Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
У КОНАКУ КНЕЗА МИЛОША

Јатаган белосапац – Карађорђева узданица

На поставци „Србија 1804–1903” представљени експонати из Првог српског устанка, међу којима су и кабаница Црног Ђорђа, његова амајлија, тољага, потрети... a јатаган је један од најважнијих експоната из ове епохе
„Смрт Васе Чарапића” (1957), Вељко Станојевић (Фотографије: Историјски музеј – Конак кнеза Милоша)

Успомене у вези са Првим српским устанком, почетном, епском фазом српске националне револуције започете на Сретење 1804. године, баштине се у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру. Тамо је у току изложба која се највећим делом бави овим пресудним догађајем у стварању модерне српске државе. На поставци су лични предмети вожда устанка Ђорђа Петровића – Црног Ђорђа, портрети виђенијих Срба, оружје и предмети устаника...

– Изложба носи име „Србија 1804–1903” и покрива историју наше земље у 19. веку. У приземљу конака налази се све што је у вези са Првим српским устанком, а на другом спрату су експонати из доба кнеза Милоша и развоја Србије од устанака до тренутка када су Обреновићи пали са власти – прича историчар Борис Марковић, кустос Историјског музеја Србије, у Конаку кнеза Милоша.

Почасно место у приземљу заузимају Карађорђеве леденице (кубуре), његов јатаган, сукнена кабаница…

– Централна слика у овом делу сталне поставке је слика Вељка Станојевића „Збор у Орашцу” из 1962. године. Аутор је приказао једну од кључних епизода српске модерне историје као побуну нишчих, односно побуну обесправљеног народа против тираније. На поставци се налази и Карађорђев портрет који је радио Арсеније Петровић на основу портрета Владимира Лукича Боровиковског, али и бакрорез „Карађорђе Петровић звани Черни” који је урадио Кристијан Готфрид Гајслер 1808. у Лајпцигу. Овај бакрорез је највероватније настао на основу слике српског пречанског уметника Николе Апостоловића, који се у току устанка налазио у Србији. Према истраживању Павла Васића, великог двадесетовековног историчара уметности, Апостоловићева слика нашла се још 1807. или 1808. године у Саксонији, код српског трговца Марка Добрића, који је од устаника добио задатак да је преда Гајслеру ради умножавања. Значајна је пре свега због чињенице да представља најранију сачувану ликовну представу Вожда, те на основу ње закључујемо више о његовом реалном изгледу, него на основу потоњих портрета – објашњава Марковић.

Карађорђева кабаница начињена од плавог сукна, са зеленим плетеницама

Поставку допуњује Карађорђева кабаница начињена од плавог сукна, са зеленим плетеницама, његове две кубуре, највероватније начињене у Призрену, две потпрашнице у којима се држао барут, затим фишеклија – кутија у којој су се чували фишеци (претеча данашњих метака). Ту је и Карађорђева кратка тољага за коју се баш не зна за шта му је служила и филактерион – амајлија која потиче из Русије.

– Један од најважнијих експоната из устаничке епохе јесте Карађорђев јатаган белосапац. Настао је 1810. или 1811. године. Осим чињенице да је у једном делу устанка припадао Вожду, овај јатаган се издваја својом естетиком. Дршка или хилт традиционално су се правили од кости животиња, па отуд и назив белосапац (беле сапи – дршка подсећа на уста). Већ на самој дршци, али и на сечиву и посебно на корицама јатагана, налази се велики број разноврсних украса од сребра и корала, док су шаре на металним деловима добијане различитим старим занатским техникама, искуцавањем, уметањем и гранулацијом – истиче Марковић.

Посебно место заузима и Карађорђева кутија коју су Турци звали енамлук. У њој су они чували делове светих списа, Курана, а хришћани реликвије (најчешће честице моштију светаца). Не зна се шта је баш у њој чувао Карађорђе, али се на енамлуку уочава изрезбарен лик Христа Пантократора (Сведржитеља), арханђели и Свети Георгије како убија аждају.

У централној просторији налази се и устаничка застава из 1811.

– Израђена је у Русији. Са једне стране има симболе српске средњовековне државе – крст са оцилима, а са друге, симболе руске империје – црног двоглавог орла коме се на средини налази штит, а на њему Свети Георгије како убија аждају. Испод орла пише: „Овај орао руски штити Србију.” То нам говори да је у току устанка заштитник те борбе била управо Руска империја – објашњава Марковић.

У приземљу се налази и јатаган кнеза Станоја из Зеока, убијеног у Сечи кнезова, и портрет његовог синовца Николе који је по предању био први који је у устанку убио Турчина.

Причу око Првог српског устанка заокружује и слика Вељка Станојевића „Смрт Васе Чарапића” из 1957. Импресионистичка представа ослобођења београдске вароши 1806. године у којој централно место заузима сунцем обасјани трагични херој Васа Чарапић, који је смртно рањен док је ослобађао Стамбол капију (на месту данашњег Народног позоришта).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.