Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
70. ГОДИНА МУЗЕЈА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ

Култни „Кум” у новом руху

Марлон Брандо у филму „Кум” (Фото: Из архиве Музеја Југословенске кинотеке)

Поводом обележавања 70 година рада Музеја Југословенске кинотеке у Косовској 11, као и 50 година од приказивања филмског ремек-дела „Кум” „Оскаром” награђеног филма редитеља Франсиса Форда Кополе, у Музеју Југословенске кинотеке, вечерас, у 20 часова, биће одржана свечана пројекција ремастеризоване верзије овог филма.

Тим поводом подсећамо на неке занимљивости о овом култном остварењу. На пример, Марлон Брандо желео је да лик дона Корлеонеа представи „као булдога”, па је за аудицију образе напунио ватом. Током снимања, носио је уметке које је направио зубар, а сада су то експонати који се могу видети у Америчком музеју филмске уметности у Квинсу у Њујорку. Мачка коју Марлон Брандо држи у крилу у уводној сцени, луталица је коју је Копола пронашао у студију у Харлему. Мачка је мјаукала толико гласно да су дијалози морали накнадно да се насниме. Најскупља сцена у филму је сцена Сонијевог убиства и коштала је 100.000 долара. Марлон Брандо и Роберт де Ниро су једина два глумца која су добила „Оскар” тумачећи исти лик, дона Вита Корлеонеа. Марлон Брандо се појављује у филму непуних сат времена.

Музеј Југословенске кинотеке од свог оснивања, 2. марта 1952. године, није био ни музеј ни биоскоп у традиционалном смислу тих речи већ је представљао јединствени музеј покретних слика. Након оснивања Југословенске кинотеке 1949. године, Кинотека је повремено користила више различитих биоскопских сала за своје програме, све од 1952. године када је почео са радом њен музеј у старом биоскопу „Унион”, тј. „Косово”, у Косовској улици број 11, где се и данас организују свакодневне пројекције. Музеј Југословенске кинотеке током седам деценија је био и остао култно место не само за Београђане већ и за све филмске професионалце и љубитеље филмске уметности Србије, али и некадашње Југославије. У музеолошком смислу, свака пројекција филма који је похрањен на трајно чување у Архиву Југословенске кинотеке, може се сматрати својеврсном привременом изложбом. Зато није тешко разлучити значај постојања Кинотеке, њеног архива, библиотеке, сталне музејске поставке и њених биоскопских сала, данас јединих дворана у нашој земљи где се и даље свакодневно, поред дигиталних пројектора, врти филмска трака.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.