Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДВЕ ГОДИНЕ БОРБЕ ПРОТИВ КОВИДА 19

Вирус корона у нашој земљи однео више од 15.000 живота

Лекари као најтеже тренутке у пандемији виде сам почетак појаве болести о којој нису много знали, велики број оболелих и преминулих када се појавио делта сој и жале због недовољног броја вакцинисаних
(Фото EPA-EFE/M. Djokovic)

Тачно пре две године, 6. марта 2020, у Србији је откривен први случај ковида 19, болести која је до сада у нашој земљи однела више од 15.000 живота. Вирусом је у протекла 24 месеца званично инфицирано око два милиона људи, а најаве стручњака говоре да ће „невидљиви непријатељ” постати болест с којом ћемо морати да живимо, али која нам неће више правити велике проблеме због прокужености људи и вакцинације.

Лекари који су даноноћно радили на сузбијању ове болести и даље су опрезни када одговарају на питања да ли смо на крају пандемије, а свако од њих памти најтеже тренутке од када је корона постала главна тема у нашим животима.

Професор др Татјана Аџић Вукичевић, директорка Ковид болнице у Батајници, прегледала је тог 6. марта 2020. године пацијента који је имао симптоме ковида 19. Човек је дошао са скијања из Бугарске.

– Прва сам му пришла, нисам ни знала о каквој болести је реч. Од тада до сада имам осећај не да су прошле две године, већ неколико светлосних година. Много тога се догодило. Зато ми жене које радимо у ковид систему не обележавамо 8. март, већ 6. март. Скупљамо новац да купимо торту и печење да обележимо овај дан јер смо свашта преживеле – напомиње др Аџић Вукичевић за „Политику”.

Она истиче да јој је најтеже било када се појавио велики број оболелих од делта соја ковида, од септембра до краја прошле године. Тада су збрињавали највише болесника који су морали да буду прикључени на кисеоник, а 20 одсто оболелих је одмах морало да легне у јединице интензивног лечења.

– Смртност интубираних је била већа од 90 одсто и то ми је био најјачи утисак. Ни сам почетак појаве ковида нам није био лак. Нисмо знали каква је ово болест и шта доноси. Тешко је када свакодневно радите у болници са истим људима, али их увек виђате под маском и у скафандерима и не знамо ко како изгледа. Неке ликове и заборавите. Догодило ми се ових дана да ми је пришла на улици др Бојана Поповић, са Интерне Б клинике, с којом иначе радим у ковид болници, али коју нисам препознала јер није имала маску и заштитну опрему. Oбе смо се расплакале на том сусрету. Али срећни смо када излечимо пацијенте, који оду кући здрави. На пример, јуче смо пустили на кућно лечење стогодишњу баку Милицу Протић из Београда – додаје др Аџић Вукичевић.

Татјана Аџић Вукичевић и Бојана Поповић (лична архива)

С друге стране, професор др Тања Јовановић, вирусолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, каже да је за њу најтежи био почетак пандемије, јер је требало успоставити протоколе лечења и дијагностичке процедуре великог броја инфицираних особа. У почетку је мали број лабораторија радио тестирање на ковид 19.

– Србија није ни боље ни горе прошла у пандемији од других држава. Лично ми је жао што немамо већи обухват вакцинацијом јер смо вакцине имали међу првима, а нисмо успели да дођемо до колективног имунитета. Сви се питамо шта ће даље бити с ковидом. Тешко је предвидети. Оптимиста сам и верујем да ћемо до краја 2022. године наставити живот тамо где је стао 2020. године – сматра др Јовановић.

Најтежи тренутак за професора др Бранислава Тиодоровића, епидемиолога и члана Кризног штаба, био је када је дошло до великог оболевања и умирања од ковида 19 у старачком дому у Нишу у марту 2020. године. Тада је у току ноћи у КЦ Ниш пребачено више од 150 заражених ковидом, који су иначе били тешки хронични болесници.

– Посебну захвалност дугујемо неговатељицама из дечјег вртића „Пчелица”, које су нам помогле у збрињавању тих људи. Ризиковале су да буду изложене инфекцији. Жао ми је што нам је тада умрло доста старих људи, што је помало подсетило на италијански сценарио, којег смо се прибојавали. Такође ми је много тешко пало бележење великог броја смртних случајева прошле године када су примат преузели делта и делта плус сојеви. Међу њима је било и младих људи, познатих личности, лекара, уметника… – наводи др Тиодоровић.

Мишљење професор др Предрага Саздановића, државног секретара Министарства здравља и бившег директора Универзитетског клиничког центра Крагујевац, јесте да је децембар 2020. године био најтежи за медицинаре ове куће. Вакцине против ковида 19 тада се још нису појавиле, а бележио се велики број заражених који су морали да добију кисеоничну терапију.

– Захваљујући Министарству здравља КЦ Крагујевац је добио новац за проширење капацитета за кисеоничну терапију. Са 180 успели смо да проширимо капацитете на 420. Тешко је било логистички то спровести, мењале су се цеви и инсталације, а 64 пацијента су била на респиратору – истакао је др Саздановић.

Најтеже је било, за др Зорана Бекића, директора Дома здравља Савски венац и координатора Вакциналног пункта на Београдском сајму, када је видео да оболели од ковида 19 губе животе.

– То је нешто што погађа сваког доктора, јер смо ми ту да спасавамо животе. Здравствени радници су ставили животе на браник одбране од пандемије ковида. Држава је обезбедила вакцине и модел вакцинације о којој је причао цео свет, а ипак се није довољно грађана вакцинисало. Као да вадимо кестење из ватре. У могућности смо да вакцинама спречимо тешке облике болести и смртни исход, а погрешним одлукама да не добију вакцину неки људи сами себи наносе велику штету – додаје др Бекић.

За др Љиљану Тимотијевић, директорку Завода за плућне болести и туберкулозу, стресно је било када није било довољно места у престоници за хоспитализацију пацијената који су захтевали болничко лечење.

– Имате пацијента који има обострану упалу плућа, лоше налазе крви, високе параметре упале, низак ниво кисеоника у крви, који мора да буде смештен у болницу, а све клинике су у Београду биле пуне. Морали су у други град на лечење. Остао ми је у сећању случај самохране мајке троје деце, која живи као подстанар, а због ковида је добила обострану упалу плућа. Морала је у болницу, а није желела јер није имала коме да остави децу на чување. Молили смо је и убеђивали да иде на лечење и говорили јој да ћемо ми ако треба чувати њену децу док не оздрави. Комшије су јој изашле у сусрет што се чувања деце тиче и успешно смо је излечили. Страшно нам је било да гледамо пацијенте који су због ковида добијали изненадне епилептичне нападе у ходницима и амбулантама – истиче др Тимотијевић.

Дешавало се да у исто време у чекаоници позли пацијенту са епилептичним нападом, ономе који искашљава крв и особи којој је пала сатурација и бори се за дах, па да лекари и сестре нису знали коме ће пре да притрче у помоћ.

– Не могу да заборавим њихов страх у очима и питање да ли ће преживети. Надам се да више нећемо имати тако велике ударе ковида – додаје др Тимотијевић.

Професор Тиодоровић сматра да да ћемо ускоро, ипак, моћи да одахнемо јер ће корона остати ендемски присутна у нашој земљи, али да ћемо и даље морати да мислимо да старе особе и хроничне болеснике. За њих би, сматра он, требало што пре увести и четврту дозу цепива. Сви остали – мораће да науче да живе са овим вирусом. Уз то, треба имати на уму да постоји једна армија људи који пате од постковид синдрома, али и оних којима је угрожено ментално здравље. Због тога ће у наредном периоду велику улогу имати психијатри.

Ток ковида

Први случај инфициране особе у Србији забележен је 6. марта 2020. код мушкарца И. Ђ. из Бачке Тополе. Већ 15. марта исте године уведено је ванредно стање, а три дана касније и полицијски час. Прва особа је 20. марта 2020. званично преминула од ковида 19, док је 7. маја укинуто ванредно стање. Први контингент вакцина је стигао 22. децембра, да би 17. јануара 2021. кренуло масовно вакцинисање. Милионити случај зараженог забележен је 9. октобра 2021. До сада најблажи сој ковида 19, омикрон, потврђен је код нас 23. децембра 2021. године код четворочлане породице која је допутовала из Боцване.

Протоколи лечења су се мењали, а као спасоносно решење лекари су видели у новим лековима који се сада дају пацијентима у првих пет дана од појаве симптома короне – „молнупиравиру” и „пакловиду”. У Србији је правило такво да пацијент са симптомима ковида 19 прво иде у ковид амбуланту, а уколико има теже симптоме, упућује се у тријажни центар завода или болнице. Они процењују да ли је потребно да се особа хоспитализује.

Одлучује Кризни штаб, усваја Влада Србије

Када се појавила корона у нашој земљи, формиран је и Кризни штаба за борбу против ковида 19, који броји 28 чланова. Ту се налазе лекари из различитих области медицине, министри, функционери владе… Председница штаба је премијерка Ана Брнабић, а заменик др Златибор Лончар, министар здравља. Они доносе препоруке за борбу против ковида 19, а усваја их Влада Србије.

Конференције за медије Кризног штаба су свакодневно преношене путем електронских медија, где је саопштавана тренутна ситуација с короном и где се одговарало на све недоумице које су мучиле грађане Србије. Временом је укинут директан пренос ових конференција па се сада после састанка штаба једна особа обрати путем медија како би саопштила нове одлуке овог тела. Одлуке штаба нису увек дочекиване с одобрењем, а највеће критике месецима је упућивало Удружење „Уједињени против ковида”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ПераКојот
Једини прави начин да дођете до реалног броја жртава пандемије (без шминкања статистике) је преко "пресмртности" броја људи умрлих у дазом периоду, који је већи од статистички предбиђеног. Дакле, не они који су умрли са ковидом, не они које ке ударио аутобус, већ људи који су умрли, а не би да није било пандемије. Код нас је та бројка преко 50 хиљада људи и по томе смо други најгори У СВЕТУ!
Nenad
"имам осећај не да су прошле две године, већ неколико светлосних година." Doktorka, svetlosna godina je mera za daljinu, a ne hronološka mera. Ova obrazovana doktorka meša osnovne stvari.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.