Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
„САПУТНИЦИ” У ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ

Кад у возила уђу игуане, пси, косе, кисели купус…

– Путници, углавном не знајући да то не сме да се уноси у јавна возила, улазе са секирама, ручним косама, бурићима с купусом, колицима с гвожђуријом, разним љубимцима – Одређени пси и мачке могу да се унесу, али само у транспортерима, док је забрањен унос ватреног оружја, експлозивних лакозапаљивих предмета и течности…
(Срђан Печеничић)

Мање буре купуса пре неколико дана провозало се на линији 27, игуана је летос туристички обилазила Београд у наручју своје власнице, путнице на линији 33, a пре неколико дана мини-малтезер проглашен je непожељним у аутобусу број 23. Шта се сме, а шта се не сме уносити у јавни превоз врло је јасно утврђено прописима. Aли, у људској је природи да покуша да те прописе заобиђе, као и да понекад „зажмури” кад види да их неко други заобилази. Тако се у нашим аутобусима превозе људи који преносе карнише дуге и по неколико метара и необрађене даске, пси који се возају сами до својих станица, а посебно забрињавају ситуације попут оне која се десила пре неколико дана – када су незадовољни Београђани, којима није дозвољено да у возило унесу котур жице, напали шофера.

Од онога што, према важећим прописима, не би смело да буде део сценографије у возилима јавног превоза путници најчешће уносе кучиће. Како каже Драго Тошић, из Конзорцијума приватних превозника, путници углавном не знајући да то не сме да се уноси у јавна возила, улазе и са секирама, другим пољопривредним алатом, па чак и с ручним косама.

– Реч је углавном о путницима који не знају да такве предмете, поготову када су незаштићени, неумотани, не смеју да уносе у возила. Пре свега због безбедности осталих путника који могу да се повреде – наводи Тошић и подсећа да има и путника који, не обазирући се на друге, уносе и акумулаторе, колица из трговинских радњи или дечја колица у којима нису деца већ натоварене ствари, гвожђе и рогобатни предмети.

– Некада се деси да возачи не примете да је у возило унето нешто што не би требало, али тада углавном одреагују остали путници који се побуне и негодују – истиче Тошић.

(Фото: Небојша Марјановић)

У највећем броју случајева путници „зажмуре” суграђанима, знајући да немају сви новца да своје ствари превезу на неке дозвољене начине.

– Када сам се исељавала из студентског дома у свој први стан, било је неких ствари које никако нису могле да стану у аутомобил и морала сам да их накнадно пренесем у аутобусу. Тако сам преселила саксије са цвећем, неколико ћебади и вентилатор. Знам да није у реду користити аутобусе за то, али као студент нисам имала новца да платим такси нити сам имала неку другу опцију – каже једна бивша студенткиња.

Има и оних који признају да су покушавали да своје љубимце „прошверцују” у возилима јавног превоза и да им је у томе обично успевало. Уђу на задња врата да их возач не види и рачунају на то да ће њихови кудрави љубимци код осталих сапутника изазвати симпатије, а не бес.

За разлику од пaса и мачака који и могу бити добродошли, секире, косе, жице и колица с гвожђуријом свакако нису „сапутници” које остали путници желе да виде у својој близини док се возе у ионако, углавном, препуним јавним возилима.

Али, приватни превозници апелују да путници не уносе ствари или животиње које, према важећим прописима, не смеју да буду у возилима јавног превоза, да имају разумевања за друге путнике, али и возаче. Јер, превозници напомињу, шофер може бити прилично кажњен ако дође до контроле возила, а у њему је неко од путника са псом или мачком који не би смели да буду ту.

Путници који сматрају да и љубимци, без обзира на величину, треба да имају места у јавном превозу зато не треба да терају инат возачима и да се оглушују на њихове опомене, већ да можда покрену иницијативу за измену важећих прописа. Јер љубитељи животиња у Хонгконгу, на пример, пре неколико година успели су да се изборе за аутобуску линију број 99 намењену само за превоз љубимаца.

Чињеница је међутим, да и међу самим шоферима има доста недоумица око тога шта је у возилима јавног превоза дозвољено, а шта не. Тако је, на пример, пре неколико година једини пас водич за слепе у Београду, Астор, за мање од 24 сата два пута избачен из аутобуса, иако по прописима ова специјално обучена животиња има сва права да се у њима вози са својом власницом.

Ни са ранама, осипом и заразним болестима

Превозници подсећају и да одређена правила важе и за саме путнике, а не само и за њихове ствари и животиње. Како истичу, у возила, према важећим прописима, не би требало да улазе путници који имају неку заразну болест, видне, отворене ране или осип.

 (Фото Мики Величковић)

Поједини пси и мачке само ван шпица

Из Секретаријата за јавни превоз за наш лист подсећају да, у складу са чланом 38 Одлукe о јавном линијском превозу путника на територији града, путник може у возило унети: ручни пртљаг, дечја колица, инвалидска колица, ловачку или спортску опрему (пушку у футроли без набоја, скије, прибор за риболов и слично) и други пртљаг који својим димензијама и својствима не угрожава сигурност путника.

– Могу унети и пса висине до 40 центиметара, мерено у висини гребена, и мачку, у посебном транспортеру прилагођеном врсти и величини пса или мачке. Ово важи у периоду од 9 до 13 часова и 18 сати до поноћи. Транспортер може бити сандук, кутија, кавез или било која друга чврста конструкција за транспорт животиња у возилу примерена врсти животиња. Такође, транспортер мора бити опремљен да обезбеђује сигурност животиња, тако што је затворен на одговарајући начин (катанцем, бравом или рајсфершлусом) којим се онемогућава провлачење шапе, њушке или бежање животиња, као и испадање и цурење хране, измета и других отпадака – указују у секретаријату додајући да је путник дужан да води бригу о свом пртљагу.

– Пртљаг и транспортер потребно је сместити тако да заузима што мање простора у возилу, да не омета нити да на било који начин угрожава остале путнике и саобраћајно особље – кажу у овом градском министарству.

По члану 39 ове одлуке, у возило није дозвољено уносити: ватрено оружје, експлозивне лакозапаљиве предмете и текућине, предмете који могу угрозити живот, здравље и имовину путника и возно особље, предмете који могу озледити, испрљати, оштетити или узнемирити путнике у возилу или возно особље.

– Изузетно, у возилима јавног линијског превоза, припадницима полиције и Војске Србије, када су на службеном задатку, дозвољено је ношење личног наоружања и то на начин утврђен посебним прописима – појашњавају у секретаријату.

(Рixabay)

И Правилник о обавезама превозника и саобраћајног особља у јавном линијском превозу путника прописује услове за улазак животиња у возила јавног линијског превоза, као и овлашћења возача када уочи кршење прописаних одредаба. Тако, у складу са члановима 27 и 28 овог правилника, возач неће дозволити улазак у возило особи која у возило уноси пртљаг, ствари и животиње супротно Одлуци о јавном превозу путника, осим специјално дресираних паса водича слепих лица.

– Возач је дужан да опомене путника уколико узнемирава друге путнике, физички напада, угрожава сигурност и јавни ред, уноси у возило недозвољен и опасан пртљаг. Уколико и поред опомене путник настави са кршењем наведених прописа, возач је дужан да позове путника да напусти возило.

Уколико путник настави са истим понашањем, возач треба да заустави возило и поступи по „Процедури за возаче приликом дешавања ванредних ситуација” (активирање аларма „хитне службе”, након чега се остварује веза возача са диспечерима Одељења за мониторинг и управљање Секретаријата за јавни превоз. Секретаријат у зависности од ситуације позива организациону јединицу МУП-а, службу Хитне помоћи или друге службе надлежних институција) – наводе у Секретаријату за јавни превоз.

(Рixabay)

Таксисти – по договору

За разлику од шофера у аутобусима које може шокирати маштовитост путника у погледу ствари које желе да транспортују, таксисти немају таквих проблема. Код њих све функционише по принципу договора, а како каже Александар Бијелић, таксиста, возачи су дужни да приме пртљаг у оквиру габарита пртљажног простора, као и ручни пртљаг.

– Свако од нас пријавио је у кол-центру да ли жели да вози псе и мачке. Ја их рецимо превозим и то су мале куце и маце које путници држе на крилу, и то се не наплаћује. За веће животиње, колеге се договарају са странкама – истиче Бијелић.

И док су пртљаг и инвалидска колица уобичајени у њиховим гепецима, таксисти не примају нарочито чудне захтеве путника. Има оних који ће превести и мердевине, неке канте... али о свему томе са муштеријама се договоре пре вожње.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jelena
Bezobrazluk ljudi koji prevoze svoje pse u autobusima prevazilazi svaku meru. Neki nece ni da pomere svog psa, neki zavijaju, jednom recju strasno. Gde je kontrola, otkud vozac gleda? Taj ne gleda nista, nikad nisam videla da vozac opomene nekog za psa. Sve vise i vise ljudi ih prevozi, uznemiravaju druge, ma sramota. Niti imaju korpu, o transporterima da ne pricam...ima malih, ima velikih pasa koji stanu pa njuskaju okolo, a samo recite nesto vlasniku, ispada da ste vi bezobrazni.
Joca
U Austriji u prevoz možete uneti sve što sami možete da povučete, kučići su dozvoljeni ako im stavite korpu na njušku, ostali ljubimci u korpama, postoje mesta za kolica sa bebama, možete ući sa biciklom u određenim periodima dana, metro imate na svakih par minuta, cena godišnje karte je jedan euro dnevno za sve prevoze. Mi smo daleko od toga, ali hajde da se pravimo važni i da pišemo kako bi to trebalo da izgleda, dok se leti pečemo a zimi ledimo u tom istom preskupom prevozu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.