Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: НОВА СРЕДЊА КЛАСА

Послодавци траже мајсторе, а најбоље плаћају програмере

Према званичној статистици, најплаћенија занимања су из области програмирања и ваздушног саобраћајa, где се у просеку зарађује 184.339, односно 150.873 динара
(Фото Pixabay)

Пре десет година послодавцима у Србији најпотребнији су били економски, машински и медицински техничари, дипломирани економисти за општу економију, банкарство и финансије, доктори медицине, професори разредне наставе. Са тог списка у 2021. години остали су само продавци, који су и тада били, а и данас су најтраженији на бироу. За 2.803 радника, према подацима Националне службе за запошљавање, послодавци су исказали највише потребе, а међу траженима су били и тесари, армирачи, медицинске сестре, бравари...

Ситуација је, из статистичког угла, кристално јасна. Данас послодавци више траже мајсторе него школоване људе, али су, ако је судити по најновијим подацима Републичког завода за статистику (РЗС), најплаћенија занимања у Србији ипак из области програмирања и ваздушног саобраћајa, док најмању зараду остварују запослени у области прераде дрвета.

Тако су у новембру 2021. године, што је најновија статистика РЗС, убедљиво прво место држали програмери (делатност рачунарско програмирање). Они су у просеку зарађивали 184.339 динара. Следе их запослени у ваздушном саобраћају, чија је зарада износила у просеку 150.873 динара. Стручњаци ангажовани на научном истраживању и развоју зарадили су нешто мање – 133.910 динара. Према подацима РЗС, најмању зараду остварили су запослени у области прераде дрвета – 33.704 динара, а за њима следе делатности послуживања и припреме хране, с просечном зарадом од 36.668 динара. Запослени у туристичким агенцијама и туроператери зарађивали су у новембру 2021. године 39.062 динара. Када је реч о јавном сектору, највећа просечна зарада, од 82.413 динара, детектована је у јавним државним предузећима, а најнижа у јавним локалним предузећима – 62.856 динара.

На међународној платформи за истраживање плата „Пејлаб”, убедљиво прво место по заради од 335.304 динара заузима позиција генералног директора. За њим следи позиција из ИТ области водећи програмер, са 221.871 динаром месечне зараде

С друге стране, на међународној платформи за истраживање плата „Пејлаб”, која прикупља информације о приходима и бонусима запослених на различитим позицијама, убедљиво прво место по заради од 335.304 динара заузима позиција генералног директора. За њим следи позиција из ИТ области водећи програмер (lead developer), са 221.871 динаром месечне зараде, а међу најплаћенијима су и директори продаје, извршни и финансијски директори. Најлошије плаћене позиције у Србији, са 38.000 динара, јесу радна места шивача, чистача, домара, радника у обезбеђењу, пакера...

У Привредној комори Србије истичу да се захваљујући константној промени тржишта рада, под утицајем технолошког прогреса, демографских тенденција и промене у навикама радника и потрошача, али и дигитализацији пословања, тражња за одређеним пословима интензивира, а нове професије појављују, док потреба за неким радним местима престаје. Бојан Станић, помоћник директора аналитике ПКС, истиче да је дошло до пораста запошљавања у ИТ области, што се одразило и на раст зарада запослених инжењера и ИТ стручњака.

– И долазак великих инвеститора, посебно у сектору производње и трговине, довео је до отварања нових радних места у области маркетинга, продаје, развоја, технолошких процеса... На крају, сектор здравствене заштите је знатно другачији него раније, а с временом је повећана потреба и за консултантским услугама у различитим областима. Све ове професије запошљавају углавном високообразоване стручњаке, које карактеришу примања изнад просека, и управо они чине нови средњи економски слој становништва, који расте умереним темпом – истиче Станић. Примера ради, додаје он, када се погледају куповине некретнина, аутомобила, прекоморских туристичких дестинација, приметно је да расте потражња од стране запослених у горепоменутим областима.

Међутим, не треба заборавити да услед економске емиграције на тржишту рада има све мање занатских послова, посебно у области медицинских делатности, транспорта, производње, грађевинарства.

– Иако су зараде здравствених радника, конкретно доктора и хирурга, порасле последњих година, оне су и даље знатно испод просека рецимо у сектору информационих технологија. По сличном систему, услед велике тражње знатно су порасле услуге одржавања електричних инсталација, водоводних цеви, па занатлије у овим областима могу приходовати много више него високообразовани стручњаци у неким областима. Дакле, тржиште диктира услове и оно одређује које професије су перспективније у погледу зарада. Некада, када је у земљи било много електричара, водоинсталатера и возача, ова занимања су била плаћена мање него што је то данас случај. Временом се ситуација променила, па у последње време расте тражња за столарима, молерима, пекарима, керамичарима – набраја Станић.

Из угла личног дохотка ипак треба подсетити и на необориву чињеницу, а то је да у Србији медијалну плату (у новембру износила 51.782 динара) прима 50 одсто запослених. То је износ који се налази тачно на средини када се посматра број оних запослених који су зарадили више, односно мање. Да би могло да се говори о лагоднијем животу данашње средње класе, економисти сматрају да би примања требало да буду знатно изнад просечне потрошачке корпе. У новембру 2021. она је износила 79.865 динара и за око 10.700 динара била је већа од просечне зараде у Србији. Како онда може и да се помисли да је данашња средња класа слична оној која је некад постојала, ако медијалну зараду, која је за чак 28.000 динара нижа од просечне потрошачке корпе, прима половина од укупног броја запослених, а таквих је званично више од милион?

– Средња класа је некада имала много бољи економски и материјални положај, а то значи и да су њени припадници пре добијали станове, живели у бољим насељима, могли су да приуште деци образовање, путовали су по свету, учили језике... Зарада није њено једино обележје, него и ниво знања и комуникације, утицаја на околину... Данас је нешто другачија ситуација, теже се живи иако има и оних који могу добро да зараде, а нису део те класе. То ипак није лак и захвалан посао јер је лака и брза зарада врховни идеал који више не мора да се освоји помоћу образовања и вештина. Људи уз помоћ веза, нарочито политичких, успевају на друштвеној лествици дословно преко ноћи, а у томе им и држава помаже јер се и сама састоји од људи који су лако дошли до диплома и позиција, без много искуства и знања. То све утиче на економију јер су се неки обогатили преко ноћи, па потом добили политички и економски утицај, тако да данас могу да утичу на нашу друштвену стварност – објашњава Љубодраг Савић, проф. Економског факултета у Београду, истичући да су нова занимања и промене у структури средње класе последица радикалне промене система вредности и тржишних прилика.

– Средња класа је увек била стабилизатор друштва, а као таква, данас се изгубила, не само у економском већ и у моралном смислу. Данас нико не размишља о вредносном систему. Не постоји општи, већ само парцијални интерес. Сада имамо дипломиране, али без много знања јер зашто би неко учио кад може лако да се запосли, преко везе? Ствара се таква клима. Градимо неку нову класу, нову елиту, која нема никакве везе с њеним традиционалним вредностима. Заправо, и не градимо је, она се спонтано формира – уверен је проф. Савић.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
U Čačanskoj Gimnaziji smo školovani za programere i završili 1983 godine . Od nas 29 samo jedan se do sada zaposlio 'u struci' i trenutno je penzioner !
Olga
Traže radnike a plate ne povećavaju.
Бата
Цела ова прича је непотпуна без осврта на очигледну фаворизацију страног "инвеститора" а ја бих рекао профитера. Цело тржиште је устројено ка извлачењу профита (и радника) из државе. Уместо да на пример дечју књижицу, играчку или одећу праве домаћи аутори, дизајнери, илустратори, текстилци... увози се страно, плаћа се страном аутору, дизајнеру, илустратору... А "успехом" и "прогресом" се сматра што домаћи ИТ-овци, дизајнери, преводиоци раде као подизвођачи страних послодаваца којима иде профит.
zoran
Samo parcijalni interes. E tu je razlika izmedju uspesnih i neuspesnih drzava. Ovde ako mi je parcijalni interes takav ja cu da bacam smece u reku, da pustam buku sa splava i da parkiram na travi u parku. To je u npr jednoj Nemackoj nemoguce, postoji javni interes da toga nema i zato su prosperitetna i uspesna zemlja.
Franja
Problem i jeste činjenica što Srbi ne mogu da se slož niti oko jedne jedine stvari. Pa makar to bilo i pitanje da li je dan ili noć.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.