Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Кантен Дипије, француски редитељ

Скакати од среће или оболети од вечите младости

Ја бих, за разлику од мојих главних јунака једноставно прихватио да сам стар и проводио бих време читајући књиге, гледајући филмове, помажући другим људима... За мене је права туга када видим старе људе саме
Кантен Дипије (Фото: 72. Берлинале/Ф. Лебриман)

Самоуког француског филмског ствараоца и музичара Кантена Дипијеа (1974) светска филмска публика упознала је после низа кратких филмова и дугометражних дела попут: „Гума”, „Погрешно”, „Погрешни полицајци”, „Стварност”, „У полицијској станици”, а нарочито по црној комедији „Јеленска кожа”. Зато је светска премијера његове нове комедије „Невероватно, али истинито”, у програму „Гала” на управо завршеном 72. Берлиналу, дочекана и са радозналошћу и са радошћу.

Дипије је још једном показао невероватну вештину да од полазне надреалне ситуације (подрумски тунел у функцији својеврсне временске машине) тим својим „уврнутим” сензибилитетом направи комично окретни осврт на познату људску муку: како се носити са надолазећом старошћу и како остати што дуже млад. И управо на тој уобичајеној муци он ствара неуобичајени филм са пуно смеха којег изазивају његови јунаци у тумачењу блиставих француских глумаца Алена Шаба, Лее Друкер и Беноа Мажимела.

У разговору за „Политику” путем „Зума” Кантен Дипије каже да је на почетку само знао да жели да пише нешто за ове конкретне глумце који пре нису играли заједно и да га је рад на изградњи њихових ликова довео до тог подрума и тунела кроз чији пролазак се мења време и до идеја како сваки од њих треба да реагује када види старост пред собом...

Историја филма пуна је неких магичних кутија, а ви имате тај магични тунел који даје важну врсту супермоћи – подмлађивање?

Негде је инспирација у филму „Повратак у будућност”, у смислу да је таква тема веома развијена и да можете да разумете процес. Желео сам да урадим апстрактну верзију тога, менталну верзију свега тога али без специјалних ефеката. Жена кроз подрумски тунел пролази и појављује се на спрату куће и то је то. То је путовање кроз време и мислио сам да је занимљиво да урадим минималну верзију ове идеје.

Зашто време иде три дана уназад?

Хтео сам да направим забуну у мислима ликова када продавац куће, у коју се усељавају, објасни да се проласком кроз тунел добија 12 сати унапред, али и да се бива три дана млађи. То је немогуће рационално обрадити. Колико мојој јунакињи треба да би се вратила, односно подмладила на својих 20 година. Смешно је, занимљиво, јер нема смисла. Свиђа ми се чињеница да је тешко то обрадити.

Како се носити са надолазећим годинама? Претворити се у споља румену а изнутра трулу јабуку, купити електрични пенис или пецати као што то све чине ваши јунаци?

То је нешто као акција слободних тегова и зато молим вас не реците ми да не купујем електрични пенис зато што је то превише тужно. Идеја о томе је да то узнемирава, а нисам опседнут сексом. Као што знате, снимио сам девет филмова и ни у једном од њих не постоји чак ни мала сцена секса. Мислим да секс није добра тема за филмове. Тако да не бих купио ни електрични пенис. Ја бих, за разлику од мојих главних јунака једноставно прихватио да сам стар. И само бих проводио време читајући књиге, гледајући филмове, помажући другим људима. И оно што је најважније, ја бих се толико забављао са другим људима. За мене је права туга када видим старе људе саме. Мислим да смо у старости коначно слободни да проводимо време са другима. Мислим да идем тим путем.

Из филма „Невероватно, али истинито” (Фото: 72. Берлинале)

А шта да радимо када нам либидо каже довиђења, да идемо на пецање попут Алена који је једини миран док се носи са годинама у којима је?

Ићи на пецање је једна опција, али је досадна. Да, то је страшно, као нешто пред смрт. То није нешто што бих ја урадио, али можда грешим. Можда је риболов довољан да се на миру проведе старост и сачека крај живота.

Хоће ли ваш филм разљутити жене које држе до себе и свог младалачког изгледа?

Не знам. Да ли је оваква врста подсмевања средовечним женама које не желе да старе политички коректна? Можда не, али која је заправо разлика између људског тела и Аполона или Афродите? Све зависи од нашег приступа.

Шта ваша жена мисли о томе?

Она заправо ради на сваком филму који снимам, она је и сценограф и неко ко контролише костиме. Дакле, она је дубоко у томе. Моја је вршњакиња и воли да има 50 година, тако да мислим да она није у овој теми. Она не жели да буде млађа него што јесте.

Беноа Мажимел има праве батерије за све шале у овом филму?

Да, он је био мој магични човек. Он је тај који је лош од свих тих шала на његов рачун. Знате, Ален Шаба је на неки начин очигледни човек разума, а Мажимел очигледни идиот. Да ли бисте рекли да је идиот са пенисом? Мислим, то су две ствари.

Мажимел је француски Бред Пит?

Он је комични геније и знао сам да има све потребно, јер сам га гледао у неким смешним филмовима. Он има тај ген посвећености и убедљивости и верује му се. За њега је ова улога била прави поклон – улога глупавог идиота.

Зашто тако мало редитеља ради надреалне филмове? Чини се да имамо само Дејвида Линча, Терија Гилијама и вас?

Можда зато што не продајемо много биоскопских карата са оваквим филмовима. Нису популарни, али иду на фестивале. Имам неке солидне обожаваоце који прате мој рад, што је фантастично. Настављам да радим један филм сваке године и то је довољно. Ове уврнуте филмске теме можда нису универзалне, а можда многи људи иду у биоскоп да виде неке рационалне ствари. Комбинујем и једно и друго и покушавам све то да спојим са једноставном комедијом.

Откуда вама сензибилитет за „откаченост”?

Мислим да долази од мог детињства. Ништа ми се чудно није десило као детету, био сам само дете. Код куће је све било у реду. Моји родитељи су били фини. Био сам ипак на неки начин другачији, много времена сам проводио у својој спаваћој соби, цртао неке ствари размишљајући о музици. Онда систем каже да мораш да идеш у школу, да идеш да зарадиш, да будеш најбољи, а ја сам одлучио да је то с...е. Напустио сам школу и рекао родитељима да желим да снимам кратке филмове. Родитељи су само рекли да ти моји филмови морају да буду добри или неће имати смисла и то ми је дало самопоуздање. Почео сам са 15 а већ са 19 година сам продао кратки филм једном познатом ТВ каналу и све са мојом каријером је онда кренуло веома брзо. Дакле, све је почело тако што нисам био чудно дете већ другачије дете.

Готово све радите сами: пишете, режирате, снимате, монтирате, а да ли је то зато што не верујете другим људима или желите велику контролу?

Не, не ради се о контроли. Више се ради о томе да сам увек овако радио. Увек сам радио монтажу, увек сам снимао камером, тако да је то за мене само део свеукупног процеса. Да будем само редитељ не би ми било довољно, било би ми досадно. Увек сам објашњавао да је монтажа најважнији део. То је једини тренутак када стварно радите филм. Поштујем друге, али свој материјал дајем монтажеру, а тај монтажер сам ја. Не видим себе као доброг редитеља, ни као доброг писца. Нисам добар ни директор фотографије, али сам врло добар монтажер. Тако ја себе видим.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.