а признаје рушење у Савамали

Вељко Беливук, Марко Миљковић и Небојша Јанковић негирали су јуче на допунском саслушању које је у Тужилаштву за организовани криминал обављено по замолници црногорског Специјалног тужилаштва да су учествовали у убиствима Дамира Хоџића и Адиса Спахића и отмици Мила Радуловића Капетана због чега је у суседној земљи против њих покренута истрга. Тројица осумњичених су на околности двоструког убиства и отмице први пут саслушавани 1. децембра прошле године када су такође негирали кривицу тврдећи да се 14. октобра 2020, када су ликвидирани Хоџић и Спахић, нису налазили на територији Спужа, места у којем су кривична дела извршена.

Много већу пажњу јавности од јучерашњег саслушања тројице осумњичених за злочине који су почињени на територији Црне Горе, изазвала је Беливукова изјава. Он је, према незваничним информацијама, дао исказ у Тужилаштву за организовани криминал током саслушања о убиству Горана Михајловића и Николе Митића за које је осумњичен са још неколико припадника своје криминалне организације. Беливук је тада, према истим сазнањима, тврдио да ће испричати све што су он и његови сарадници радили за државу у протеклим годинама, почевши од рушења у Херцеговачкој улици у Београду.

– Уколико тужилац настави да подмеће доказе против нас и измишља, бићу принуђен да кажем шта смо све чинили за државу. Почећу од Савамале, а онда ћу говорити и о много тежим кривичним делима – казао је, наводно, Беливук.

Исти незванични извори тврде да је Беливук рекао да су он, Звонко Веселиновић (бизнисмен који се на КиМ доводи у везу са убиством Оливера Ивановића) и покојни Александар Станковић (убијен 2016. у Београду) послали људе да руше објекте у Савамали.

Догађај о којем је Беливук, наводно, говорио пред тужиоцем никада у потпуности није истражен, нити су сви надлежни за рушење објеката у овом делу Београда икада одговарали. Једини који је признао одговорност за поменута дешавања био је полицијски службеник Горан Стаменковић. Он је у мају 2018, две године после догађаја, признао кривицу за несавестан рад у случају рушења објеката у Савамали и са Вишим јавним тужилаштвом закључио споразум по којем је осуђен на условну затворску казну.

У односу на други део предмета у коме се као извршиоци помињу Н. Н. лица, предмет је враћен Првом основном тужилаштву на даље поступање.

Иако закон окривљеном омогућава да се од сумњи и оптужби брани на начин који сматра најбољим за себе, па чак и да не говори истину, „Политикин” саговорник из врха правосуђа који је желео да остане анониман, наводи да је чудно што је Беливук на саслушању говорио о нечему за шта га тужилаштво не терети, али да његове тврдње надлежни треба да испитају.

– Окривљени по Законику о кривичном поступку нису дужни да погоршавају своју процесну позицију на начин што би, признањем чињеница за које их тужилаштво не терети, себе самооптуживали. Потпуно је нелогично да неко ко има право да ћути и не одговара на поједина питања тужилаштва, себе и друге излаже додатном потенцијалном прогону. Таква изјава мора да изазове позорност тужиоца који би требало да, у склопу већ познатих чињеница које колају о овом случају, провери. Посебно зато што је овај предмет од посебног значаја за јавност и поверење у правосуђе у целини – казао је „Политикин” саговорник.

Осим помињања случаја „Савамала” и својеврсног признања да је имао везе са рушењем кућа, јавност је, сасвим оправдано, заинтересована и за разлоге због којих се, иако су одавно испуњени сви законски услови, не заказује почетак суђења Беливуку и члановима његове групе због оптужби да су учествовали у пет зверских убистава, отмицама, силовању, недозвољеној трговини наркотицима.

Оптужница је постала правоснажна 9. новембра 2021, а почетак суђења, односно припремно рочиште, по закону је требало да буде заказано у року од 30 дана. Поједини медији су крајем протекле године објавили информацију да судија Зорана Трајковић до тада није заказала почетак суђења јер је из здравствених разлога била спречена да ради.

Суд нема одговор због чега суђење још није заказано

Како „Политика” сазнаје, Александар Степановић, председник Вишег суда у Београду пред чијим Посебним одељењем ће се водити поступак против Беливука и његових саучесника, у понедељак је поново од судије Зоране Трајковић тражио изјашњење о томе због чега још није заказала суђење.

Како незванично сазнајемо, и браниоци појединих окривљених писали су суду ургенцију за одређивање термина почетка суђења.

На питања да ли постоји законска могућност да се предмет додели у рад другом судији, до када судија може да пролонгира заказивање претреса, као и колико је пута до сада тражено изјашњење судије – у суду нисмо добили одговоре.