Изручење држављанина Бахреина под лупом Европског суда за људска права

Министарство правде После изручења политичког активисте Али Ахмеда Џафара Мохамеда Краљевини Бахреин упркос томе што је Европски суд за људска права у Стразбуру тражио од Србије да одложи депортацију, сасвим је сигурно да ће наша земље сносити последице. О санкцијама које ће бити изречене Србији због оглушивања о привремену меру суда у Стразбуру да одложи изручење за сада може само да се нагађа, као што може да се нагађа и о разлозима за доношење одлуке о депортацији упркос чињеници да су и представници МУП-а и судства знали за допис француског суда.

Мохамед, који је у држави свог порекла осуђен на казну доживотног затвора због тероризма, ухапшен је у Београду 3. новембра прошле године с лажним пасошем и до 24. јануара налазио се у екстрадиционом притвору, одакле је изручен Краљевини Бахреин.

Ана Тркуља, адвокат у овом предмету, каже за „Политику” да ће до 18. фебруара (рок који је одредио Европски суд за људска права) Београдски центар за људска права поднети представку суду у Стразбуру.

– Сматрам да је сасвим извесно да ће суд у својој одлуци утврдити да је Србија повредила члан 34 Европске конвенције о људским правима и основним слободама, будући да је у привременој мери назначено да њено непоштовање повлачи са собом кршење овог члана. Овакав чин Србије сматра се једном врстом опструкције поступка пред судом у Стразбуру. Осим тога, очекујемо да ће суд утврдити и повреду члана 3 поменуте конвенције, којим је предвиђена забрана мучења, нечовечног и понижавајућег поступања или кажњавања. У конкретном случају основни проблем је што надлежни органи Србије нису испитали да ли Мохамеду у случају повратка у Бахреин прети таква опасност, а били су дужни то да учине – објашњава Тркуља.

Такође, уколико утврди повреду конвенције, према речима адвокатице, суд може да обавеже нашу земљу да Мохамеду исплати одређени износ на име накнаде нематеријалне штете. Међутим, како каже, наша саговорница се плаши да држављанину Краљевине Бахреин та накнада неће много значити, имајући у виду да је штета која је за њега настала оваквим поступањем Србије – ненадокнадива.

– Уколико суд у Стразбуру прогласи Србију одговорном због кршења члана 3 конвенције, таква одлука ће бити од утицаја на будуће поступање органа надлежних за доношење одлука у поступку екстрадиције, што је веома значајно. Оваквих случајева нема много, али су штетне последице које могу наступити по ове особе несагледиве. Зато је важно да органи који доносе одлуке у овом поступку имају свест о томе на шта треба да обрате пажњу. Такође, постоји могућност и да суд утврди постојање системског проблема у начину на који надлежни органи одлучују у поступку екстрадиције. С тим у вези, може се наложити Србији да тај проблем на системски начин и реши – каже адвокатица.

Из списа предмета у које је „Политика” имала увид види се да је, након што је обавештен да је Мохамед изручен 24. јануара упркос постојању привремене мере, суд у Стразбуру затражио од Србије да се изјасни на ову околност. У одговору су представници наше земље навели да је привремена мера примљена у петак, 21. јануара у 19.57 часова, али да је до непоступања по њој дошло услед кратког временског размака између њеног издавања и саме екстрадиције.

– Привремена мера коју доноси Европски суд за људска права је по својој природи таква да захтева хитност у поступању. Свест о томе сасвим сигурно постоји код свих надлежних органа који су били укључени у овај процес. Због тога се овај аргумент државе никако не може прихватити. Важно је нагласити и да у привременој мери није тражено да се Мохамед не изручи Бахреину, већ да се застане са изручењем до 25. фебруара, док се не утврде чињенице које су од важности за даље одлучивање Европског суда за људска права. Међутим, српски надлежни органи не само да су се оглушили о наведени захтев већ је након доношења привремене мере дошло и до померања датума планираног за његово изручење – прича Тркуља.

Хронолошки слажући чињенице у случају држављанина Краљевине Бахреин, наша саговорница каже да је министарка правде 18. јануара донела решење којим се дозвољава изручење Мохамеда и да је оно достављено МУП-у на даље извршење. Виши суд у Београду је, наводи адвокатица, 21. јануара од стране Министарства унутрашњих послова обавештен да је изручење планирано у ноћи између 24. и 25. јануара.

– Суд у Стразбуру је 21. јануара у вечерњим часовима донео привремену меру и проследио је Србији. Дан након доношења привремене мере МУП је обавестио Виши суд у Београду да је дошло до промене датума изручења и да ће оно бити обављено дан раније, односно у ноћи између 23. и 24. јануара, како је и било. Такође, од значаја је и чињеница да се у списима предмета налази доказ да је МУП био упознат с постојањем привремене мере Европског суда за људска права којом је наложено да се са изручењем застане и да је о томе обавестио Виши суд у Беграду, који га је упутио на Министарство правде – наводи адвокат.

На питање да ли је изручење могло да буде спречено, наша саговорница одговара потврдно.

– Постојао је законски начин да министарка правде спречи изручење након пријема привремене мере Европског суда за људска права и да одложи извршење решења којим је дозволила изручење, иако је оно постало коначно. Зашто то није урађено, то је питање за надлежно министарство. Важно је да се разуме да је Европска конвенција о људским правима и основним слободама по Уставу саставни део нашег правног поретка и да се као таква непосредно примењује у нашем правном систему. Ратификовањем ове конвенције наша држава се обавезала да ће поштовати и одлуке Европског суда за људска права као тела надлежног да врши надзор над поштовањем одредаба конвенције. Дакле, нико нас са стране не тера да поштујемо одлуке суда у Стразбуру, већ смо се ми као држава на то обавезали – закључује Тркуља.

Шта кажу списи, а шта полиција

Изручење Али Ахмеда Џафара Мохамеда Краљевина Бахреин је од Србије тражила због осуде на доживотну казну затвора, која му је изречена у одсуству. С тим у вези, објашњава адвокатица Ана Тркуља, Бахреин је пружио гаранције да ће суђење бити поновљено у његовом присуству. – С друге стране, треба имати у виду да је Министарство унутрашњих послова Краљевине Бахреин дан након његовог изручења издало саопштење да је уз помоћ пријатељске државе изручено лице које је осуђено на три доживотне казне затвора, као и на додатну казну затвора у трајању од десет година. Имајући у виду стање људских права у Краљевини Бахреин, о чему сведоче бројни извештаји међународних организација, бојим се да ће праћење поновљеног судског поступка и положаја у ком се он налази бити отежано – наводи Тркуља.