Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ли Руијун, кинески редитељ: Сва годишња доба једне љубави

Кинески наслов филма значи „скривено у земљи прашине и дима”. На дубљем филозофском плану, он сугерише да ишчезло време и живот нису нестали већ су можда скривени у прашини
Ли Руијун, кинески редитељ (фото: прес служба Берлинала)

Зима, пролеће, лето и јесен смењују су и визуелно и емотивно у животима јунака филма „Повратак у прах” кинеског редитеља, сценаристе, монтажера и сценографа Ли Руијуна (1983), остављајући гледаоца без даха пред лепотом сваког кадра што се попут сликарских платна ређају у тематском и значењском низу.

„Повратак у прах” је један од најлепших филмова виђених у главном такмичарском програму 72. Берлинала, те не чуди што је одмах по светској премијери откупљен за приказивање на европском тржишту.

 Ли Руијун (прво је студирао музику и сликарство, затим менаџмент па филм), аутор филмова попут „Речни пут”, „Лет са краном”, „Ходајући поред будућности”, враћа се у своје родно место Гаотај, у северној кинеској провинцији Гансу. Даје приоритет наивним и крхким ликовима кроз чин рађања мођусобног поверења и љубави, али се кроз дубоко хуману причу осврће и на могуће последице убрзаног економског и урбанистичког развоја модерне Кине...

 Због пандемије Руијун није физички боравио у Берлину и све разговоре, укључујући и овај, водио је путем „Зума”...

Враћате се у руралну средину, показујете нам сву тежину сеоског живота и радова, али и могућност да се суштинска љубав може родити и тамо где се најмање очекује?

Моји јунаци Ма и Гујинг воде животе који су на сличан начин и заштићени и тешки. Он је скроман фармер у сеоској задрузи, последњи у својој породици који је остао неожењен, а она је инвалидна и неплодна и одавно је прешла оно што се у руралној Кини сматра годинама за удају. Њихов уговорени брак, спаја двоје људи који су навикли на изолацију и понижење. Иако изгледа да би им приморана веза могла загорчати живот, они су зграбили прилику да се уздигну изнад себе и открију своју заједничку судбину. Они уче како да постану блиски сапутници, како да говоре, како да брину једно о другом, па чак и како да се смеју. Све то упркос напорном раду који од њих захтева њихова суштинска веза са земљом и упркос искушењима која их чекају на заједничком путу.

У позадини ове приче ви отварате и многе друге важне теме?

Кинески наслов филма значи „скривено у земљи прашине и дима”. На дубљем филозофском плану, он сугерише да ишчезло време и живот нису нестали већ су можда скривени у прашини. Оно што не можемо да видимо не значи да не постоји. У филму видимо и експлоатацију радника на фарми, присилну урбанизацију и искорењивање традиције и сиромаштво у сеоским срединама.

Ви све ове теме добро познајете, ни сеоски начин живота вам није стран?

У младости сам се бринуо о фарми своје породице. Сви у породици смо били укључени у изградњу сеоске куће и узгој усева до жетве. Све време смо радили као сељаци и посветили живот земљи, баш као што видите на филму.

Из филма „Повратак у прах” (фото: прес служба Берлинала)

Ваши глумци су заправо ваши рођаци, нису професионалци?

И у овом филму играју и моји родитељи и рођаци, јер они врло добро познају традиционални сеоски живот око Гаотаја. Главни глумац у филму је мој ујак Ву Ренлин, а његов син игра другог нећака. Ту су и мој брат и мој отац. Они су радећи уз мене и у претходним филмовима постали прави „глумци”. Сада већ тачно знају шта од њих очекујем и много су пред камерама слободнији.

Има у свим вашим филмовима много аутентичности, сликате живот и људе нама далеког Гаотаја и инострана публика може да их упозна и заволи?

То зависи од тога колико је људима велико срце. Сама Кина има на десетине и десетине хиљада биоскопских платна, али ретко када публика може да види животе људи Гаотаја, а важно је да они буду виђени и схваћени. Јер најбоље од вековних локалних традиција овог краја измиче због брзе урбанизације. Мој филм документује брзе промене које се тамо дешавају и одаје почаст земљи која је хранила мој живот и моју душу. То је главни извор инспирације за моје филмове.

Многи од јунака у новом филму уступају земљу за ширење града, а Ма и Гујинг не желе да се укрцају у тај воз?

Они су као двоје људи на бициклу који јури за људима у брзом возу. Све сам то одсликавао пратећи сезонске промене, животни циклус усева, па чак и сезону птица селица. Провели смо готово шест месеци у припремама детаљног плана и распореда снимања. Оно је због пандемије било подељено на пет делова. Снимали смо укупно 85 дана од марта до октобра 2020. За мене је то било најдуже снимање које сам икада имао. Пандемија је много тога пореметила, а мени су била важна сва четири годишња доба за приказивање реалности живота и времена, али и за приказ развоја љубави два главна јунака. Осим тога, морали смо да водимо рачуна и о свим животињама и усевима како бисмо били сигурни да добро расту.

Филмска уметност је узрочно-последично повезана са временом?

Кажу да је филм уметност времена. У том смислу, рад филмског редитеља је у суштини исти као и посао фармера – зависи од времена. У стварању филмова стално се суочавамо са проблемима времена и живота. Пољопривредници верују земљи и времену са својим усевима и средствима за живот, тако и филмски ствараоци верују земљи и времену са својим филмовима. Речи на папиру су као семенке које на крају прерастају у жетву. Снимцима камере се претварају у оно што смо запамтили у нашим далеким сећањима.

Ваш визуелни стил ме је на тренутке подсетио и на оно што је радио ирански редитељ Абас Кијаростами, познајете његове филмове?

Пејзаж из мог филма на много начина је сличан пејзажима и свеукупној архитектури Кијаростамијевих филмова. Чак је и мој композитор својевремено радио са њим. Велики сам поштовалац Абаса Кијаростамија. Не само његових филмова већ и његовог сликарства и поезије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.