Најдужи славски сто у нашој земљи

Старчево ‒ Врста хлеба на свечарској трпези, уз свећу, кољиво и црвено вино. Погача од брашна, квасца, воде и соли и понеком шаром, а и не мора. Од године до године, а осам их је нанизала јединствена манифестација „Славски колач” у Старчеву.

Најдужи славки сто у држави, са уникатним примерцима, све делима руку жена петнаестак удружења са све четири стране панчевачког атара, приредиле су овдашње „Неолићанке”. Двочлани жири одмеравао је однос традиционалног, естетског и изведбу, а прва награда остала домаћинима, у рукама Љубице Јовановић. Другопласирани најлепши колач јесте онај Смедеревке Славице Јoсифовић, треће место освојила је Драгана Маринковић из Омољице, док су најбољи укупан утисак оставили штандови жена из удружења „Бонаш Шандор” из Иванова, „Веште руке” из Панчева и „Бобоацеле” из Банатског Новог Села.

„Слава и славски колач је нешто што свако домаћинство овде поштује. Ми као удружење настављамо да негујемо традицију, па и манифестацију у славу обредног колача, која је у Старчеву зачета пре петнаестак година, па прекинута. Сваке године имамо одличан одзив учесница, али и гостију и што је најважније диван избор славских колача, којима жене показују своје умеће и лепоту наших обичаја”, каже за „Политику” Љиљана Зарић, председница Удружења жена „Неолит”.

Уоколо, сала Дома културе пуна ко око. Читави призори старих времена ‒ разбој, преслица, ношње, опанци и шајкача, а од осталог „слободног” програма ‒ брдашца банатских резанаца, домаћих кифлица с машћу и пекмезом, салчића, лењих и сланих пита, па штрудли, облатни, шамролни пуслица... бокала с вином и теглица меда, али свуда кандило, жито с крстом од ораха и струком сувог босиљка. Искусне домаћице, све углас поручују колегиницама краћег стажа да не треба да одустају од мешења овог традиционалног колача и по њега иду у пекару, јер није то ништа тешко. Тесто се меша уз молитву, од тек неколико стандардних састојака, али рецепт није лако дати јер раде по осећају.

Такмичарке напомињу да славски колач може бити и најједноставнија погача, али мора да је од еластичног теста и најважније неутралног укуса, а то је најтеже постићи. У овом крају се држе искључиво класике и негују старинску рецептуру, а уз мало праксе, стрпљења и маште, посебна радост је и колач украсити симболичним шарама од бесквасног теста. Традиционални колач, или само погача од брашна квасца и соли, симбол је тела Христовог и православља, а украшен или не, разликује се од куће до куће, од славе до славе и актуелних жеља.