Америчка брига за европског „зависника” од руског гаса

Кад је влада у Вашингтону упозоравала да ће се у Украјини десити управо оно што се ових дана дешава, Кремљ је причу о руском нападу на Украјину одбацивао као америчку измишљотину с циљем да се заустави „Северни ток 2”, оцрни Москва и од ње преузме европско тржиште гаса.

Десиле су се обе ствари – и руски упад у Украјину и, одмах после тога, суспензија „Северног тока 2”, пројекта којим је Немачка требало да од Русије директно добија 70 одсто потребних количина гаса. Увозом из Русије Европа подмирује 40 одсто, а Немачка чак 55 одсто потреба за гасом. И док је Европска унија осудила руског председника Владимира Путина због тога што је повео рат у Украјини, Брисел не може да Москви уведе најоштрије санкције све док не пронађе алтернативне изворе енергената.

То је прилика за америчке произвођаче течног природног гаса да на европском тржишту замене руске компаније, чиме би се у Европи смањио и руски политички утицај. Вашингтон би тада остварио дугорочан интерес, тренутна енергетска нестабилност компликује ствари за администрацију америчког председника Џозефа Бајдена.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова говорила је о америчкој амбицији да преузме европско тржиште гаса као о нечему нечувеном и неприхватљивом. Из америчке перспективе није јасно зашто је у реду да Русија Европи продаје гас, а није у реду да то ради Америка. И у медијима и у вашингтонској политичкој елити говори се о прилици да се прекине европска, а посебно немачка, „зависност” од руског гаса.

Европска унија још од 2009. развија инфраструктуру за пријем течног природног гаса и дугорочно се спрема да руски гас замени гасом из САД и других земаља. Тренд је јасан, јер је Америка, највећи произвођач течног гаса, последњих месеци Европи извезла рекордне количине овог енергента и бриселски круг је у јануару постао њено највеће тржиште. Ипак, Стари континент још нема инфраструктуру потребну да прими сву неопходну количину течног гаса. Процењује се да је Немачкој за тако нешто неопходно још пет година. Ни Америка ни сви остали произвођачи овог енергента нису у стању да у овом тренутку произведу количине које су Европи потребне да би надокнадила руски гас.

Уколико би Запад забранио извоз руског гаса и нафте, или ако Москва више не би хтела да извози у Европу, енергетско тржиште постало би још нестабилније. Приметно је да међу санкцијама које је шеф Беле куће Џозеф Бајден увео Москви нема санкција руском енергетском сектору. Чим је почео рат у Украјини, цена нафте скочила је на сто долара за барел. Скупи енергенти одговарају Русији, али Бајден не сме да ризикује ни да му се смрзну европски савезници, ни да цене нафте и гаса толико порасту да угрозе амерички економски раст.

Како пише „Бизнис инсајдер”, двоје високих америчких званичника налазе се у Ријаду и покушавају да убеде тамошњу владу да повећа производњу нафте и спречи раст цена, што заливска краљевина за сада није спремна да уради. Као и Русија, и Саудијска Арабија профитира на скоку цена енергената, а Ријад није заинтересован ни да квари односе с Москвом. Оно што би двор ипак могло да нагна да промени став била би америчка понуда да „рехабилитује” саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана.

Бајденова администрација је у непријатној ситуацији да тражи услугу од Ријада у време кад покушава да се, макар формално, удаљи од принца Мухамеда, који је наредио масакрирање дисидента Џамала Хашогија у саудијском конзулату у Истанбулу 2018. Бајден ниједном није хтео да се чује или види са саудијском престолонаследником, али амерички медији пишу да ће, након што је нафта досегла цену од 105 долара за барел, амерички председник можда ипак подићи телефонску слушалицу.

Ствари се компликују и у Бајденовој спољној политици, за коју је најављено да ће се усредсредити на Кину и југоисточну Азију, а која сад поново мора да се бави Европом и Блиским истоком. Према оцени Си-Ен-Ена, Бела кућа би могла да размисли чак и о томе да скине ембарго с иранске нафте, што би стабилизовало светско тржиште, али и ојачало позиције Техерана на међународним преговорима у Бечу о иранском нуклеарном програму. Амерички произвођачи обећали су Бајдену да неће искористити рат у Украјини, па шеф Западног крила најављује да ће и његова земља повећати производњу нафте.

Како преноси информативни сајт „Хил”, амерички заговорници коришћења фосилних горива апеловали су на Бајдена да у светлу кризе преиспита планове за прелазак на одрживе изворе енергије и увођење оштрих регулатива нафтној и гасној индустрији. У овом делу јавности подсећају председника да тенкови „не иду на енергију ветра” и да се европским савезницима не може послати соларна енергија и поручују да је западна преокупација „зеленом” енергијом само ојачала Русију.