Марс у фебруару

Када сам, пре неколико година, објавио афоризам : „Ако зарате Русија и НАТО, Срби и Црногорци ће бити у првим редовима. Али на супротним странама”, рачунао сам да је то само мала шала на наше теме. А онда је бог Марс хрупио на Земљу и све је постало смртно озбиљно.

 Рат је још далеко од нас, али нас и те како дотиче. Макар емотивно. Поделили смо се опет на оне који су заборавили 1999. годину и оне који су усхићено читали наше таблоиде, где се до детаља описивало свако ново Путиново оружје. Такође усхићено. Наш брод засад плови средином реке, не приклањајући се ниједној обали; али има оних бурлака са Волге, као што су Дачић и Вулин¸  који би се, ипак, искрцали на леву обалу. Таблоиди, поготово они режимски, као да су мало нервозни током догађаја.  Зашто Владимир Владимирович толикo оклева!?

 У међувремену, Зеленски тражи да ЕУ прими Украјину по хитном поступку. Можда му и услише молбу, што значи да, кад те они полупају, ниси интересантан, али кад те неко други полупа, као сада Украјину, раширићемо руке и пригрлити те.

  У сваком случају, овај рат је крвав, јер је братоубилачки, што смо ми апсолвирали давно и више пута. Оно библијско: „Ко ти ископа око? Брат, зато је толико дубоко” још важи, поготово на овом нашем дивљем истоку.

Ми се још боримо са емпатијом. И једни и други ми. Неки би да је увећају, а неки да је пригуше. То раздире председника, који рече како је у три дана остарио десет година. За разлику од Богија Карића који је за три дана подмлађен двадесет годинa, јер је администрација јача од науке. Можда је, кад  је председник у питању, то и добро, јер је некако зрелији, па неће онако дечачки пљувати опозицију и хвалити се одличним оценама.

Уосталом прекриће све то „снегови и шаш”, а ми ћемо кусати оно што ћемо замесити 3. априла. Два дана после светског Дана шале. И Чкаљиног рођендана.

 Што се короне тиче, и она је мало устукнула чим се запуцало.