Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

О језику, селима која горе и бабама које се чешљају

Лакше је третирати Правопис као Свето писмо него се упитати којим је то божанским провиђењем решено да се „аутострада” пише без, а „ауто-пут” са цртицом
Ликовни језик ћирилице – изложба у Београду (Фото Н. Неговановић)

Реаговање на текст „Језичко шарлатанство”, 22. 2. 2022. године 

Са закашњењем је до мене стигао одговор Милоша Ковачевића на мој текст „О језику и политикантству”. Немам намеру да поново објашњавам да је штокавски дијалекат шири појам од српског језика, како функционишу полицентрични језици, зашто је име језика политичко, а не лингвистичко питање итд. Једино што могу да додам је следеће: сваки покушај србистичког поповања Хрватима да они говоре српски језик је подједнако бесмислен као и недавна изјава потпредседника Матице хрватске да Хрвати имају језик и књижевност, а Срби – ракију и прасетину. Зар за чланове Одбора за стандардизацију српског језика (и Матице хрватске) не постоје теме које су занимљивије, инспиративније и плодотворније од шовинистичког српско-хрватског надгорњавања?

За српску културу је поражавајућа чињеница да о неким важним питањима и даље одлучују људи који су заглављени у деветнаестовековним поимањима језика и идентитета, који су дигитално неписмени и потпуно несвесни домета дигиталне трансформације у хуманистичким и друштвеним наукама, људи који се убише од „чувања” и „неговања” српског језика са резултатом да је српски језик данас, у погледу доступности језичких ресурса, при самом дну европске лествице, далеко иза словеначког и хрватског.

Лењост, незнање, паланачка затвореност у себе и исконски страх од промена су препрека за развој, како науке, тако и друштва. Лакше је кукати на све стране због уплива англицизама у српски језик него што је засукати рукаве и писати озбиљне терминолошке речнике. Лакше је третирати Правопис као Свето писмо него се упитати којим је то божанским провиђењем решено да се „аутострада” пише без, а „ауто-пут” са цртицом. Најсмешније од свега је што је „тренерка” у значењу жене тренера – облик за који Одбор за стандардизацију српског језика тврди да „не припада општем лексикону српског језика” – још пре 35 година забележена у Матичином шестотомнику. Могао сам да претпоставим да Ковачевић не уме да претражује интернет на енглеском, али не и да не уме да користи штампане речнике.

У Србији, у којој цвета супернаука звана србистика, и даље не постоји ниједан једини јавно доступни, репрезентативни, избалансирани, мултимодални корпус српског језика у којем би се језички феномени проучавали на основу обраде велике количине аутентичних текстова и аудио-записа, како је то уобичајено у савременој лингвистици.

Да ствар буде још гора: научни радови које колеге србисти објављују и дисертације које бране у нашој земљи а тичу се савременог, стандардног језика се најчешће раде „на корпусу” Речника српскохрватског књижевног и народног језика иако тај речник уопште нема свој корпус. Он има ручно ексцерпирану грађу стару 150 година и репертоар примера преузетих из те грађе који су објављени у досадашњим томовима речника. То не само да је далеко од корпусне лингвистике, него ви сад имате генерације србиста који не разликују речник од корпуса. Али су зато они „научно утемељени србисти” а не „лингвистички шарлатани”.

Да бисмо могли да имамо добре језичке ресурсе показују примери речничке платформе „Расковник” (расковник.орг) и платформе за рукописно наслеђе „Препис” (препис.орг) које је Центар за дигиталне хуманистичке науке израдио за потребе Института за српски језик. Ми, међутим, и даље немамо званично дигитално издање великог Академијиног речника док пиратску верзију већ годинама продаје пензионисани сарадник Института за српски језик кроз свој приватни бизнис.  Грађа за Академијин речник је дигитализована, али је она и даље необјашњиво закључана у неком буџаку, далеко од очију јавности и далеко од међународно признатих принципа Отворене науке (енгл. Open science). Уместо да се боре за израду и бољу доступност језичких ресурса, србисти попут Ковачевића се баве провинцијалним језичким политикантством, смехотресно уверени у научну предност србистике у односу на лингвистику. Село гори, а баба се чешља.

Без бољих дигиталних ресурса, озбиљно научно бављење српским језиком неће имати светлу будућност. Одсуством контакта са реалношћу, неупућеношћу у било шта што се у научном свету дешава ван граница наше земље, потпуним несхватањем важности дигиталне продукције знања и развоја савремених језичких алата, Ковачевић и слични су од србистике направили једну крајње неперспективну грану науке. Штета коју они наносе угледу српске науке у свету је огромна.

Ја сам имао ту срећу да ми је школовање на Харварду, Принстону и Тринити колеџу отворило многа врата у животу, да имам успешну међународну каријеру и да она ниједним својим делом не зависи од великана србистичке мисли, али ми је жао што многе моје колеге у Србији, које желе да иду у корак са временом, често за то немају прилике пошто наше институције знања које се баве српским језиком никако не успевају да се пробуде из свог догматско-методолошког сна.

Директор дигиталне истраживачке инфраструктуре за уметност и хуманистику

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Страда ауто, али и акценат
Покушаћу да одговорим на питање о "ауто-путу". Пре свега, италијанска реч "autostrada" није баш добар пример за поређење. О чему је овде реч? У српском језику одвајкада је одомаћена реч пут (која има синоним у речи грчког порекла "друм"). Међутим, ауто-пут је као реч новијег датума, јер је први ауто-пут изграђен код нас тек 1970-их, од Београда до Умчара, 1977, и тада је назван ауто-путем (две речи за два одвојена саобраћајна правца), а не аутопутем (једна реч, нужно различито акцентована).
Pajo Patak
Vukovski jezik je valjda jezični tip zreloga jezika Vuka Karadžića. Osim grafije i nekih tipičnih pravoslavnih i srpskih govornih odlika, u tom jezičnom tipu, oko 1850., nema ničega čega nije bilo kod nas Hrvata u našoj pismenosti i književnosti, bilo liturgijskoj, bili vjerskoj, bar 2-3 stoljeća prije njega.
Коста
У праву сте, осим што сте изоставили жалосну чињеницу да тај "зрели" [sic] језик Вука Карађића није могућ у свакодневном животу и литератури без турцизама и за најосновније појмове, а о кроатизмима, германизмимам и англицизмима и да не говоримо.
Далибор
Свака данас објављена књига у Србији на српском језику, а на хрватској латиници, свако гласило ан латиници а српском језику и свака продавница, фабрика и сл. који које пишу српски језик хрватском латиницом (познатом гајицом) неуставни су, а то значи и кажњиви по ставу првом Члана 10. Устава Србије. Али, проблем је у томе што Србија још није правна и демократска држава па нема органа и институција које спроводе Устав Србије. И зато је Србија и даље земља с већинским туђим писмом.
Dragomir Olujić Oluja
To Vam, Dalibore, naprosto nije tačno - samo u službenoj komunikaciji je obavezna ćirilica (i kažnjiva njena neupotreba, ne po Ustavu, nego po odgovarajućem zakonu), u javnoj (i privatnoj) komunikaciji pismo je stvar (i ličnog) izbora!... I man'te se fantazija o "hrvatskoj latinici", "gajici", "tuđem pismu"...
Коста
Све је ово почело непотребном и наметнутом Вуковом реформом која је оркестрирана од Јернеја Копитара за бечки двор. Он у својим препискама отоворено каже зашто: да се Срби отуђње од "русофобије" расколничког (православног) свештества" и приближе католичкој већини у Аустрији (укључујући и прелаз на латиницу. У тоем су успели, али не сасвим. Ткз. "српски" народни језик није могућ без турцизама за најосновније појмове (јастук, челик, боја, алат, занат, кеса, пешкир, чутура, јоргован, итд).
Dragomir Olujić Oluja
Najstarije „srpske reči“, „starosrpski nazivi“, „iskonske srpske reči“... su s kraja 17. i početka 18. veka!... I jeziku kojim su se ljudi služili Vuk je (prvo stidljivo 1810. a 'službeno') tek 1824. dao ime “srpski“ i od tada traje tarapana oko imena tog jezika... (Uzgred, u čuvenom, prelomnom i presudnom Bečkom dogovoru 1850. o „zajedničkom književnom jeziku Južnih Slovena“ nema imena tog jezika!?)
Коста
@Драган Љ. Станковић -- Будите интелектуално поштени и признајте колико је српских речи ушло у турски језик? Турски има мање од 100 речи словенског порекла од којих су неке "из региона" Западног Балкана. Те позајмљенице су имена хране, и објеката који су потекли из то подручја, а не изрази основних потрепштина за свкодневни живот, као што је случај са више хиљада турцизмама у свакодвневном језику Срба. Питам се, шта пише у Н. Завету за јастук, јорган, чарапе, џигерицу, шамар, боју...итд?
Прикажи још одговора
Jorge
Treba se prestati baviti utjerivanjem hrvatskog jezika i književnosti u srpski. Vidite da ima dovoljno posla da srpski jezik vratite srpskom jeziku. Kao kad vlasnici kafića puštaju malo glasnije muziku misleći da je njihov atar sve dokle se čuje, tako i stručnjaci žele da se teritorija opaše tamog gdje se razumije srpski jezik. Prošlo, svršeno vrijeme. Osim ako nekome nije opet do pucanja tikvi.
EvGenije
O kakvom uterivanju pričate? Jezik kojim govorite možete zvati kako hoćete. I mi ga možemo zvati kako hoćemo. Niko u Srbiji nikad nije kažnjen ako je tvrdio da govori hrvatskim jezikom niti je to kome zabranjeno. Za vas se to baš i ne bi moglo reći. Gledajte svoja posla.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.