Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нулта толеранција према фашизму

М. Каличанин

 Договарајући његов наступ као сведока одбране Слободана Милошевића у Хагу, питао сам 2004. у Београду адмирала Елмара Шмелинга, шефа контраобавештајне службе Бундесвера 1982–1983. (који је у том својству сваке недеље учествовао на састанцима шефова свих тајних служби са канцеларом, па је отуда знао целину западне политике), како је могуће да се почетком 90-их догоди тако велики заокрет у политици Запада према Југославији, са којом је Запад до тада одржавао одличне односе.

Елмар ми је објаснио да су ти „одлични односи” били само на јавном политичком нивоу, док се на нивоу тајних служби и специјалног рата, тај однос није нимало разликовао од односа према земљама Источног блока, штавише, на Западу су „гајене” емигрантске фашистичке и квислиншке групе и организације из ових земаља, да би биле употребљене у погодном тренутку.

Напустивши службу 1990. са искреним уверењем да учешће у оваквој англоамеричкој политици није у немачком интересу, Елмар је постао познати антиратни активиста и борац против западног милитаризма и агресивне политике НАТО. У својој земљи је лишен пензије и свих привилегија, осуђиван и маргинализован. Преминуо је тихо 1. марта прошле године.

Његово сведочење у Хагу се није догодило, јер је Милошевић 11. марта 2006. године преминуо у ћелији, а извештај трибунала о његовој смрти је Русија одбила да прихвати.

Али учешће фашиста, терориста и исламских екстремиста у разбијању Југославије и у ратовима у бившим совјетским републикама под покровитељством НАТО-а се јесте догодило.

Савремена Европа и актуелно међународно право постоје захваљујући победи над фашизмом, у којој је Русија имала највећу, а Србија велику улогу.

Зато код нас постоји нулта толеранција према фашизму и нацизму. И сматрамо да тако мора бити у читавом свету.

На српску борбу против фашизма НАТО је одговорио злочином против мира – агресијом 1999,  јединим ратом који је читав НАТО водио у својој историји и највећим (некажњеним) злочином против Европе после Другог светског рата.

Иако је одолела војној агресији НАТО-а и његових фашистичких помагача, Србија је на 12 годинa покорена „обојеном револуцијом”, хибридном ратном операцијом НАТО-а. Тиме је уклоњено једино жариште отпора у Источној Европи и НАТО се убрзо проширио на све преостале земље и појачао субверзивно деловање у бившим совјетским републикама.

Сви новоизабрани амерички председници од 1950. до 1990. су ритуално изјављивали: „САД гарантују независност Југославије”. А онда је та изјава одjедном нестала и појавила се слична: „САД гарантују независност Украјине”. Да је Украјина највећа темпирана бомба у „НАТО Европи” знало се од самог почетка. Али, због њене величине и ефеката које је Западу немогуће контролисати, надао сам се (и не само ја), да никада неће бити детонирана.

Ипак, то се догодило 2014, вероватно као очајнички одговор на стратешки преокрет, који се, успоном Русије и Кине, догодио у свету. Фашисти су у Украјини, после крваве „обојене револуције” у присуству Викторије Нуланд, уведени у власт. Русија је осам година стрпљиво настојала да спречи најгоре, Запад је жмурио, а фашисти су убили 14.000 цивила.

У Вашингтону је сада на власти иста екипа као 2014. Одбијање од стране САД и НАТО озбиљних преговора о гаранцијама безбедности, њихово растуће присуство у Украјини и растуће испоруке оружја, медијска кампања Запада протов Русије и претње заузимања Донбаса „по хрватском сценарију” и производње нуклеарног оружја у Украјини, нагнали су Русију на специјалну војну операцију са два циља: демилитаризација и денацификација Украјине.

Украјина је дакле постала жртва НАТО-а, као некада Југославија. И то уз очекивано безгранично лицемерје. Фашисти који убијају Србе и Русе су „борци за слободу”, Срби и Руси који се бране од фашиста су „агресори” и „чудовишта”, а НАТО је „добронамерни одбрамбени савез” који спроводи „хуманитарне интервенције”.

НАТО галама и „санкције” су и 90-их против Срба, и сада против Руса, огромне. Ипак, сада су веће него икад, претвориле су се у хистерију. Јер НАТО зна да Русе не може да победи. И да је већ наступио Нови свет, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија. Свет у коме нема места за фашизам, тероризам и „обојене револуције”. Правичан мултиполарни систем. Заједница заједничке судбине човечанства. Свет сарадње, а не конфронтације.

отпредседник Међународне словенске академије, виши саветник у МСП Србије

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ZLATKO S P
@ Jorge ,Raduje me , sto ne spomines Rusiju ,vec spomines Sovjete -SSSR ,Rusija nije ni postajala , Ona je bila najveci Stradalnik Tog SSSR a,i sve do Putina .Treba ,da vidite, kako Jelcin i CIA bombarduju Ruski Kongres ,a CNN celu noc prenosi po segmentu ,sta je sledece ,a Moskva Spava !Kakvo Ponizenje dozivela Rusija ,i trideset Miliona Zrtve ,za borbu protiv Nacizma !Zapadna Propaganda ,nikad nije spominala SSSRa , vec za 75 god;RusijaTo, RusijTo ,a Rusija nije ni postajala do Putina.
Загор
Почетак II светског рата је комадање Чехословачке, у коме је учествовала и Пољска, Али пошто је то комадање прошло са громогласним, срамним ћутањем "демократске" Европе, па је повод за рат померен за неколико месеци, е да "демократији" не би била окаљана част коју ни тада није имала. Што се послератних режима тиче - не видим зашто би совјетски режим био проблематичнији од оних западних. Комунизам је Југославији наметнут више заслугом Енглеза него Руса. Толико о битним чињеницама.
Jorge
Na žalost teško je uspjeti dodati komentar ovom autoru. Iz svih njegovih tekstova isključuje barem dvije bitne činjenice. Početak II SR je cijepanje Poljske od strane nazi Njemačke i Sovjeta. Drugi problematičan dio je poslijeratni režim koji su Sovjeti uspostavili u mnogim europskim državama. Uz svo poštivanje ruske prošlosti, kulture, ne može se zanemariti okrutan, bešćutan, odnos prema građanima tih zemalja. Vaditi detalj iz složenih odnosa u povijesti, ne dovodi do boljeg razumijevanja.
Petar
Vrhunski tekst, Hvala Vise ovakvih strucnih
Milomir
Da li to važi i za nacional-socijalizam?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.