Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смањује се број досељеника у Немачку

(Pixabay)

У Немачку се 2020. године доселило скоро четврт милиона људи више него што се из ње иселило. Србија је и даље међу првих десет земаља из којих су пореклом досељеници у Немачку, пише портал Еурактив Србија.

Извештај владе у Берлину показује да се број миграната који за дестинацију бирају Немачку од 2016. године континуирано смањује, чему је свакако допринела и пандемија коронавируса.

Пад је посебно изражен постао од марта 2020. и бројних ограничења у режиму путовања и преласка границе.

Укупно су, према обимном документу, 2020. регистрована 1.186.702 досељења у Немачку и 966.451 одлазак из земље. То је било 23,9 одсто мање долазака и 21,5 одсто мање напуштања земље. Биланс је тако износио 220.251, што је знатно мање него 2019. када је Немачка добила 327.000 нових становника.

Имиграција, односно емиграција у Немачкој и даље је углавном повезана са другим европским земљама. Тако је више од две трећине свих имиграната дошло из неке европске земље, укључујући и Русију и Турску, а више од половине из неке земље ЕУ.

И они који су напуштали Немачку најчешће су се селили у неку другу европску земљу, а више од половине у неку другу чланицу ЕУ или у Велику Британију.

Земља која и даље, као и претходних година, са чак 15,7 одсто предњачи по броју усељења у Немачку је Румунија. Прате је Пољска и Бугарска. Међу првих десет је и даље Србија, али је њен удео у укупној немачкој имиграцији 1,9 одсто, односно регистрован је долазак 21.972 особе.

Више грађана него из Србије, у Немачку се доселило из Италије, Турске, Хрватске, Мађарске, Шпаније и Грчке. Занимљиво је и да међу дестинацијама оних који трајно напуштају Немачку предводе Румунија, Пољска и Бугарска. И што се посебно истиче, међу првих десет земаља порекла миграната више нема Сирије. Број миграната из те земље протеклих се година континуирано смањивао и 2020. их је било 18.196 преноси Бета.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

greska u koracima
Aha idu u Veliku Britaniju koja je izasla iz EU a koja je trebal da "propadne" nakon izlaska i EU.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"...Србија је и даље међу првих десет земаља из којих су пореклом досељеници у Немачку..." Не разумем! А Немци нас толико мрзе, бомбардовали нас, па признали Косово... Срећа да је 80% правих Срба гадљиво на немачки стандард, као некад на немачке марке.
Демос Кратеин
И у СРБ радимо за Немце, Италијане, Аустријанце, Мађаре, Русе итд. То што радник за неког газду не значи да радник воли свог газду нити да газда воли радника. Иду радити тамо јер су уништили наше фирме и овде нас много мање плаћају него тамо. А тамо смо много мање плаћени него Немци и немамо право гласа. Наши тамо не протестују ни против мера, вакцинисања итд. Тамо су грађани другог реда и већина их се врати у СРБ када се пензионишу.
Zoran
A samnjuje se i odlazak iz Srbije. :) Sad kad prodje Korona, sve po starom(SPS).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.