Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Живот и дело Димитрија Давидовића као подстрек ђацима

Трагом великана из Правно-биротехничке школе која носи име чувеног Земунца излазе генерације будућих новинара, државника, дипломата...
(Фото Небојша Марјановић)

Генерације вештих говорника и писаца, ђака који освајају награде на надметањима у беседништву и рецитовању и на литерарним конкурсима, а желе да постану правници, новинари, државници, дипломате и допринесу развоју српске журналистике, политичке мисли и уставности, већ деценијама тим путевима крећу с једне земунске адресе. Ту је седиште куће знања која именом и радом чува сећање на живот и дело Димитрија Давидовића, оца српске штампе, покретача првог српског дневника „Новине сербске” 1813. године и творца Сретењског устава, првог највишег правног акта у историји Србије, усвојеног 1835. У ондашњој кнежевини недуго попечитељ иностраних дела, просвете и унутрашњих послова, али један од најзначајнијих међу малобројним ученим људима оног времена, ево два века касније он је инспирација и узор ученицима Правно-биротехничке школе „Димитрије Давидовић”. За ову кућу знања име јесте знамење. По много чему она је испред свог времена, као и великан чије име носи.

Почеци рада ове образовне установе везују се за некадашњи раднички универзитет, основан у лето 1960. године, потоњи центар за усмерено образовање и стручно оспособљавање у језгру Земуна. Од 1990. године ова средња стручна школа носи име чувеног Земунца и не одступа од неговања тековина које је у српској култури и науци оставио. Ту се школују будући правни техничари, пословни администратори и техничари обезбеђења. Знањем стеченим у школи стижу до значајних признања на републичким првенствима из симулације суђења. Ништа мање посвећени су ваннаставним програмима попут драмске, литерарне и новинарске секције.

– Од првог школског дана кроз различита школска надметања, литерарне конкурсе и квизове које организујемо увек подсећамо на причу о животу и делу Димитрија Давидовића. Његов рођендан, 23. октобар, јесте Дан школе. До прославе и прваци знају ко је он био. Тада излази и школски лист „Димитрије”. Без обзира на дигитално доба, у духу вредности које нам је Давидовић оставио у наслеђе, не одустајемо од штампане речи и сматрамо да је она веома важна, а колико то посвећено радимо, показује и то што смо били међу три најуспешнија школска часописа у држави – илуструје Аника Лехки, професор географије и грађанског васпитања, бивши главни уредник „Димитрија”, сада управник школског драмског театра.

Давидовић је, подсећа она, дао велики допринос развоју српског позоришта. То имајући у виду, школа се држи гесла да „нису стазе где их људи праве, већ су стазе где их људи газе”, ослушкује ђаке, пружа им стваралачке шансе у областима које их занимају, а драмска секција им је једна од омиљених. Нису је се одрекли ни у пандемијским условима. Не могу да глуме носећи заштитне маске на позоришној сцени, али су снимили четири филма. У последњем ђаци су оцењивали школу, углавном петицама. Поједини су јој доделили и тројку, слободни да укажу на све што им се чини да може да се унапреди.

– Специфични смо по приступу ученицима. Код нас нема недодирљивих професора. Димитрије Давидовић је избачен из Карловачке гимназије због сатиричних стихова упућених професору. Била су то другачија времена, другачији су били и односи. Наш матурант је у школском дворишту написао графит: „Овде сам се осећао као код куће.” Морали смо то да прекречимо, али то јесте добра порука ђацима који долазе. Правимо атмосферу да могу да питају без задршке и да кажу шта мисле. Овде се негује отворен разговор, подстиче развој креативног и критичког мишљења, социјалне и емоционалне интелигенције, и то сви радимо, било да предајемо право, географију или физичко. Приоритет професора је да ђаке припреме за живот, не да бодују научено градиво − наглашавају сагласно Аника Лехки и Зорица Маравић, директорка школе.

Оне су главни кривци и за организовање манифестације „Пролећдан”, по којој је ова школа специфична, а која буди интересовање ђака за дипломатију, опет трагом Димитрија Давидовића. Ђаци позивају у госте представнике различитих држава, пишу молбе и пропратна писма амбасадама, вежбају дипломатску кореспонденцију. У улози домаћина упознају се с разноликостима културе, обичаја, традиције и пре него што дочекају званице. Неизоставно је да гости у дворишту школе засаде по једно дрво. Мали дипломатски врт за сада чини седам стабала. Угостили су, до сада, представнике Белгије, Јапана, Анголе, Русије, Канаде, Бразила и Индије, отуда у дворишту сибирски храст, канадски јавор, јапанска трешња... У школском здању услови за боравак и рад су натпросечни. Настава одавно није само традиционална. Ђаци кажу да под овим кровом нема препрека за оне који желе да науче и више него што је предвиђено плановима и програмима. Матуранти „Димитрија Давидовића” образовање углавном настављају на Правном и Економском факултету, неретко уписују новинарство и међународне студије на Факултету политичких наука, али и глуму на Факултету драмских уметности.

Јагма за место део традиције

ЗорицаМаравић

Јагма осмака за место у Правно-биротехничкој школи „Димитрије Давидовић” део је традиције. Школске 2000/2001. имала је 1.140 ученика, тада је први пут уписала ђаке у нови образовни профил – правни техничар. Интересовање осмака и данас је огромно за све смерове ове школе, али је усклађивање образовне политике с потребама тржишта рада из године у годину скраћивало број њених ђака.

– Сада имамо више од 600 ученика, а могли бисмо да их школујемо два и три пута више да су успех и заинтересованост једини критеријуми. Ипак, капацитет нам је ограничен. Годишње можемо да упишемо по два одељења правно-пословних техничара и пословних администратора и једно одељење техничара обезбеђења. На почетку сваке године добијемо више од 100 молби за пребацивање ђака у нашу школу, којима не можемо да изађемо у сусрет. Не можемо да упишемо децу преко броја без дозволе ресорног министарства, а родитељи ево и сад долазе да питају да ли се неко можда исписао, да би своје дете из неке друге школе пребацили код нас – дочарава директорка Зорица Маравић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.