Технолошки џинови у информационом рату Запада и Русије

Док руске ракете падају на украјинске градове, платформе великих технолошких компанија претворене су бојна поља у паралелном информационом рату Запада и Русије усред геополитичке битке за утицај, преноси Радио слободна Европа писање светских медија. Преливањем руског рата с Украјином на друштвене мреже, велике технолошке платформе почеле су да ограничавају руске државне медије да користе њихове платформе за ширење пропаганде и дезинформација, указује Асошиејтид прес.

Компанија Мета, која је власник Фејсбука и Инстаграма, објавила је у понедељак да ће ограничити приступ руским медијима РТ и Спутњик у Европској унији, после изјаве председнице Европске уније Урсуле фон дер Лајен да званичници раде на забрани њихових сајтова.

Гугл је у уторак увео сличне мере за та два медија, најавом да ће одмах почети да блокира њихове Јутјуб канале у ЕУ.

Друге технолошке компаније из САД су досад увеле скромније промене попут ограничавање домета медија под контролом Кремља, означавање њихових садржаја како би корисници знали да потиче од руске владе и ускраћивање могућности руских медија да прикупљају приходе од реклама, преноси Бета.

Америчке власти нису предузеле сличне мере или увеле санкције руским државним медијима, остављајући технолошке компаније да се саме снађу с тим како да смање домет Кремља. Налози РТ-а и других руских државних медија и даље су активни на Фејсбуку у САД.

Твитер је у понедељак објавио да ће, након што је последњих дана забележио више од 45.000 твитова дневно од корисника повезаних с руским државним медијима, додавати ознаке садржају са сајтова Кремља. Компанија је такође навела да неће препоручивати или усмеравати кориснике на сајтове повезане с Русијом у својој претрази.

Током викенда, та компанија је објавила да забрањује рекламе руских државних медија и уклонила мрежу од 40 лажних налога, страница и група које су објављивале проруске ставове. Мрежа је користила измишљене особе које су се представљале као новинари и експерти, мада није имала много публике.

Руска инвазија на Украјину постала је одлучујући геополитички тренутак за неке од највећих светских технолошких компанија, пошто су се њихове платформе претвориле у главна бојна поља за паралелни информациони рат, пише „Њујорк тајмс”.

Последњих неколико дана Гугл, Мета, Твитер, Телеграм и други били су, како наводи лист, принуђени да се суоче с тим како да користе своју моћ, ухваћени између све снажнијих захтева Украјине, Русије, Европске уније и САД.

За многе компаније, укључујући Фејсбук, Гугл и Твитер, рат у Украјини је прилика да рехабилитују своју репутацију пошто су се последњих година суочили с питањима о приватности, доминацији на тржишту и начину на који шире токсични и поларизујући садржај. Сада, истиче „Њујорк тајмс”, имају прилику да покажу да своју технологију могу да искористе за добро на начин који није виђен од Арапског пролећа 2011, када су друштвени медији повезивали активисте и били поздрављени као инструмент за демократију.

Технолошке компаније се, међутим, суочавају с тешким одлукама. Погрешни кораци могли би да буду скупи, додајући додатни разлог напорима у ЕУ и САД да се регулише њихово пословање или, с друге стране, да наведу Русију да их потпуно забрани.

Утолико су те компанија пред двоструком опасношћу, оцењује лист. Ако предузму неке кораке, а не друге, могле би бити оптужене да раде премало и половично, док би ограничавање превише услуга и информација могло да одсече обичне Русе од дигиталних комуникација које могу бити противтежа државној пропаганди.

После Путинове одлуке да нападне Украјину, велике технолошке компаније ухваћене су у информациони рат Запада и Русије, истиче Фајненшел тајмс, указујући да су тврдње и контратврдње око рата у Украјини довеле компаније из Силицијумске долине усред геополитичке битке за утицај, с обзиром на њихову позицију контролора протока информација које доспевају до милијарди људи.

С блокадом приступа РТ-а и Спутњика у ЕУ, на платформама Мете и Јутјуба, чему се придружио и кинески ТикТок, покушаји друштвених мрежа да уклоне дезинформације и раде проверу чињеница наишли су на оптужбе за цензуру из Русије, која је почела да ограничава приступ Фејсбуку у земљи и запретила да ће исто учинити за Јутјуб.

Ограничавање руских државних медија проширено је изван сектора друштвених мрежа. Гугл је у недељу одлучио да блокира преузимање апликације РТ на територији Украјине. Мајкрософт је дан касније отишао даље, блокирајући преузимање апликације РТ у својој продавници апликација широм света, као и садржаје РТ-а и Спутњика на свом сајту МСН, позивајући се на одлуку Европске уније.

Друштвене мреже из Силицијумске долине, које су се представљале као политички неутралне, али посвећене демократској слободи говора, дуго су се мучиле да спрече манипулацију својим платформама у сврху информационог рата, што укључује тајне активности фарми тролова и ботова у организацији руске владе, која је, како наводи Фајненшел тајмс, једна од најактивнијих актера у том пољу.

Уклањање државних медија означило би нови моменат за друштвене мреже, које су се досад фокусирале на уклањање тајних операција, а не на пропагандни апарат неке државе, указује британски лист уз оцену да то носи ризик да ће Русија протерати европске медије пошто је већ затворила московски биро Дојче велеа као одговор на одбијање Немачке да дозволи емитовање програма РТ-а.

Стручњаци за дезинформације упозоравају да ако платформе сувише снажно крену против руских државних медија, то може одговарати наративима који су осмишљени да додатно сеју раздор, као и да Москви дају изговор да Запад није ништа отворенији за другачије мишљење, што би јој дало зелено светло да крене на Би-Би-Си и друге медије, укључујући домаће опозиционе медије.