Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Овде су ватромети забрањени

За разлику од Сомбора, бициклисти у Грацу напросто лете, фијучу, зује. Због загађености ваздуха пиротехника је забрањена у граду у коме сваки други становник вози бицикл, а мрежа бициклистичких стаза дуга је 123 километра.
Фото Пиксабеј

Када сам стигла у Грац моји домаћини одмах су ме упозорили да за Нову годину нема ватромета, јер су они у овом граду забрањени. И заиста, за новогодишњи дочек приватних ватромета готово да није било, а било је и зачуђујуће мало петарди. Нисам сигурна да ли постоји званична забрана али знам да је Грац најзагађенији град у Штајерској и да се пиротехничка средства из тих разлога избегавају.

Стратегија Грачана да улице прилагоде бициклистима, која је почела да се остварује још осамдесетих година прошлог века, показала се визионарском. Када дођете у Грац, прво што вам упадне у очи, јесте река бициклиста. Они се из разних праваца уливају у градске саобраћајнице као притоке преплављујући путеве.

(Пиксбеј)

То нису спори бициклисти којих у мом родном Сомбору има на претек и који умешно балансирају између центрифугалне и гравитационе силе успевајући да споро возе, таман толико споро да ипак не падну са бицикла. Не, у Грацу напросто лете, фијучу, зује. А уколико нисте довољно пажљиви неће штедети псовке да вас бесно опомену.

Бициклиста има посвуда – као и бициклистичких стаза. Нисам видела град који је тако добро и темељно интегрисао бициклистички саобраћај у све своје делове, као Грац. Чак петина путева у Грацу су бициклистички. Ова мрежа простире се зракасто кроз град и дуга је 123 километра. То вам омогућава да бициклом за кратко време стигнете са једног краја града на други.

Током три године боравка у Грацу ова љубав према бициклизму ме је очарала.

(Пиксбеј)

Истина, ако ико у Аустрији има неки бициклистички педигре, онда је то Грац. Нема те особе у граду, а ни у целој Штајерској, која није већ чула за Петера Јохана Пуха (1842-1914). Велики број бицикла по улицама и двориштима Граца су његови. Он је у целом свету био је познат по производњи бицикла. У Грацу је далеке 1890. године основао фабрику за производњу бицикла, а касније и мотоцикла. Његови мотори су доминирали на друмовима, а пре Другог светског рата од 37.000 мотора у Аустрији, чак 32.000 било произведено у Пуховој фабрици.

Пухови мотори су уграђивани и у цепелине који су још 1909. године крстарили небом изнад Беча и Граца.

Данас сваки други становник Граца поседује бицикл а у граду постоји чак  21 „цикло-сервис”. У једном, у мом  суседству, продавали су бицикле од бамбуса. Аустрија је врло педантна земља, а историјско наслеђе Аустро-угарске монархије потврђује и њихову склоност за вођењем статистика и документовањем свега што вам може пасти на памет. Тако су градске службе града, а у чијој је надлежности бициклистички саобраћај, израчунале да инвестиција од једног евра у бициклистичке стазе, доноси између три и пет евра профита.

(Пиксбеј)

У Грацу је за три године, од 2009. до 2012. године, изграђено 13 главних бициклистичких рута које су се касније још боље умрежиле и повезале са међународном бициклистичком стазом „Murradweg”, која пролази кроз Аустрију, Мађарску, Словенију и Хрватску у дужини од укупно 444 километара.

За овај пројекат сваки становник Граца издвојио је 7,5 евра а укупна инвестиција је износила два милиона евра.

Чини ми се да ниједан град у Аустрији није имао тако одважне потезе као што их је кроз историју имао Грац. Један од њих је одлука о развоју бициклистичког саобраћаја још давне 1982. године.

(Пиксбеј)

Ако будете долазили у Грац, обрешћете се у граду који је храбар и гледа у будућност. Грац је много више од збира 291.000 душа колико их живи тамо према последњих подацима.

Он је један жив, паметан, интелигентан организам у који ћете се заљубити одмах, у првих пар минута. Ето, пробајте!

Зорка Милошевић

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Смрда
Није баш погођена тема. Где је ту ваш живот у иностранству?
Neko
Lep tekst. Živeo sam u Beču i pored toga što važi za najpoželjniji grad za život na svetu, nigde ne videh tako hladne i promišljene ljude kao tamo. Nema duše.
Dragan Pik-lon
Postoje gradovi u svetu na koje niko ne moze biti ravnodusan.Koji plene svojom lepoto,arhitehturom i duhom.Takav je i Grac.To smem da potpisem.
dzordz
e, bicikli. pedesetih i sezdesetih su bili nekima i jedini dostupan prevoz. leti smo se po dvoje vozili bicikolom na kupanje na jezero u niksicu. nekad bilo. posle su stigli automobili i motori raznih velicina. danas, npr u beogradu, postoje divne biciklisticke staze. ali je voznja ulicama i uzbrdicama opasna i nebezbedna. kome je do rekreacije neka vozi oko ade ili pored save, dunava. postoje veci problemi u saobracaju od bicikala.
Zoran
U grad na Zapadu je nemoguce se zaljubiti...osim ako vas privlaci hladnoca kod ljudi, lazni osmesi i nikakva gostoljubivost...ko moze da nema ni prijatelja ni brata, da zivi sam, a znam da ima i takvih, njemu nece biti lose. Intenzitet zivota kod nas, slave, rodjendani, vencanja, to je neuporedivo sa bednim zivotom u Austriji, Nemackoj a, o Svajcarskoj da ne govorim. Razmisljate da zivite u nekoj od tih zemalja, treba da znate , Coca Cola nije najbolji sok na svetu i ako je najprodavaniji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.