Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Љубавне и породичне приче

Споменик Доситеју Обрадовићу

Статистике показују да се лети, у време годишњих одмора, више чита. Књиге тада у руке узимају и они који преко године, због великих обавеза, за тако нешто немају времена. За предстојеће летње дане ово је само један од могућих избора.

Поводом стогодишњице добијања Нобелове награде прве жене писца, Српска књижевна задруга, заједно са „Партеноном”, објавила је књигу Селме Лагерлеф „Хелга”. У књизи су две новеле (краћа романа): „Хелга” (превео Предраг Милојевић) и „Под влашћу духова” (Александра Јовановић).

Љубавна и породична прича Селме Лагерлеф, истиче Драган Лакићевић, догађа се сензибилним људима у скандинавској светлости. Те људе и карактере њихових душа обликује поднебље: наслеђе, природа, клима.Живот споља огледа се у људима изнутра, па је рањивост сентименталног дела човекове личности захвално поље за књижевно и психолошко истраживање лика.

Новела „Хелга” догађа се у, наизглед, реалистичком поступку, али њена префињена религиозна и емотивна значења чине ову прозу сложеном, моралном и побожном у једном слоју популарног приповедања.

Аријана Френклин је бивша новинарка, рођена је непосредно пре Другог светског рата. Специјалиста је за средњи век. Ауторка је романа „Град сенки”. Живи у Енглеској.

Графички атеље „Дерета” објавио је недавно њен нови роман „Господарица смрти”, у преводу Милана Ђурића.

Радња романа се догађа у Енглеској, у 12. веку. У средњовековном Кембриџу убијено је четворо деце. Католичко становништво оптужује своје суграђане Јевреје. Да би се спасли линча, кембрички Јевреји траже заштиту од краља. Хенри II није пријатељ Јевреја – није, заправо, ничији пријатељ – али верује у ред и закон и неопходан му је новац који се прикупља од јеврејског пореза. Од свог рођака, краља Сицилије – чији су поданици најбољи европски медицински експерти – тражи да му пошаље свог најбољег „господара смрти”, претечу данашњег криминалистичког патолога. Италијански доктор одабран за овај задатак, млади стручњак са Универзитета у Салерну, експерт је за анатомију и криминалистичку истрагу. Али, њено име је Аделија; краљу је послата „господарица смрти”.

У заосталој и сујеверној земљи попут Енглеске, Аделија се на сваком кораку суочава с опасношћу. Да би избегла оптужбе за вештичарење мора да крије свој прави идентитет. Помаже јој један од краљевих порезника, сер Роли Пикот, човек који води властиту истрагу. Бивши витез крсташ, Роли може бити преко потребан пријатељ – или злотвор за којим трагају. Дуж сеновитих обала Кембриџа, лов се интензивира, а убица се спрема да поново нападне...

Петар В. Арбутина указује на сличност са романом Умберта Ека „Име руже”, али је истакао да је Аријана Френклин верно реконструисала епоху и написала „тачну књигу”.

Нада Душанић (1961), писац и сликар, живи у Сомбору. Аутор је збирки „Приче у боји” (2003) и „Боје тамних светлости” (2005) и драме „Годишња доба”. „Народна књига” објавила је њен нови роман „Кућа са друге стране”.

Овај роман, истиче Васа Павковић, несумњиво је један од два, три романа према којима се наша књижевна критика највише огрешила током протекле и ове године. Реч је о стилски и композиционо изузетно успешно написаном роману у којем се преплићу функционално и документарно, реални живот јунакиње Бианкеиз 2001/02. године, њена животна и уметничке стремљења и фантастично, у причи о Чарни, њеној суграђанки, која је живела у предвечерје и током Другог светског рата.

Радња романа се збива у Раванграду, односно Сомбору, граду Вељка Петровића и Милана Коњовића, чије сени лутају прозним улицама књиге. Повезујући удаљене судбине двеју различитих жена, Нада Душанић је написала изузетан роман, један од најбољих у прошлогодишњој романескној продукцији. Прави драгуљ наше савремене књижевности.

„Кућа са друге стране”, каже списатељица, није класичан роман. Она га назива арт романом у коме се сплићу нити љубави, уметности, филозофије и космологије. Радња се догађа у Сомбору, а захвата временски период од доба Турака до 2002. године. Иако су јунаци смештени у различите временске равни, између њих настаје веза много чвршћа од оне коју обично виђамо код људи што деле сто и исту постељу…

И нешто за најмлађе.

Прва књига коју је Српска књижевна задруга објавила, далеке 1892. године била је „Живот и прикљученија” Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја. Недавно, у едицији посебних издања, објављене су Доситејеве „Басне”.

Добро познајући Езопове басне и басне других европских баснописаца, истиче Драган Лакићевић, Доситеј их је написао на свој начин, додајући им не само језичку, него и моралну и мисаону обраду у складу са својим поимањем живота и његових начела. Тако су Доситејеве басне и класичне (светске) и пишчеве (српске).

Писане предвуковским језиком, Доситејеве басне прештампаване су и у изворном облику и у обрадама за популарна издања, као што је ово. Нађено је у једном издању из 1943. године. Усред Другог светског рата, издавачу, а још више српском читаоцу било је потребно да мудрост, излаз, утеху – нађе и препозна у ситуацијама које су могуће не само људима него и животињама.

Илустрације из ратног издања обрадио је за ово издање СКЗ Бранислав Степанов.

Доситејеве „Басне”, подсећа Тиодор Росић, објављене су први пут 1788. године. Ово је, уз „Живот и прикљученија”, његово најбоље дело. Објављивањем оваквих књига Српска књижевна задруга чува наш језик и нашу баштину. Дело је капитално, иако није у потпуности оригинално. Добро је што су басне на савременом српском језику, јер су тако разумљивије читаоцима, међу којима је највише деце.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.