Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико је Европска унија искрена у прихватању Украјине?

(Фото Ye Pingfan/Xinhua)

Гуангминг дејли, 9. март 2022. године – Пет дана након избијања руско-украјинског сукоба, украјински председник Володимир Зеленски потписао је, у главном граду Кијеву, документ за подношење захтева за чланство у ЕУ. На видео-конференцији Европског парламента следећег дана, 1. марта, Зеленски је рекао да је Украјина доказала своју снагу и да ће „с нама ЕУ бити јача – то је сигурно”, захтевао је од лидера ЕУ да докажу да су сада уз Украјину.

Очекивања Украјине да што пре уђе у ЕУ подгрејале су и речи тадашње председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Она је медијима рекла да Украјинци „припадају нама, они су део нас и желимо да будемо с њима”. У Европском парламенту Урсула фон дер Лајен саопштила је да жели да пређе на „следећи корак”, који се наравно односи на процес придруживања Украјине Европској унији. Председник Европског савета Чарлс Мишел такође је уверио Зеленског да ће његов захтев бити размотрен. Белгијски политичар је рекао да се Европски савет не може оглушити на захтев Украјине.

Да ли изјаве двојице високих званичника ЕУ значе да ће Украјина ускоро постати 28. држава чланица ЕУ? У ствари, када су лидери ЕУ „смирили страсти” и сами су знали да су исписали чек који је тешко уновчити.

Неколико дана касније, Урсула фон дер Лајен рекла је да би се о том питању могло разговарати на самиту европских лидера, „али сада се фокусирамо на окончање рата”. Иако је, такође, рекла да је оптимистична у погледу тога да Украјина уђе у ЕУ, она заправо нема овлашћење да одлучује да ли нека земља може да уђе у ЕУ или не. Према прописима, Европска комисија може само да припреми мишљења и стручне процене земаља чланица ЕУ, да би утврдила да ли земље кандидати испуњавају услове, што обично траје од 12 до 18 месеци.

Управо зато што су изгледи за улазак Украјине у европски блок толико нереални, чак и немачке званичнике, који заузимају позитиван став о проширењу Европске уније, нервирају обећања лидера блока.

„Не треба гајити лажне наде, које ће се на крају завршити разочарањем”, упозорио је Рот, шеф спољнополитичког одбора немачког Бундестага, који је у претходној влади Меркелове обављао функцију шефа европских послова у немачком Министарству спољних послова. Држава, која је водила преговоре за улазак других земаља у ЕУ, зна који су услови за улазак земаља кандидата у ЕУ. „Овде нема пречица, нема лаког пута”, нагласио је Рот. „Напротив, придруживање алијанси захтева напорне политичке и економске реформе, изградњу владавине права и борбу против корупције.”

Немачка министарка спољних послова Бербок такође је изразила сумњу у могућност придруживања Украјине Европској унији. Сви знају да „улазак у ЕУ није нешто што се може урадити за неколико месеци”, рекла је она. Немачки канцелар Шолц је 3. марта у интервјуу за немачку ТВ 2 рекао да сада није време да се разматра приступање Украјине Европској унији. ЕУ је заједница с правилима, а приступање има предуслове. Он је рекао да је непосредни приоритет спречити да актуелни руско-украјински сукоб настави да ескалира.

Можда зато што Украјина има политичку вољу и уплетена је у озбиљан сукоб са Русијом, придруживање Украјине ЕУ може бити брже, али у очима Брисела скоро је немогућ хитан пријем у Европску унију. ЕУ се поноси тиме што сваку земљу третира „једнако” у складу са строгим, прецизним правилима. Тренутно, земље које је ЕУ навела као земље кандидате за приступање су Турска и четири земље западног Балкана: Србија, Албанија, Северна Македонија и Црна Гора. Наведених пет земаља годинама чека да приступи Унији, али још нису постале пуноправне чланице. Украјина тренутно нема чак ни статус земљe кандидата.

Дакле, колико времена држава обично треба да чека да буде „примљена” у ЕУ? За референцу можете узети последњу, Хрватску која је ушла у ЕУ. Хрватска је формално аплицирала за ЕУ 2003. године, а тек 2013. званично је ушла у ЕУ. Сада чак и Пољска и Словенија, које су најватреније присталице Украјине, могућност њеног уласка у ЕУ виде најраније 2030. године.

Према Копенхашком стандарду из 1993. године, земље кандидати за ЕУ треба да имају следеће услове: да имају стабилне институције које гарантују демократију, владавину права и штите мањине; да имају функционалну тржишну економију; влада мора бити у стању да спроводи ЕУ законе. Пре избијања руско-украјинског сукоба, Украјина је била далеко од испуњавања ових захтева. Европска унија је, на пример, више пута оптуживала Украјину за корупцију. Невладине организације су Украјину рангирале на 122. место од 180 земаља и територија по корупцији и на последњем међу свим европским земљама.

Тренутно су земље ЕУ далеко од консензуса око тога да ли ЕУ треба да се шири, посебно Француска и Холандија, које годинама захтевају да се ЕУ реформише пре пријема нових чланица – и то само за мале земље Западног Балкана, не за Украјину која има више од 40 милиона становника. Тренутно се политичари у богатим западноевропским земљама плаше да воде кампању, чак и да подрже пријем нових чланица у ЕУ чији грађани верују да ће нове чланице вероватно трошити огромне субвенције у годинама које долазе.

Наиме, свака од 27 држава чланица ЕУ има право вета, не само на то да ли да прихвати земљу кандидата на крају, већ и у току преговора. Бугарска, користећи своје право, блокира наставак преговора о приступању ЕУ са Северном Македонијом. Украјину тренутно подржавају само сиромашније источноевропске земље као што су: Бугарска, Чешка, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Словачка и Словенија. Ове земље позивају на „непосредно чланство Украјине у ЕУ” из геополитичких разлога. Француска, Шпанија, Холандија и Немачка су заправо скептичне.

Зашто Урсула фон дер Лајен, Чарлс Мишел и лидери других источноевропских земаља још увек подгревају наизглед нереалне наде Украјинаца, с обзиром на слабе изгледе?

Суочени с тренутном депресивном ситуацијом, украјински и европски лидери немају бољег избора него да направе неке политичке гестове, рекао је Милан Них, виши истраживач немачког Института за спољне послове. Неки аналитичари верују да је Зеленски можда одлучио да се придружи ЕУ у време када није имао наде да ће ући у НАТО, како би подсетио ЕУ да пружи већу подршку Украјини у сукобу. Уосталом, Лисабонски уговор ЕУ предвиђа да ће „у случају оружаног напада на територију државе чланице” друге земље пружити „сву помоћ и подршку у оквиру својих могућности”. 

Промотивни текст

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.