Недеља, 02.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Монографија о Неди Арнерић је филмско-литерарна посластица

Анита Панић (Фото: Танјуг/Јадранка Илић)

Анита Панић, која је потписник монографије „Неда Арнерић: Чаробна меланхолија”, коју је недавно објавио Филмски центар Србије, објаснила је да је у питању „филмско-литерарна посластица” коју је глумица Арнерић (1953-2020) заслужила пошто је припадала међу нашим вредним уметницима „који су имали и светске биографије, а о њима када оду нема никаквог трага.

Према њеним речима, радећи на телевизији и у другим форматима радила је на спашавању од заборава „људи који су значајни за културу ове земље”, а ово јој је трећа монографија након оних о глумцима Петру Краљу (1941-2011) и Милени Дравић (1940-2018).

„Не треба посебно објашњавати зашто Арнерић. Преко стотину филмова, 40 представа и међународна каријера. Играла је у Италији, у Француској и Америци. Сасвим довољно повода да се једна таква расна глумица и њен живот и дело нађе између две корице ове књиге”, рекла је Панић у новој епизоди видео серијала Танјуг Рефлектор.

Нагласивши да јој је важно када ради биографско дело да су то добри људи и да осећа позитивну енергију, Панић је подсетила да је имала срећу у животу да упозна Арнерић када је држала галерију Атријум у центру Београда и 15 година је правила фантастичне изложбе.

„Неда је зрачила невероватном позитивном енергијом. Када са неким пијете кафу и осећате ту неку људску топлину и спонтаност не желите да одете са тог места састанка, јер вам је пријатно у друштву те особе”, приметила је Панић.

Према њеним речима, Недине колеге су говориле о њој као о професионалцу и господственој особи, а била је „дискретна, никада се није хвалила каријером”.

Неда Арнерић (Фото: Танјуг)

У књизи између осталих говоре Лордан Зафрановић, Милан Јелић, Раде Шербеџија, Миодраг Кривокапић и Миша Радивојевић „који је свој текст назвао 'Чаробна меланхолија' дефинишући Недин карактер”.

„И онда нисам имала пуно муке како ће се назвати монографија. Имала сам дозволу великог редитеља да наслов задржим”, истакла је ауторка.

Панић је навела и да је Арнерић имала успешну каријеру и у позоришту о чему сведоче Милица Краљ, Елизабета Ђореска и Александар Алач, играјући у Београдском драмском позоришту, Битеф театру, Народном позоришту и другим кућама.

„Књиге о Милени и Неди, како су рекли неки критичари, чине историју југословенске кинематографије. Када је отишла Неда, Милена, Бата Живојиновић (1933-2016)... нестале су праве звезде једне велике земље”, оценила је Панић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Хвала што објависте њену слику као зреле особе. Сећам је се само као слатког дериштета у бикинију на Ташу.
Det
Arneric je bila i istoricara umetnosti!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.