Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови Сад има Јодну бању, али није бањска дестинација

Бањски комплекс је културно добро, окружен је спомеником природе, али већ деценијама се лековита вода овде не користи
Јодна бања: раскошна палата у Футошком парку (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Град има Јодну бању, али Нови Сад одавно није бањска дестинација. Питање је може ли он то поново да постане. Постоје и тврдње да се овде већ дуго игнорише тај потенцијал. Једна лековита жила, уткана и у идентитет града, ископана је ту још 1898. године, када је у Футошкој шуми, данашњем Футошком парку, бушен артешки бунар ради бољег снабдевања становништва водом за пиће.

Тада је са дубине од 195 метара избила топла вода од 24 степена и становници су је радо користили да ублаже бол и неке поремећаје, а прве пештанске анализе потврдиле су лековитост са овог извора и садржај веће количине јода. Код извора је касније уместо барака никло велико лечилиште, Варошко јодно купатило, акционарско друштво које је као установа почело да ради 1911, а покренуо га је др Вилхелм Вилт.

Од тада је на широј локацији избушено седам бунара, а минерална вода је и флаширана за пиће под разним називима, као „оријент”, „јозефова вода”, „минаква”. Била је основ развоја чувене новосадске фабрике.

Данас је ту Специјална болница за реуматске болести, једина такве врсте у Војводини, познатија као Јодна бања. Цео бањски комплекс је културно добро, а окружен је спомеником природе, али већ деценијама се лековита вода овде не користи. Седамдесетих година прошлог века затворен је минерални базен у старом купатилу, 80-их престају третмани лековитом водом у кадама, а 90-их и они са обичном водом.

„Чак ни вода која се носила са извора у дворишту зграде није више доступна грађанима због безбедности, исправности воде. Тако да смо изгубили и тај бањски део, везан за пијење воде, а установа се онда почела развијати у правцу дијагностике и лечења реуматских болести”, каже за „Политику” в. д. директорка Јодне бање проф. др Ксенија Бошковић, која је и председница Друштва лекара Војводине.

После су уведене подводне масаже у кадама, а те терапије су тренутно још рестриктивне због заштитних мера током пандемије вируса корона.

„Враћамо се у неки редован режим рада и данас је на стационарном лечењу 70 пацијената. Кроз амбуланту их годишње прође 1.200”, каже Бошковићева, додајући да су то велике бројке за специјализовану установу са 17 лекара, од којих су петоро ту на специјализацији.

У Друштву архитеката Новог Сада верују да би нови Генерални урбанистички план града, који је у фази доношења и на који су уложили примедбе, морао да препозна да је град и бањска дестинација.

„Нови Сад већ више од пола века игнорише своје природне услове за експлоатације термалне воде, као и чињеницу да је у прошлости већ био бањска дестинација”, казао је члан управе ДАНС-а Александар Беде, представљајући десет кључних тачака за израду новог акта.

Тај документ би морао, сматрају, да одреди стратешке локације за бањске пројекте који би били усмерени пре свега на становнике, а не на туристе. Тиме би се повећао квалитет живота у граду, а посредно утицало на његову атрактивност за посетиоце.

Својевремено је бања била посећена тако да је уз њену раскошну зграду из 1909. подигнут хотел 1931. (стари „Парк”), али је након рата исељен и ту су од тада болничке постеље. Две зграде повезује ходник, али великој је враћен сјај (2011), док стационар изједа зуб времена и понегде прокишњава. Срце система били су и објекти у залеђу, јодно купатило и котларница са димњаком, сад већ дуго само руине.

Директорка Бошковић сматра да би поновно коришћење минералне воде и реконструкција старог купатила са базеном био важан допринос здравству, али да то изискује велики новац и истраживања тла и воде.

„Претпостављам да смо у 21. веку способни и да пречистимо оно што није за примену, што би могло да буде са загађењем, и да се са великом акцијом и финансијским упливом и тај део реконструише”, каже.

Приоритет је сада, по њеним речима, да се уреди двориште, где је стари платан подигао својим корењем плочнике, што повећава ризик од пада пацијената који се иначе тешко крећу, а жалби је већ било. Каже да је у току израда пројекта уређења. Следећи корак који изискује велика улагања, додаје, требало би да буде санација стационара болнице.

Корона као и свака вирусна инфекција, према искуству лекара ове установе, напомиње директорка, могући је окидач за аутоимуне болести. Исто су приметили и за друге реуматске болести, окоштавање и друго везано за старење организма.

„Убрзава се старење организма и имамо већу болност у свим зглобовима, шетајућег карактера, необјашњене болове, па онда се ту уплету и психолошки моменти, тако да заиста буде пуно проблема”, каже ова лекарка и професорка Медицинског факултета.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.