Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: др МИОДРАГ СТАНОЈЕВИЋ, анестезиолог у Норвешкој

Постковид синдром прати чак 60 различитих тегоба

Код тешко оболелих болест на почетку може да се јави у облику лакше клиничке слике од седам до десет дана, када долази до наглог погоршања стања и стављања пацијента на респиратор
(Фото: лична архива)

Власти у Норвешкој планирају да од 17. фебруара укину већину мера, осим ношења маски и држања дистанце, које су уведене због пандемије вируса корона, јер је висока стопа вакцинисаних довела до успеха у борби против ковида 19. У овој земљи је имунизовано више од 90 одсто грађана, а до сада је због ковида 19 живот изгубило око 1.500 људи.

У разговору за „Политику” др Миодраг Станојевић, анестезиолог из Србије који ради у болници у граду Арендал у Норвешкој, истиче да постоје разлике у борби против ове пошасти у Норвешкој у односу на Србију, јер су одлуке доношене на бази тренутно утврђених чињеница у вези с вирусом и болешћу коју изазива, на основу искустава из света и савета релевантних светских организација. „Народ је био дисциплинован, придржавао се свих донетих упутстава и мера и живот се одвијао прилично нормално. Нисмо имали јако велики број тешко оболелих. Вакцине су свакако најзначајније у овој пандемији. Нема дилеме да су ефикасне у високом проценту, у више од 90 одсто случајева. И поред комплетне вакцинације, човек се може заразити, али се код тих пацијената изузетно ретко развијају тежи облици болести”, истиче др Станојевић.

У чему се разликује борба против ковида 19 у Норвешкој од оне у Србији?

Пре свега у томе што су пандемију у Норвешкој водили најкомпенентнији стручни људи у које су народ, а и политичко руководство, имали пуно поверења и придржавали се њихових упутстава и мера. Пацијенти су добијали сву неопходну помоћ, лако доступну свима. Није било никаквог чекања на помоћ. У старту су направљени планови у случају енормног повећана броја оболелих и протоколи лечења, на бази познатих чињеница и искустава из других земаља. Пацијенти су добијали само оне лекове који су се показали као ефикасни и били су искључивани из протокола они медикаменти који су се у студијама показали као неефикасни. Мислим да је у Србији приступ пандемији у старту био лош. Главни проблем је био у томе што није формиран тим од најкомпетентнијих људи које ми у Србији свакако имамо. Сви се сећамо оне срамне конференције за медије на почетку пандемије на којој је грађанима речено да је реч о најсмешнијем вирусу, да жене треба да иду у шопинг у Милано, да деца не оболевају и не преносе вирус… То је доста утицало на касније понашање становништва које је било у једној конфузији. За разлику од Норвешке, у Србији су се доносиле погрешне одлуке. Усудио бих се да кажем да су неке од њих биле на граници здравог разума.

Како видите даљи ток пандемије?

Још увек не знамо како ће се даље развијати ова пандемија, с обзиром на велики потенцијал вируса да мутира. Видећемо да ли ће то ићи у оном правцу да ћемо морати да се вакцинишемо сваке године, као у случају грипа. Нисмо ни сигурни колико траје имунитет после прележане болести или вакцинације. Може се очекивати да ће с вакцинацијом, можда и неким новијим вакцинама, полако доћи до смиривања пандемије, али је врло вероватно да вирус неће нестати и да ћемо морати да живимо с њим, али са знатно мањим бројем тешких клиничких слика код оболелих.

У Србији је омикрон полако потиснуо делта сој короне. Да ли је заиста омикрон блага варијанта болести?

Делта сој повећава вероватноћу развијања тежег облика болести за 50 одсто од алфа соја (првог соја који се појавио) и чешће даје теже упале плућа, док се омикрон шири знатно брже, али има тенденцију да захвата горње респираторне путеве и знатан број пацијената нема никакве симптоме. Вирус се преноси блиским контактом (капљицама) до два-три метра удаљености од оболеле особе, али треба знати да се он задржава и на површинама од неколико сати до неколико дана тако да се човек може заразити и када додирне те површине и потом лице. Око 20 до 40 одсто инфицираних нема никакве симптоме, а 40 одсто има оне сличне грипу: повишену температуру, кашаљ, главобољу, болове у мишићима, општу слабост, губитак чула укуса и мириса. Чести су и гастроинтестинални симптоми, проливи и болови у стомаку и леђима. Око 20 одсто заражених развија тежу клиничку слику с упалом плућа, али је карактеристично за овај вирус да може да нападне и срце, бубреге, јетру и мозак. Изгледа да има посебан афинитет за унутрашњи слој крвних судова (ендотел), што узрокује промене на малим крвним судовима, ослобађа различите факторе коагулације и врло често доводи до тромбоемболијских компликација (плућне емболије, инфаркт срца, шлог, дубоке венске тромбозе). Код пацијената с тежом клиничком сликом типично је да болест може бити у облику лакше клиничке слике од седам до 10 дана, када долази до наглог погоршања стања, па пацијенти у кратком року могу да заврше на респиратору. То стање узрокује такозвана цитокинска олуја, односно једно стање где долази до претеране реакције имуносистема на вирус при чему долази до значајних оштећена у захваћеним органима.

Многи људи имају страх од респиратора, па кад се вакцинишу говоре да ће учинити све само да не буду стављени на апарат за вештачко дисање. Каква је смртност пацијената који морају да буду прикључени на респиратор?

Према доступним најновијим студијама, укупна смртност се креће од један до три одсто, а у неким земљама с нижим нивоом здравствене заштите и до осам одсто. Смртност је знатно већа код старијих пацијената и особа које су гојазне, имају срчане, плућне, бубрежне и малигне болести. Видим да је у Србији висока смртност пацијената на респираторима, око 90 одсто, о чему су јавно говорили лекари из ковид болница. То је много и требало је одавно предузети мере и видети због чега је то тако. У Норвешкој је смртност на респираторима отприлике 10 одсто. У мојој болници ниједан пацијент који је лечен на респиратору није преминуо. Мислим да је у Србији проблем стихијско куповање ко зна каквих респиратора, необученост за рад с њима, али и премореност персонала. Такође је веома битно имати стандардизоване, обавезујуће протоколе за лечење којих се сви морају придржавати. Да би се правилно и успешно лечио тешко болестан пацијент на респиратору, мора се превасходно имати квалитетан апарат, а још важнији је лекар анестезиолог који има адекватно знање и искуство. То је један изузетно комплексан процес и мора се индивидуално прилагодити сваком пацијенту. Веома је битна и нега и исхрана тих пацијената. Студије су показале да окретање пацијената на стомак осам пута у току дана знатно побољшава преживљавање.

Колико је опасан постковид синдром код особа које су прележале корону?

Примећено је да један значајан део пацијената који су прележали акутну фазу ове болести и даље има одређене тегобе у дужем или краћем периоду од три недеље до чак шест месеци. Изгледа да код појединих пацијената остају трајне последице у смислу редуковане плућне или срчане функције. Постоји чак 60 различитих тегоба. Притом, ту није пресудна тежина клиничке слике, па зато и особе с лакшим клиничким сликама могу развити овај синдром. Једна велика студија је показала да чак од 12 до 80 одсто пацијената у болници пати од макар једног постковид симптома. Најчешћи су отежано дисање, замор и малаксалост, анксиозност, депресија и проблеми са сном. Такође су забележени поремећаји у срчаном ритму. За сада нема јасних препорука како помоћи овим пацијентима. Саветују се физикална терапија, постепена повећана физичка активност, вежбе дисања и психолошка подршка. Главну улогу у лечењу ових пацијената требало би да имају њихови изабрани лекари који их по потреби могу упутити на неки специјалистички преглед. Можда је најважније, посебно код пацијената са значајним придруженим болестима, да се повремено раде лабораторијске анализе које би могле да укажу на могуће тромбоемболијске компликације.

У Норвешкој нико не тражи везу

Због чега сте одлучили да одете из наше земље?

Из Србије сам отишао 1. јула 2008. године, а радио сам у болници у Ужицу. То није била нимало лака одлука. Пре тога 2005. сам био на разговору за посао у Норвешкој, добио сам посао и потписао уговор, али сам се предомислио наивно верујући да је могуће да се ствари у нашој земљи поправе. Материјални моменат није био одлучујући за моју одлуку, мада не могу рећи да је безначајан.

У Норвешкој нико не тражи везу

Колико се разликује рад лекара у Норвешкој од оног у Србији?

Ако сте добар лекар у Србији – имате шансу да будете добри и било где у другој земљи. Овде једноставно не постоје лоши лекари, као што је случај у Србији. Такав је систем да једноставно они не могу да опстану, чак и ако добију шансу. У Норвешкој се много више пажње поклања сталној едукацији и усвајању нових доктрина лечења. Прате се и имплементирају најновија достигнућа у свету и, наравно, на располагању су нам најсавременији апарати. Тимски рад је јако битан и у могућности смо да консултујемо у сваком моменту експерте у појединим областима. И квалитет рада је на највишем нивоу и подложан је сталној провери. У Норвешкој је здравствени систем тако организован да су здравствене услуге равноправно доступне свима, без икаквих привилегија. Становништво има пуно поверење у лекаре и друге здравствене раднике. Нико не тражи везу и било какву протекцију.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vojo
a tu su uracunate posledice od vak ...ina tako da je to sve post covid
Боривоје Банковић
Подсети ме на рођака мог оца који је дошао средином седамдесетих после десетак година у печалби да нас обиђе, па је том приликом изјавио: "Ви у Југославију ништа на работите па једете кокороуз, а у ми Америку изгибосмо од работу ал' једемо кифле". Мислим, кад смо већ код шездесет симптома.
Мома
У Норвешкој није лоше. У Скандинавији вас лече преко телефона. Кажу парацетамол и ако немате проблеме немојте нас више звати. Али превелика идеализација стања од оних који тамо живе не стоји. Говори само о њима и о условима у којима су живели пре него што су завршили школу. Ићи из крајности у крајност и није баш нека одлика интелектуалца.
Бобан
Мучно је читати ове лажи и пропаганду. Иначе живим у Норвешкој више од три деценије.
Martina
Najgori postkovid sindrom je to što su ljudi izgubili živce. Jedino su dobro prošli oni koji su napunili džepove i skladišta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.