Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гас у Србију стиже „Турским током”

Запад једино није увео санкције за транзит руског гаса преко Украјине јер је Европској унији потребно плаво гориво кога други немају довољно
(Фото З.Анастасијевић)

Транзит руског гаса ка Европи преко Украјине одвија се и даље без прекида, упркос немирима између Русије и Украјине. Србија све и да се овим правцем преко Украјине (којим је деценијама добијала гас) прекине испорука, што се за сада не очекује, не добија плаво гориво, већ је цео систем транспорта пребачен на „Турски (Балкански) ток”.

Упитан како коментарише што се међу мерама које су уведене Русији није нашла и забрана даљег снабдевања Европе руским гасом и да ли то значи да када је гас потребан Европи онда је руски добродошао, али кад није, треба сви да престанемо да будемо зависни од увоза из Русије, проф. Срећко Ђукић, економиста, бивши амбасадор у Белорусији, одговара да се гас не налази на списку санкција Европске уније према Русији.

– Унији је потребан гас из Русије, а Русији тржиште, тако да су интереси да се испорука не прекида обострани. Ни једна ни друга страна нема алтернативу. „Гаспром” је наставио да испоручује гас преко украјинских гасовода поштујући важећи уговор и наставиће испоруке до износа 40 милијарди кубика годишње – каже Ђукић за „Политику”.

Када је реч о Србији чини се да све количине гаса стижу „Турским током”. Међутим, никако не треба затварати доток гаса преко Мађарске пошто се преко ове земље гас може купити на европском тржишту. Упитан да ли је и колико реално да рачунамо на гас из Израела, будући да је министарка енергетике Зорана Михајловић, прошле недеље разговарала с амбасадором ове земље нагласивши да смо заинтересовани за сарадњу у гасном сектору, Ђукић напомиње да Израел уопште није реална могућност, него нека будућа варијанта пројекта „Источни Медитеран”.

– Та идеја је за сада јако далеко од реализације и оствариће се ако и када гас потече неким гасоводом у Европу, а Србија пријави своје потребе при пројектовању тог гасовода. Данас нема никакве гасне везе са Израелом, нити се ова земља афирмисала као произвођач течног природног гаса (ЛНГ) – објашњава Ђукић.

Са њим се слаже и др Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, који наглашава да он први навија за диверсификацију правца и извора снабдевања, али да у наредних 10 до 15 година нема изгледа да се ситуација промени бар када је о нашој земљи реч.

– Дивно би било да Израел има гаса за нас и да га очас посла допреми до Србије, али куда, којим правцем. Нема тог гаса, као што неће бити ни азербејџанског који ће, наводимо, да потече гасоводом Ниш–Димитровград. Али добро, ЕУ даје део новца за тај гасовод па нека граде и цеви им буду празне. Важно да смо им испунили захтеве да буду на нашој територији. Али џаба, јер немају сировину – категоричан је Вулетић.

– Транзит руског гаса преко украјинске територије на данашњи дан одржава се на максималним вредностима према уговорним обавезама „Гаспрома”, док се кроз гасовод „Јамал–Европа”, периодично настављају директне испоруке (у границама уговорених). Једина обустава десила се због Немачког реекспорта гаса у Пољску.

Русија, без обзира на тренутну ситуацију жели да одржи имиџ поузданог партнера (били су поуздан снабдевач и у време Хладног рата односно никада ни бивши СССР ни касније Русија нису прекидали снабдевање Европе енергентима. Гас је велико геополитичко оружје али је пре свега бизнис. Посао од прворазредног значаја за обе стране – наводи Милош Здравковић. стручњак за енергетску ефикасност.

– Што се тиче Србије, ми смо на рути транзитног гасовода „Турски ток” те наше снабдевање ни у ком случају не зависи од праваца снабдевања из средње и северне Европе. Такође, српски енергетски угљоводонични сектор је у власништву руских компанија те није реална могућност прекида снабдевања – додаје он.

Овог месеца руски „Гаспром” треба коначно да пусти у рад и термоелектрану – топлану  у Панчеву инсталираног капацитета 200 мегавата (износ инвестиције је 180 милиона евра).

Када је реч о диверсификацији извора и праваца снабдевања и увођења Израела у причу о гасу,  Здравковић каже да је ова земља у својим територијалним водама пронашла знатне резерве гаса (гасно поље дели са Либаном и Кипром) али се Израел из геополитичких разлога одлучио да тај енергент понуди пре свега Јордану и Египту.

– За Израел, Египат, као најмногољуднија и најјача арапска држава представља најпожељнијег партнера. Све додатне количине гаса које Израел може да обезбеди, односно да развије поља првенствено са Египтом, биле би експортоване у Европу путем, потенцијалног гасовода „Ист–Мед”, који би ишао по дну Средоземног мора до Крита, па даље на Пелопонез а онда директно у јужну Италију – објашњава наш саговорник.

Једина могућност за снабдевање Србије је да Израел изгради терминале за течни природни гас, те да Грци направе терминал у Александрополису, а онда да се повежу са Бугарском која би се потом могла повезати на нашу интерконекцију Ниш –Димитровград (коју смо управо почели да градимо). Ипак, то делује као мало вероватан сценарио, закључује Здравковић.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.