Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Банкари верују да ће камате остати ниске

Посебан проблем Србије ће бити инфлација, која ће ове године износити око седам и по одсто, а прошле је била око четири процента
(Фото Д. Јевремовић)

Свет не може да издржи садашње цене енергената и инфлацију, која ће направити највише проблема и погодити и грађане и привреду у Србији. Привреди ће остати мање новца за инвестирање. Инвестиције су нашој држави важне зато што њима покривамо дефицит јер више увозимо него што извозимо. У последњих неколико година немамо проблем с курсом динара управо зато што имамо висок ниво страних директних инвестиција које у потпуности покривају негативан салдо текућег рачуна.

Ово је на Копаоник бизнис форуму рекао Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, на панелу на ком се дискутовало како ће украјинска криза утицати на инвестиције у Србији и која врста инвестиција је најпотребнија нашој земљи за достизање зацртаног привредног раста.

– Према првим пројекцијама наше банке, не верујемо да ће доћи до рецесије. Верујемо да ће раст бити „ошишан” унутар еврозоне и унутар централне и источне Европе. Све те земље, па и Србија, имаће мањи раст него што смо пројектовали за 2022. Конкретно, за Србију је то четири одсто. Друга ствар која је гора од ове јесте инфлација. Она ће ове године бити око седам и по одсто, а прошле је била око четири одсто. Није добро што се више троши него што би требало. Зашто бисмо ми додавали на већ постојећи проблем још више новца? Нема потребе да дајемо 100 евра младима, нити да им обећавамо још 100 евра после избора. Када је инфлација, не додају се паре. Гувернерка нам је овде на Копаонику поручила да ће курс остати стабилан – скенирао је Петровић тренутну макроекономску климу и додао како очекује да ће камате остати ниске.

– Међутим, питање је ће шта ће бити са инвестицијама јер ова година носи много ризика. Србија већ заостаје за земљама централне и источне Европе јер имамо скромно учешће укупних инвестиција у БДП-у, али више није проблем у државним инвестицијама, као раније, нити у страним – каже он.

Када је реч о страним директним инвестицијама, према његовим речима, Србија ту добро стоји, чак и најбоље у региону, будући да оне чине седам и по до осам одсто БДП-а. Он је рекао да је у последње три године у Србију ушло 13,7 милијарди евра страних инвестиција и највећи део у сектор размењивих добара, а више од три милијарде у прерађивачку индустрију, и то је оно што је погурало и запослености и укупни резултат.

Он тврди и да нема довољно домаћих инвестиција малих и средњих предузећа зато што, како је оценио, имамо проблем с владавином права, неефикасношћу правосуђа и корупцијом. Без тога се тешко може очекивати веће учешће домаћих инвестиција.

Петровић се није сложио с констатацијом појединих панелиста да је пољопривреда наша развојна шанса. У развијеним земљама пољопривреда у БДП-у учествује са један и по одсто, код нас седам до осам процената, а у централној и источној Европи три и по одсто. Он сматра да су нам потребне инвестиције које стварају већу додату вредност, односно производи с већим степеном обраде. Навео је да наш извоз у БДП-у учествује 48 одсто, а у Мађарској или Чешкој чак 70 одсто.

Председник пословног клуба „Привредник” Зоран Дракулић, који сваке године са Копаоника поручује да су домаћи инвеститори запостављени, и овог пута је рекао да је највећи проблем то што су пале домаће инвестиције за 50 одсто. Према његовим речима, у последње четири године домаћи инвеститори слабо инвестирају, а, како тврди, новца има колико хоћете. Дракулић је рекао да је Србија била добар домаћин страним инвеститорима и имали смо око три милијарде евра годишње директних страних инвестиција, али да је сада питање шта ће бити с тим инвестицијама. Сада је свет дужан 100.000 милијарди евра и први пут је светски дуг већи од светског БДП-а.

– Данас имамо стравичну инфлацију и ово што се дешава са ценом енергената свет није видео. Цена гаса је достигла и до 4.000 евра за 1.000 кубика, нафта и до 130 долара по барелу, а први пут у историји тона жита вреди око 530 долара. Прошле недеље је тона жита у Србији била 230 евра. Нико не зна шта ће бити сутра и прекосутра. Ове цене свет не може да издржи и ова инфлација нас води у чудо – рекао је Дракулић.

Он је додао да у Србији имамо и милион хектара необрађене земље, а по закону она мора да се обрађује и нико ништа не предузима. То је у данашње време, како каже, злочин. Према његовој процени, Србија би могла на милион хектара да производи пет милиона тона нафте (а ми тренутно увозимо три милиона тона) кроз енергетско биље на земљи четвртог и петог квалитета, као што то раде Румунија и Шведска.

– Цена хране ће само расти. Ми извозимо кукуруз, а увозимо месо. Зашто не бисмо уместо сировине извозили свињско месо? Ту нешто мора хитно да се промени – рекао је Дракулић.

Горан Пекез, директор корпоративних послова у ЈТИ и председник Одбора директора Јапанске пословне алијансе у Србији, рекао је да су овде дошле јапанске компаније које су покренуле пољопривредну производњу без субвенција. Он сматра да је земља капитал, али је кључна пољопривредна инфраструктура и неопходно је унапредити систем за иригацију.

– С друге стране, два велика јапанска инвеститора „Нидек” и „Тојо”, граде фабрике у Србији и планирају да запосле до 5.000 људи. Они улажу три милијарде долара и, што је најважније, с тим инвестицијама долазе модерне технологије. „Нидекови” електромотори ће се уграђивати у све електричне аутомобиле. Србији су потребне такве инвестиције које стварају додату вредност. Главни изазов је стручни кадар. Они потписују уговоре с локалним факултетима јер желе да обликују инжењере према својим потребама и важно је да универзитети покажу флексибилност – рекао је Пекез.

Председник Управног одбора „ИЦТ хуб” Дејан Ранђић је рекао да су досадашње инвестиције успеле да запосле људе, али нисмо успели да привучемо велики број висококвалитетних инвестиција. Ми извозимо кукуруз, уместо свиња, а наше ИТ компаније претежно раде услужне послове за неке друге фирме, уместо да саме развијају производе.

– Изостало је успостављање ланца снабдевања, који стране инвестиције могу да створе. У Србији послују неки страни инвеститори који немају ниједног домаћег добављача. Једна немачка компанија тражи код добављача дефинисану политику шта се дешава с фирмом када умре власник. Ако то није дефинисано, не може се сарађивати с њим. Није се десило да Србија постане привлачна за кадрове из региона, ми смо ресурсни центар одакле људи одлазе – рекао је Ранђић.

Мада се у последњих седам дана осећа притисак на нашем тржишту јер читави тимови руских ИТ компанија, који броје по 400 људи, хоће да дођу у Београд и да одавде раде јер једино тако могу. Али он не очекује да ће 200.000 стручњака за ИТ из Украјине уточиште пронаћи код нас, већ ће отићи на Запад.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Kamate nece ostati iste. Ne postoje ekonomske osnove. Samo rast. Era jeftinog novca je zavrsena.
Trifun
Svetska inflacija,pre svega,je posledica enormnog stampanja dolara i eura od strane SAD i EU,koje su na taj nacin pokusavale da rese ekonomsku krizu prouzrokovanu korana pandemijom..Intervencija Rusije u Ukrajini,i uvodjenje sankcija Rusiji kao odgovor od strane zapada,samo potpomazu svetsku inflaciju i ekonomsku krizu za koju je pitanje gde ce se zaustaviti..Prekinuti su prirodni tokovi robe,ljudi i kapitala,a uvedene sankcije Rusiji ce se zapadu vratiti kao bumerang..Gradi se novi sv.poredak..
boza
Dobro je dok veruju. Ali budite sigurni da ce kamate ici gore.
Deki
Cene energenata nisu visoke usred inflacij. Visoke su radi poremecaja u dostavljanju. Inflacija je previsoka. Zasto? zato sto je veca od rasta BDP? Znaci, sve sto proizvedes, manje-vise, izgubi vrijednost na kraju godine. Zasto se mora inflacija zaustaviti? Radi investitora--kamata na drzavnu mjenicu mora da bude veca od inflacije, jer ako nije, kako ce drzava da finansira rupu u budzetu? Moraju da se povecju kamatne stope ubrzo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.