Уторак, 05.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

И без нове жетве Србија тренутно има залихе пшенице за годину дана

На тржишту уља се не очекују несташице јер су наше уљаре и извозници прошле године купили више сунцокрета него што им је потребно
Сунчица Савовић (Фото лична архива)

Да у јулу не роди ни килограм жита Србија тренутно има залихе пшенице да комотно живимо око годину дана, изјавила је за „Политику” Сунчица Савовић, директорка удружења „Жита Србије”. Коментаришући информације да су наши грађани почели да купују веће количине брашна, уља, шећера већ са првим информацијама о почетку сукоба у Украјини, она напомиње да за тим нема потребе јер су залихе житарица на лагерима продаваца велике.

– Располажемо више него довољним количинама. Људи не треба да упадају у потрошачку хистерију. Ми никада нисмо зависили од руске и украјинске пшенице и кукуруза. Они су велики произвођачи, цена њихове робе утиче и на нашу јер је пласирамо на истом делу светског тржишта, али наше тржиште нема проблем – каже Савовићева.

Ескалација сукоба у Украјини подигла је тренутно цене житарица у небеса на светским берзама. Пшеница на берзи у Чикагу поскупела је у четвртак за 5,6 одсто, што је највише од средине 2012. Додатну панику изазвала је вест да је Русија до даљег обуставила саобраћај трговачких бродова у Азовском мору. Међутим, према саопштењу руских званичника њене луке у Црном мору остале су и даље отворене за пловидбу.

Ројтерсу је потврђено да трговачки бродови у Азовском мору стоје. Русија, највећи светски извозник пшенице, углавном испоручује своје жито из лука у Црном мору, док оне у Азовском имају плићи газ и мање капацитете. Јасно је да тренутна дешавања могу имати и даље последице јер Русија и Украјина заједно учествују са 29 одсто у светском извозу пшенице, са 19 процената у светским испорукама кукуруза и са 80 одсто у глобалном извозу сунцокретовог уља.

– Ништа не зависи од правих узрока већ од геополитичких кретања, вероватно је да су оволики скок цена изазвали финансијски фондови који су почели да купују житарице. Видећемо шта ће се догодити следеће недеље – наводи наша саговорница. Када је реч о Србији, залихе свих житарица су  велике и она сматра да је већи проблем да ли ћемо успети да их извеземо.

– Пшеницом се не тргује недељама уназад. Ми смо извезли у јануару свега 60.000 тона, што је мало – наглашава она. Према подацима тог удружења од почетка економске године – јула 2021. извезено је 667.155 тона пшенице, а ако се прерачуна и извезено брашно, укупан пласман на страна тржишта био је 762.644 тоне. Прошле године Србија је имала рекордан род жита од око 3,4 милиона тона и солидне прелазне залихе од око 300.000 тона.

– Месечно за све намене на нашем тржишту трошимо 125.000 тона пшенице. Када одузмемо извоз и потрошњу, тренутно у земљи имамо залихе веће од 1,7 милиона тона. Јасно је да жита у овом тренутку, без количина из нове жетве, има довољно за готово годину дана. То је реално стање – напомиње Савовићева. Додаје да је, са друге стране, нереално то што се пре два дана дешавало с ценама на светским берзама.

Сматра да је најобјективније пратити промене петак на петак, јер се тада добија права слика. Без обзира на то што је цена кукуруза на француској берзи отишла у једном тренутку за 57 евра, по тони, накнадно је, до завршетка тог дана, тај раст био више него упола мањи. Цена кукуруза на нашем извозном тржишту била је у среду око 242 евра а у тој паници, у току дана, кретала се од 248 до 265 евра по тони. Али наглашава да то није цена по којој се трговало већ она коју су произвођачи тражили.

Неминовно је да ће свака ескалација споља утицати на раст цена и да ће се то преносити и на наше тржиште које је отворено

– Шта су добили то ћемо тек видети следеће недеље. Колико ће све ово трајати стварно не знам. Неминовно је да ће свака ескалација споља утицати на раст цена и да ће се то преносити и на наше тржиште које је отворено. Ми треба да се усредсредимо на то да тренутно имамо огромне залихе пшенице и кукуруза у земљи и да извоз иде јако споро због високих домаћих цена. Да ли ће се то променити видећемо већ у наредних месец дана, и иначе се пред долазак новог рода трговина обуставља – каже Савовићева.

Према њеним речима, оно што продамо у марту и априлу, уколико се домаћа цена усклади с оном на ФОБ-у, то смо продали, све остало указује да ћемо у нову жетву ући с рекордно високим залихама пшенице. Тако то изгледа у овом тренутку. Додаје да тренутно проток руске робе на Црном мору уопште није упитан, већ украјинске пшенице. Како ће се то одразити на светско тржиште тек ћемо видети после информација о томе ко су им највећи купци. Ту треба тражити и одговор да ли је реално да део количина пређе и код нас.

– Оно што је сигурно јесте то да докле год у црноморском региону има руске, румунске, бугарске и евентуално мађарске пшенице, која је јефтинија него српска, ми нашу нећемо моћи да продамо. То се не мења, без обзира на то о каквим сукобима је реч – објашњава она.

Што се тиче кукуруза, имали смо мањи род прошле године због суше. Према информацијама „Жита Србије”, у нову економску годину ушли смо са залихама од око 340.000 тона, а род је био око шест милиона тона. За домаћу потрошњу потребно је од 4,6 до 4,7 милиона тона. Извоз је до краја јануара био 570.000 тона. Само уколико надаље месечно извеземо више од 140.000 тона, успели бисмо успешно да пласирамо све количине до септембра, када се завршава економска година за кукуруз.

На тржишту уља такође не би требало да се очекују проблеми и несташице јер су наше уљаре и извозници 2021. купили више сунцокрета него што им је потребно.

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Ako ce ostati nama. Obicno nam stranci sve odnesu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.