Овде су ватромети забрањени

Када сам стигла у Грац моји домаћини одмах су ме упозорили да за Нову годину нема ватромета, јер су они у овом граду забрањени. И заиста, за новогодишњи дочек приватних ватромета готово да није било, а било је и зачуђујуће мало петарди. Нисам сигурна да ли постоји званична забрана али знам да је Грац најзагађенији град у Штајерској и да се пиротехничка средства из тих разлога избегавају.

Стратегија Грачана да улице прилагоде бициклистима, која је почела да се остварује још осамдесетих година прошлог века, показала се визионарском. Када дођете у Грац, прво што вам упадне у очи, јесте река бициклиста. Они се из разних праваца уливају у градске саобраћајнице као притоке преплављујући путеве.

То нису спори бициклисти којих у мом родном Сомбору има на претек и који умешно балансирају између центрифугалне и гравитационе силе успевајући да споро возе, таман толико споро да ипак не падну са бицикла. Не, у Грацу напросто лете, фијучу, зује. А уколико нисте довољно пажљиви неће штедети псовке да вас бесно опомену.

Бициклиста има посвуда – као и бициклистичких стаза. Нисам видела град који је тако добро и темељно интегрисао бициклистички саобраћај у све своје делове, као Грац. Чак петина путева у Грацу су бициклистички. Ова мрежа простире се зракасто кроз град и дуга је 123 километра. То вам омогућава да бициклом за кратко време стигнете са једног краја града на други.

Током три године боравка у Грацу ова љубав према бициклизму ме је очарала.

Истина, ако ико у Аустрији има неки бициклистички педигре, онда је то Грац. Нема те особе у граду, а ни у целој Штајерској, која није већ чула за Петера Јохана Пуха (1842-1914). Велики број бицикла по улицама и двориштима Граца су његови. Он је у целом свету био је познат по производњи бицикла. У Грацу је далеке 1890. године основао фабрику за производњу бицикла, а касније и мотоцикла. Његови мотори су доминирали на друмовима, а пре Другог светског рата од 37.000 мотора у Аустрији, чак 32.000 било произведено у Пуховој фабрици.

Пухови мотори су уграђивани и у цепелине који су још 1909. године крстарили небом изнад Беча и Граца.

Данас сваки други становник Граца поседује бицикл а у граду постоји чак  21 „цикло-сервис”. У једном, у мом  суседству, продавали су бицикле од бамбуса. Аустрија је врло педантна земља, а историјско наслеђе Аустро-угарске монархије потврђује и њихову склоност за вођењем статистика и документовањем свега што вам може пасти на памет. Тако су градске службе града, а у чијој је надлежности бициклистички саобраћај, израчунале да инвестиција од једног евра у бициклистичке стазе, доноси између три и пет евра профита.

У Грацу је за три године, од 2009. до 2012. године, изграђено 13 главних бициклистичких рута које су се касније још боље умрежиле и повезале са међународном бициклистичком стазом „Murradweg”, која пролази кроз Аустрију, Мађарску, Словенију и Хрватску у дужини од укупно 444 километара.

За овај пројекат сваки становник Граца издвојио је 7,5 евра а укупна инвестиција је износила два милиона евра.

Чини ми се да ниједан град у Аустрији није имао тако одважне потезе као што их је кроз историју имао Грац. Један од њих је одлука о развоју бициклистичког саобраћаја још давне 1982. године.

Ако будете долазили у Грац, обрешћете се у граду који је храбар и гледа у будућност. Грац је много више од збира 291.000 душа колико их живи тамо према последњих подацима.

Он је један жив, паметан, интелигентан организам у који ћете се заљубити одмах, у првих пар минута. Ето, пробајте!

Зорка Милошевић

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика