Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ВЛАДЕТА ЈАНКОВИЋ, кандидат за градоначелника изборне листе „Уједињени за победу Београда”

Увести локалне референдуме по узору на Швајцарску

За нас лустрација значи замену доказано неспособних или корупцији склоних појединаца, који се захваљујући страначкој припадности или удвориштву налазе на местима са којих се одлучује о јавном интересу
(Фото: Изборна листа „Уједињени за победу Београда”)

Први и основни приоритет нашег плана за Београд је да се, после десет година злоупотреба, постојећа власт замени компетентном и поштеном, која ће водити престоницу на транспарентан и демократски начин, стављајући потребе грађана испред профита проблематичних инвеститора, страних и домаћих, као и испред приватних и страначких финансијских интереса, каже за „Политику” проф. др Владета Јанковић, носилац листе „Уједињени за победу Београда” коалиције ССП-а, НС-а, ДС-а, ПСГ-а и других, и њен кандидат за градоначелника главног града. Први корак после победе на изборима, истиче он, морало би да буде образовање једне „поштене, стручне и храбре комисије финансијских форензичара која би испитала стање градске благајне, дуговања и потраживања, а посебно обелоданила садржину уговора који су из несхватљивих разлога проглашени тајним, као они који се тичу ’Београда на води’, аеродрома, ПКБ-а, или уосталом Споменика Стефану Немањи”.

– Тек пошто буде потпуно јасно чиме располаже и какве су јој обавезе, нова власт ће моћи да успостави редослед приоритета, при чему је јасно да ће сређивање канализације у приградским насељима и спасавање угроженог Калемегдана доћи испред измештања Савског моста или градње националног стадиона – каже Владета Јанковић, одговарајући на питање о приоритетима плана за Београд и првим потезима ако освоје власт у престоници.

Рекли сте да вам је један од омиљених пројеката враћање железничке станице у центар града. Да ли ваш тим сматра да је то могуће с обзиром на промењену околину старе Главне железничке станице?

Озбиљни људи од струке доказују да за то нема других препрека осим намере садашњих власти да „Београд на води” прошире дуж читаве обале све до Сајмишта, а вероватно и на простор бившег БИП-а иза Мостарске петље. Прокоп се показао као потпуни промашај, а измештање железничке станице, најпростије речено, учинило је град мање приступачним, а од приступачности зависи његов економски, културни и сваки други просперитет. Најзад, лепа стара зграда станице била би изнутра модернизована, умртвљени простор око ње поново би оживео, а пулс града би наставио да бије тамо где му је одувек место.

Поводом изјаве Горана Марковића и ваше реакције још на почетку изборне кампање судбина Споменика Стефану Немањи постала је практично обавезна тема за све учеснике градских избора. Остајете ли при ставу да је овај споменик примеренији за долину Ибра и да га тамо треба преместити?

Чудовишна режимска пропаганда учинила је да једна узгредно набачена замисао набуја ван свих пропорција. Лично, и даље сматрам да би споменик тих димензија изванредно деловао на брду Маглич између Краљева и Рашке, одакле пуца поглед на државу коју је Стефан Немања створио, али би читаво то питање требало, после стручне расправе, изнети на референдум, како би коначна реч припала грађанима. Уопште је једна од наших замисли да се, у име поштовања према грађанима, уведу локални референдуми, као један вид непосредне демократије, по узору на Швајцарску, где би се житељи појединих општина или месних заједница изјашњавали о питањима која их се непосредно тичу. Макар и немали законску снагу, резултати таквих изјашњавања били би показатељ расположења јавности и морали би утицати на одлуке извршне власти.

Против сте постојећих планова за метро, посебно због градње депоа у Макишком пољу. Да ли је Београду уопште потребна та врста јавног превоза? Какав је ваш план за београдски метро?

Метро није потреба, него неопходност. Друга је ствар што је предлог напредњачке власти о његовој траси по обичају подређен неким мутним интересима. По замисли наших стручњака, линија би морала да повезује крајњи исток града са аеродромом, преко клиничког центра, железничке станице и срца града на Теразијама или Тргу републике. Покушај да се депо, и приде ново насеље, изграде на Макишком пољу био би беспоговорно спречен.

Недавно сте представили 19 чланова вашег тима за Београд. Сигурно је да сте их ви све „аминовали”, али кога од њих сте баш ви предложили?

Више бих волео да ограничени простор интервјуа за ваш цењени лист боље искористим, указујући на сву неравноправност предизборне утакмице, и то не само због вапијуће разлике у финансијској моћи. Истинска опозиција Вучићу не добија прилику да се преко телевизије обрати читавој Србији, напредњаци не пристају на суочавања пред јавношћу, а светле ликове своје праве, на делу доказане екипе, на билбордима крију иза лица жена и људи од реномеа. Међутим, ако већ инсистирате, већину чланова свог тима, који би требало да чине језгро будуће градске власти, упознао сам недавно, али довољно темељно како бих био сигуран да су у питању нова лица, свет без изузетка афирмисан у својим струкама, беспрекорних биографија и у пуној животној снази.

Како функционишете с некадашњим политичким ривалима, барем из времена када су сви били у ДС-у, Ђиласом, Јеремићем, Лутовцем? На основу досадашњег искуства, јесте ли сигурни да ћете имати аутономију у управљању градом?

Опозициона групација која ми је учинила част кандидовањем функционише усклађено и ефикасно преко свих очекивања, а сва неслагања из прошлости, као и идеолошке разлике, заборављени су и подређени основном циљу – да се победом у Београду из самог темеља пољуља један штетан и по државу опасан режим. А добар вам стојим да нико сем стручњака неће моћи да утиче на мене при одлучивању, које и иначе видим као израз договора разложних и компетентних људи.

У потенцијалној ситуацији у којој је ваша коалиција владајућа у Београду, а на републичком нивоу је то и даље актуелна власт – како ћете функционисати међусобно?

Власт у Београду, који носи 42 одсто привредног потенцијала Србије, ако само ужива подршку већине грађана, моћи ће, верујте, и те како да изиђе на крај са евентуалним опструкцијама републичких органа.

Ако ваша изборна листа буде у опозицији, хоћете ли остати у одборничкој клупи?

Бићу тамо где будем, и све док будем, од стварне користи.

Јесте ли, као кандидат за градоначелника, размишљали о идеји да начелника београдске полиције именује градска власт? Да ли би у вашој коалицији било спремности за такве измене одговарајућих закона?

Идеја је потпуно на месту и не би требало да се односи само на Београд. Зашто сваки град у Србији не би имао право да за шефа полиције сам изабере човека који је у сопственој средини заслужио поверење? Јасно је, међутим, да је тако нешто немогуће без промене закона о МУП-у, а за то је потребна или парламентарна већина или, за случај да је садашња опозиција не освоји, бар довољно снажан утицај будуће београдске власти.

Једна од важних ставки програма коалиције „Уједињена Србија” јесте – лустрација. Да ли је то део програма и ваше листе за градске изборе и шта би то подразумевало?

То јесте део нашег програма, али нипошто не подразумева реваншизам или лов на вештице. За нас лустрација једноставно значи замену доказано неспособних или корупцији склоних појединаца, који се, само захваљујући страначкој припадности или удвориштву, налазе на местима одакле се одлучује о јавном интересу. На републичком нивоу, само једног примера ради, требало би нашег представника у Савету безбедности УН пребацити на место где је мање битно знање енглеског, неке врло високе функционере вратити њиховим првобитним занимањима, а личност која је у име Завода за заштиту споменика културе потписала сагласност за градњу комплекса испод Калемегдана – у најмању руку професионално санкционисати. Ја то не бих звао лустрацијом, него постављањем ствари на њихова места.

Здравко Понош, кандидат ове листе за председника Србије, каже да наша држава не сме да призна независност Косова и Метохије, нити да уђе у НАТО. Је ли то јединствен став ваше коалиције, која је ипак идеолошки и политички прилично хетерогена?

Мислим да су, када је реч о та два питања, а поготово о другоме, ставови унутар коалиције, ако не идентични, оно блиски. У праву сте када указујете на различитост идеолошких опредељења међу чланицама коалиције, али се при њеном формирању поштовао, и све време се поштује, принцип да те разлике нису битне у односу на јединство у напору да се оствари за Србију тренутно најпречи циљ, а то је отправљање у прошлост Вучићевог режима. Осим тога, на нивоу Београда, постојеће разлике не би требало да имају већег значаја. Узгред, искрено жалим што овакво расуђивање није превладало код осталих учесника на изборима који заиста теже променама, а нису пуке замаскиране испоставе владајуће странке.

Чврст и јасан став о спољној политици има своју цену

Шта говори ваше дипломатско искуство, да ли Србија у спољнополитичком погледу може и даље да „седи на више столица” с обзиром на актуелне прилике у свету? Која би „столица” требало да нам буде најважнија (ЕУ, Русија, Кина, САД...)?

Седење на више столица у свету себи може да приушти само врло мали број земаља, које су имућне и изнутра стабилне, а немају стратешког значаја. Југославија је то неко време успевала, захваљујући доста спретном Титовом балансирању у једном изузетном тренутку хладноратовске равнотеже, али је за данашњу Србију такав покушај потпуна илузија. Ми смо тренутно у положају провербијалне траве по којој се слонови играју и морали бисмо се понашати у складу с тим, што не значи вучићевско бакалско довијање по принципу „добро јутро, међународна чаршијо”, него јасан и чврст став иза којег би стајала демократски изражена воља већине народа. Поштено говорећи, тако нешто бар за неко време има своју цену, али њу су зреле и историјски одговорне земље спремне и способне да плате.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos
Kada neko ko je bio Kostunici broj 5 ili 10 pozeli da postane broj 1, ode sve dodjavola.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.