Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће бити правде за војнике убијене у Добровољачкој улици

Тридесет година после злочина, Тужилаштво БиХ би могло да покрене прве оптужнице против виновника масакра у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. над припадницима ЈНА
За масакр над колоном војника која се мирно повлачила још нико није одговарао (Фото Д. Станишић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Три деценије након злочина над војницима ЈНА у Сарајеву, једног од првих ратних злодела у БиХ, из Тужилаштва најављују одлуку о предмету. „Тужилаштво БиХ интензивно ради на предмету ’Добровољачка улица’ и ускоро ће бити донета тужилачка одлука”, потврђено је из ове правосудне институције.

Потврда из Тужилаштва дошла је након што су објављена сазнања бањалучких медија да би Тужилаштво БиХ ускоро могло да подигне оптужницу за злочин над припадницима ЈНА, који се догодио 2. и 3. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Како пишу „Независне”, у бошњачким круговима у Сарајеву већ је завладала паника, јер Тужилаштво саслушава осумњичене у предмету „Добровољачка”. И бивши реис Исламске заједнице БиХ Мустафа Церић сматра да треба да се подигне глас због рада правосудних институција, који, како верује, желе да промене карактер рата у БиХ.

Мучки крвави напад на невине војнике који су се у складу с договором повлачили из града никад није процесуиран, а реч је о једном од првих злодела у БиХ, које се у српском народу доживљава као синоним за рат и „напад на мир”.

У минуле три деценије повремено је било спекулација да би правосуђе могло да се озбиљније заинтересује за случај и процесуира одговорне, али су се претпоставке и очекивања увек испостављали као узалудни. Нада за породице жртава појавила се и кад је Тужилаштво БиХ 2018. наредило поновно отварање истраге против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића у предмету „Добровољачка улица”.

Претходно вођена истрага о том злочину обустављена је пре десетак година. Од петнаест особа против којих је вођена ранија истрага, на списку су остала њих петорица. Из Тужилаштва БиХ је пре четири године потврђено да се наставља истрага за пет особа.

У нападу „Зелених беретки”, „Патриотске лиге”, МУП-а и Територијалне одбране БиХ на колону која се по претходном договору мирно повлачила из Сарајева, према подацима из РС, убијена су 42 припадника ЈНА, 73 су рањена, а заробљено је више од 200 војника и официра.

Ранију истрагу о овом предмету обуставио је међународни тужилац Џуд Романо 2012. неколико дана пре него што ће напустити БиХ.

Из Тужилаштва је и тада најављено да ће се истрага наставити против осумњичених за убијање рањених војника ЈНА, који су били онеспособљени за борбу, као и за малтретирања и злостављања заробљених војника и официра бивше ЈНА, те против осумњичених за командну одговорност.

Након што се од 2002. годинама ништа није десило на том плану – уз међуетничке напетости и проблеме и приликом обележавања годишњице тог страдања – овај пример правосудне праксе издвајан је као синоним за неправду. Уставни суд БиХ прихватио је пре неколико година апелације породица жртава и наложио Тужилаштву БиХ да без одгађања одлучи о притужбама против наредбе о обустави истраге од 17. јануара 2012. године. Надлежни за истраживање рата у Бањалуци убеђени су у то да је напад у Добровољачкој улици наређен „како би се испровоцирао сукоб ширих размера”. „Живимо у нади, не одустајемо и надамо се да ћемо дочекати правду”, рекла је новинарима Гордана Гвозденовић из Хан Пијеска, сестра Обрада Гвозденовића, потпоручника ЈНА који је убијен 2. маја 1992. године на Скендерији, у Сарајеву.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
Ne postoji „zločin nad pripadnicima JNA 2. i 3. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici” – to je dodikovski falsifikat!... 1) u koloni vozila JNA 3. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici poginulo je po sudskoj verziji sedmoro, a po svedočenju generala JNA Kukanjca šestoro ljudi... i 2) sukobi prethodnog dana, 2. maja, nemaju nikakve veze sa Dobrovoljačkom: u napadu JNA na Predsjedništvo SR BiH, BiH-vladu i centar Sarajeva i u sukobu sa TO Sarajeva poginulo je 35 oficira i vojnika JNA...
Марко Латиновић
Добро... Али шта је спречавало судске органе СР Југославије, Србије и Републике Српска да иницирају судски процес и осуде Ејупа Ганића, Стјепана Кљујића, Швракића...? Па настрадали војници и старјешине биле су углавном грађани Југославије и Србије. Биће да нама Србима ипак недостаје поштовање наших жртава, стално очекујемо да неко други обави посао за нас.
Иларион Михајловић
Никада нико неће бити осуђен за овај злочин. И то ми сви одлично знамо. Јер западни (на)силници то не дозвољавају. Они су Србима архинепријатељи ма шта причали и ма какве "поклоне и обећања" доносили. Српска суза за њих нема никакву тежину. То једном морамо сви да прихватимо и да се чувамо од њиховог "милосрђа". Обично Данајци.
Горан NS
Не верујем да ће било шта пресудити муслиманским злочинцима, јер се ништа у муслиманској федерацији није променуло на боље према Србима.
PetarM
Ujedno bi trebalo da se povede istraga protiv ovog tužioca (Džud Romana) koji je prekinuo (ništa novo i čudno, ali neljudski) prethodnu istragu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.