Годишња инфлација 8,2 одсто

Инфлација у Србији у јануару мерено на исти месец прошле године износи 8,2 одсто, саопштено је јуче из Републичког завода за статистику. Потрошачке цене у јануару 2022. веће су за 0,8 одсто у односу на децембар. У целој 2021. потрошачке цене су у просеку повећане за четири одсто у односу на претходну годину. Из Народне банке Србије (НБС) указују да су на месечни раст инфлације највише утицале цене намирница и то пре свега поврћа и прерађене хране.

„Мере владе у погледу ограничавања цена основних животних намирница утицале су да темпо раста цена прерађене хране, упркос и даље високим трошковним притисцима, у децембру 2021. и јануару 2022. успори на око један одсто месечно, што је ниже у односу на октобар и новембар 2021. када је месечни раст износио у просеку око два одсто”, наводе из НБС.

У јануару 2022. је, слично као и претходних месеци, близу три четвртине међугодишње инфлације од 8,2 одсто било опредељено кретањем цена хране и енергената, оним категоријама на које монетарна политика не може да утиче у знатнијој мери. Цене непрерађене хране су у јануару, у односу на исти месец претходне године повећане за 23,5 процената, док су цене прерађене хране биле више за 8,8 одсто на међугодишњем нивоу. Висок међугодишњи раст цена намирница последица је деловања већим делом фактора на страни понуде као што су раст светских цена хране, суша, виши трошкови у производњи, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат.

Цене енергената су на месечном нивоу у јануару порасле за 0,6 одсто. Њихово кретање је у највећој мери било опредељено глобалним факторима, пре свега поскупљењем нафте у свету, што се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту од 21,9 одсто међугодишње у јануару.

„У фебруару очекујемо смањење инфлаторних притисака по овом основу, имајући у виду да би ефекти уредбе владе о ограничавању висине цена нафтних деривата требало да буду видљиви у инфлацији коју ће Републички завод за статистику обухватити у фебруару”, напомињу из НБС.

За разлику од појединих земаља централне и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација, а то је индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, на коју мере монетарне политике могу да утичу, и у јануару је била двоструко нижа од укупне инфлације и износила је 4,1 одсто. Очувању базне инфлације на релативно ниском и стабилном нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду. Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације су и инфлациона очекивања финансијског сектора која се у дужем временском периоду крећу у границама циља. Додатно, смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука владе да омогући предузећима да до краја јуна 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних.

Према пројекцији НБС међугодишња инфлација ће се до краја првог тромесечја кретати око актуелног нивоа. Од другог тромесечја очекују постепени пад међугодишње инфлације, док би крајем године она требало да се нађе у распону између 3,5 и четири одсто.

Ризици када је реч о инфлацији у наредном периоду односе се пре свега на кретање цена примарних пољопривредних производа, светске цене нафте и осталих енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања. Када је реч о домаћим ризицима, инфлација ће у највећој мери зависити и од исхода овогодишње пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне, на нивоу производње која је нешто виша у односу на 2021. годину када је пољопривредна производња смањена за око пет одсто под утицајем суше. У случају боље пољопривредне сезоне од просечне, међугодишња инфлација би до краја године могла да се нађе и испод централне вредности циља од три одсто, док би у случају лошије пољопривредне сезоне могла да се креће око горње границе дозвољеног одступања од циља.

Према статистичким подацима, у јануару су на месечном нивоу највише поскупели рекреација и култура, за 1,6 одсто, затим храна и безалкохолна пића (1,4), опрема за стан и текуће одржавање (1,1), и транспорт за један проценат. Цене у категоријама становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива, здравље, ресторани и хотели порасле су за по 0,4 одсто, а алкохолна пића, дуван и комуникације за по 0,1 проценат. Појефтинили су одећа и обућа за 0,5 одсто, и образовање за 0,1 проценат.