Јерговић: Сумњив ми је и добар човек

Нови Сад – Писац Миљенко Јерговић верује да добар човек може да буде и ратни злочинац. Такво његово уверење изазвало је пажњу у публици која га је слушала на Сајму књига у Новом Саду и која је од њега тражила више објашњења о погледу на добро и зло.

Књижевни разговор са Јерговићем, који је на сцени „Сеобе душа” Европске престонице културе водио Иван Миленковић, представио је бројним окупљеним љубитељима књижевности, нову књигу овог писца „Тројица за картал”.

У њој се Јерговић враћа истој теми као када је пре 27 година писао приче о опсади Сарајева и рату у БиХ, објављене у књизи „Сарајевски Марлборо”. Међутим, ради се о 29 нових прича у којима су, како је Јерговић објаснио, наситно посејане везе са „Сарајевским Марлбором”.

– Глупо звучи, али то су концептуализиране књиге – казао је писац.

Он је навео да је претходну књигу писао већим делом у опсади Сарајева, док се около пуцало, а да је догађаје који су се тад дешавали, не препричавајући их директно, смештао у прошлост.

– Имао сам 26-27 година. Онда сам се упитао како би све изгледало да сам се понашао онако како озбиљни писци треба да се понашају, са дистанце, дакле како би изгледао тај „Сарајевски Марлборо” да сам га данас писао – казао је Јерговић, откривајући и како је настала књига.

Наиме, Магдалена Петрински која преводи његове књиге на пољски језик замолила га је да напише додатну причу за пољско издање. „Боже Магдалена, нисам ја тај човек који је писао Сарајевски Марлборо”, била је прва реакција, пре него што је ствар почела да га копка.

Једна од нових прича је о комшији Пашићу, души од човека који је у пишчевој интерпретацији постао „нешто друго”.

– Та прича се бави мојом дугом опсесијом, опсесивним уверењем, да добри људи нису нужно на доброј страни, нити су добри људи нужно праведници, и да је распоред добрих и лоших људи на страни „правде” и „неправде” или на страни жртве и на страни агресора, отрпилике једнак, и да је то оно што је најстрашније у ратовима и у разноразим људским односима, екстремним ситуацијама међу људима – наводи он.

Први корак према ратном злочину, сматра, јесте у томе да човек одједном заборави да је појединац, а сети се да је „нешто друго”. „Судови за ратне злочинце су пренапуњени добрим људима”, додаје.

Да ли онда уопште постоји подела на добре и лоше људе, интересовало је градску библиотекарку из публике, која је подсетила на то да су нацисти говорили да само раде свој посао иако су то били злочини. Јерговић нема дилему да постоји подела, па наводи да је добар, рецимо, онај који ће човека пустити у реду у самопослузи, ако види да има само боцу у корпи, а да ће лош уживати да овај чека.

– Једнака је могућност да ратни злочинац постане и овај добри који вас пушта преко реда према благајни, и овај зли који ужива у томе да вас малтретира. Чак ми је овај добри мало и сумњив, јер овај зли можда своје зло потроши на тој корпи, па неће побити пет хиљада људи, а овај је толико добар да негде мора пукнути – навео је писац.

Јерговић је имао прилику да чује како је у Новом Саду читан као писац и да су готово увек заузете све његове књиге са полице у Градској библиотеци. Позван да препоручи друге ауторе, навео је четири савремена писца везана за Нови Сад: Синишу Туцића, Слободана Тишму, Ласла Вегела и Миленка Бодирогића.

При томе је говорио о „новосадском и војвођанском класику”, „Тишми над Тишмама” и „вегеловским” разлозима за читање ових аутора. За Вегелову „Несахрањену прошлост” каже да је једна од најважнијих књига да преко разумевања другог разумете себе.

Манифестација „Сеобе душа” траје до 13. марта и обухвата књижевне разговоре са писцима, концерте и позоришне представе.