Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Погибија дединог јавора

Трактор мог оца штекће у равномерном ходу – друга спороходна. Као океанска корњача на каменитој плажи тетура се по џомбама због чега неколико пута ударам главом о металну шасију кабине

Највише боли када те заболи у завичају. Кад се тамо где си се родио увериш да су све човечности које су људе чинили часним, поштеним и племенитим – избледеле и постале прошлост. Кад схватиш да је време доброте далеко иза нас. Кад се увериш да је све оно што је у доба када смо са разбијеним коленима јурили за крпењачама било незамисливо – данас бахато нормално и осионо уобичајено. Неколико данa после Сретења, у ненаданом веснику пролећа кад нас је сунце погледало а путеви се оцедили – затекао сам се у завичају. Као и много пута до тада, магичне и бајковите слике одрастања и ране младости вукле су ме да  раздробљеним пољским путевима кренем у брда – тамо где су некада биле колибе Бајића у којима се ноћевало од Ђурђевог до Митровог дана. У чијим торовима и надстрешницама су боравиле овце, козе и краве које су као на омотима швајцарских чоколада, на зеленим ливадама од јутра до сутра биле на испаши. Тамо, где сам  провео најлепше дана свог детињства, где су се ресали кукурузи и на сунцу се као валу бајковито преливали пшеница, јечам и раж. Међу густим чокотима винограда одакле сам небројано пута истеривао јаребице, па их док не постану тачке, уз лепет крила дуго гледао на небу – како брзе као метак нестају иза врхова  забрана и крајолика церове шуме.

Трактор мог оца штекће у равномерном ходу – друга спороходна. Као океанска корњача на каменитој плажи тетура се по џомбама, због чега неколико пута ударам главом о металну шасију кабине. На путу који је обрастао трњем са тунелима од оструге налик на пасареле, на утринама и запуштеним ливадама на којима је избио глог и шипурак  – нигде никога. Као и пре шест месеци, пре годину или две… На пољима, на некадашњим њивама и ливадама –  само застрашујући мир и самоћа која леди крв у жилама. Да ли је то та плодна и родна Србија којој толико певамо? Не тако давно, овде је кључало и од народа и од живота. Где оде сав онај свет? Куд се деде и нестаде? Као да је пропао у кртичњаке земље која га је у глади и сиромаштву, у ратовима и недаћама, у скромности и оскудици –деценијама и вековима хранила и држала у животу…

Нит се шта види, нити чује… Кад немаш са ким реч да прозбориш – онда причаш сам са собом. Док ми хладан ветар хлади образе и док се приближавам одредишту – сам себе питам, где сам то пошао? Шта је разлог због којег сам хтео да поново видим и осетим сву ову пустош? Пре два лета, недалеко одавде на потезу Дубоки поток, зли људи су одсекли времешни храст који је у тапијама које сам наследио од свог оца, а он од свог – био моје највеће знамење…Поново у бризи и страху, пошао сам у сусрет сећањима и свом бившем животу. Хоћу ли овога пута затећи и видети то што ме попут пупчане врпце још једино спаја  са временом безбрижности и нормалности? Нажалост – мрка капа…

Чим сам  стигао до записа на којем је пре мог рођења на нашој парцели мој деда засадио дрво јавора, у чијем густишу сам како је растао, после изненадних летњих олуја проналазио гнезда у која сам враћао покисле младе орлиће – казало ми се да је мој страх био оправдан!?  Прилазећи утрином од некадашњег пута, неколико пута сам трљао очи и питао се – да ли је могуће? Језа ми се спуштала низ кичму кад сам на прегибалу огромног пространства у којем се лево види Гледић, па у кружном видокругу Гоч, Жељин и Копаоник, Јастребац све до Јухора и до врата Левча и  Шумадије која отварају пут ка Београду – на месту где је више од седам деценија растао и пркосио горостасни јавор мога деде – сада је само велики пањ, са много пиљевине и разбацаног грања около. Само шок… Бес и немоћ…

Уместо епилога: шуме спречавају и смањују све врсте ерозије земље, изворишта су чисте воде, утичу на плодност земљишта, на климатске промене и еколошку равнотежу. Пресудне су за очување биљног и животињског света, представљају озбиљан извор прихода и предуслов опстанка људи, пре свега у руралним, брдско-планинским подручјима. Паметне државе и народи чувају своје шуме.

Словенија на пример, има 70 одсто шума на својој територији, док Србија једва да има 30 одсто. Последњих година и тај релативно мали проценат се рапидно смањује. Нелегална сеча и крађа шумског блага је убедљиво најраспрострањеније  кривично дело против животне средине у Србији. Изузетака нема – краду сви… Од Војводине, Срема, Мачве, Источне Србије, Шумадије, Санџака, Рађевине, Поморавља – а према црној статистици највише се краде на југу Србије. За многе мужеве који су морали да са својим породицама напусте Косово и Метохију – сеча и крађа шума је једини извор прихода. На десетине хиљада веома благих и млохавих пресуда је видело светлост дана, најчешће су условне, а некада у финансијском исходишту и смешно мале. На цени од 50 до 60 евра по кубном метру огревног дрвета, специјализоване банде које без скривања по шумама диљем Србије харају и секу државну и приватну шуму – правдају своја недела социјалним статусом и потребом преживљавања својих породица. А заправо се ради о крађи и уносном бизнису…

Много злоупотреба, много бахатости, анархије, безнађа – и бола, који осетим увек кад се сетим јавора мога деде. Какав и колики би био да је растао пред очима мојих унука…?

Глумац, сценариста и редитељ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Od kad se kopanje metroa ispod zemlje i prskanje farbom u fabrici više isplati od kopanja kukuruza i prskanja vinograda a nošenje titula lakše od nošenja gumenih opanaka narod se odselio u Beograd i inostranstvo. Prvo trnje i vrzina a zatim šuma obazjava Šumadiju i Srbiju. Biće drva ako već nema ko i nema zašto da gaji šljive i vinograde !
Сечање са моторку
Дрва се секу углавном ради огрева, а енергеску политику, чији неизоставни део је грејање домаћинстава, кроји држава. Свакоме ко се греје на дрва држава може, само ако хоће, да понуди алтернативни енергент и то по значајно нижој цени него што могу да се набаве дрва "испод цираде". Само, онда тешко да би било за субвенције страним инвеститорима, јер би морала да се развија домаћа индустрија, нпр пелет, и то уз 50% државних фабрика и сувбвенције и приватним и државним произвођачима енергената.
Miki Andrejevic
Neizmerno hvala. Saosecam sa Vama, u istoj sam situaciji kad odem na jug Srbije na Vlasinu, gledam sa nevericom sta se radi, kako nam se otima proroda i dedovina, livada vise nema urasle u grmlje i strnjiku, nigde krave, ovce ili konja na pasnjaku. Kradljivci suma izrovase puteve, mi zaljubljenici u mesta rodjenja i odrastanja ih poravljamo o svom trosku da dodjemo do kuca i groblja da zapalimo svece, i tako redom svake godine. U mojoj mahali 78 dusa sada samo jedna, od 14 kuca 10 urusene!
Vito Raski - uz delije sa Golije
Svi smo posli za boljim zivotom. Dok nam je trajala mladost nismo razmisljali kao danas. Kad nas je stiglo jesenje doba zivota, kad se vracamo svojim korenima - a oni zaparlozeni, pokriva ih po negde trava, a najcesce siblje i korov. Mladost je nam je trazila bolji, lepsi, ugodniji zivot, bez fizickog napora - skole pozavrsavali. Mislili smo da smo usisali svo znanje onoga i ovoga sveta. A tek sada vidimo koliko smo bili u zabludi. Lepse pisemo, i u tome nalazimo neko tegobno olaksanje. Uzgred.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.