Ватерполо у крви

У земљи у којој се навијачи питају за многе ствари не чуди то на који начин је Мирко Вичевић (53) – Црногорац хрватског порекла – отеран с клупе Ватерполо клуба Црвена звезда. Неко ће рећи да можда није ни требало да дође до тога да екипу „црвено-белих” води неко ко има стаж у странци Мила Ђукановића и ко је на челу Хрватског грађанског друштва Црне Горе – Котор, међутим, здрав разум каже да су такве сцене недопустиве, које год неко био вере и политичког опредељења…

Ко је заправо Мирко Вичевић?

Заљубљеници у спорт немају никакву дилему! У питању је најуспешнији црногорски ватерполиста свих времена, један од великана југословенског ватерпола, од прошлог лета члан Куће славних у воденим спортовима на Флориди.

Рођен је у Котору, 30. јуна 1968, у познатој спортској породици, у којој су ватерполисти били и његов отац Павле, стриц Слободан и брат Жељко. Поникао је у которском Приморцу, у којем је играо од 1982. до 1989, а затим је наставио у Јадрану из Сплита, Савони (Италија), Барселони (Шпанија), Бреши и Про Реку (оба из Италије). Са Брешом је освајао Куп европских купова 2002, 2003. и 2006. Проглашен је за најбољег спортисту Црне Горе (1988).

С репрезентацијом Југославије освајао је златна одличја на свим највећим међународним такмичењима: Олимпијске игре, светско и европско првенство и Светски куп. Највећи успех му је, као и читавој тој генерацији, олимпијско злато из Сеула 1988, y генерацији с Милановићем, Шоштаром, Букићем, Шименцом, Ђухом, Андрићем…

Врхунац те генерације стигао је с распадом СФР Југославије. После освојене титуле светског првака у Перту, јануара 1991, крајем августа исте године репрезентација је требало да се бори за своје прво европско злато у Атини. Међутим, селектор Никола Стаменић није могао да рачуна на све играче јер се тим раставио због добро познатих политичких околности. Хрватски играчи су после турнира у Дуизбургу, уместо у Атину, отпутовали у Загреб. Као Хрват из Црне Горе, и Вичевић се двоумио, али је све дилеме решио његов отац Павле, који му је објаснио да је врло важно да игра за Југославију. Тог лета се Стаменићевој селекцији прикључио и Мирков брат Жељко, тако да су плави освојили своју прву европску титулу са два Вичевића.

Кад је престао да игра ватерполо, Мирко је стекао тренерску лиценцу и наставио тим путем. Са Савоном је био јуниорски првак Италије 1999, а од 2008. преузео је тек основану Ватерполо академију „Катаро”. С репрезентацијом Црне Горе освојио је Јуниорско првенство Европе 2013.

Од јула 2011. преузео је улогу председника Хрватског грађанског друштва Црне Горе – Котор, а затим пришао ДПС-у, партији Мила Ђукановића. Вичевићи, ипак, нису увек делили ставове хрватске заједнице у Црној Гори. Мирков отац Павле је тако издејствовао да базен у Котору понесе име некадашњег ватерполо аса Зорана Гопчевића, иако су се томе жестоко успротивили и Хрватска грађанска иницијатива и Хрватско национално веће Црне Горе, чији је Мирко некада био члан. Ове две организације су сматрале да је недопустиво да базен понесе име некога ко је као резервиста ЈНА био на месту командира страже у логору у Морињу, где су се налазили хрватски ратни заробљеници са дубровачког ратишта.