Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

За мањински статус Срба и српског језика

Моја теза је да господа србисти, ја и остали „који су остали у деветнаестом веку” с једне и Тасовци с друге стране не припадамо истом народу и да је за нас једина нада да се и формално поделимо те да ми добијемо у земљи Србији бар некаква мањинска права

Са великом пажњом пратим полемику која се на овим страницама одвија између арогантног докторанда Томе Тасовца и професора србиста Ковачевића, Танасића, Петровића итд. Мислим да ова полемика далеко превазилази ниво како се сада популарно каже „струке” и врло лепо указује на правац у коjем ће они који држе стварну политичку, економску и културну моћ у Србији водити надаље ову земљу. Тасовац је апсолутно у праву да је у питању политика и политичка одлука, иако то не би смело да буде случај.

Јављам се због једног предлога који ми се већ дуго времена намеће као једини начин да сачувам за своју децу, себе и остатке свог народа некаква права у овој држави која је све мање српска. Наиме поучен искуством онога што се већ дуго дешава у Црној Гори, мислим да је за нас једина нада да се као и тамо поделимо. Комунисти, па Ђукановићеви неокомунисти или еврокомунисти тамо су идентитетским инжињерингом од некадашњих Срба почели да праве један нови народ који сада зову Црногорцима, који пишу латиницом, хрватском гајевицом са два додатна слова. Они православни становници те државе који нису хтели да прихвате тај нови идентитет себе зову Србима као што су то чинили и њихови преци. На попису су данас то два одвојена народа који граде сопствене идентитете и то је велика ствар за српски народ јер је основна идеја окупатора и комуниста да тамо српског народа уопште више не буде.

Исто то на мало другачији начин ради господин Тасовац, и сви они који и од православног народа у овој држави покушавају да направе неки нови народ. Управо то је урађено са насиљем над нашим језиком у низу случајева. Ова држава је нпр. прихватила да овде постоји некакав босански језик, дакле не бошњачки већ босански. Ова држава је прошле године увела Закон о родној равноправности којим се потпуно мења идентитетска и језичка политика, лексика, конструишу нове речи итд.

Иако је огромна већина струке, одговорних и некорумпираних људи у науци против свега тога, на крају ће се под утицајем страних амбасада и центара моћи који пресудно утичу на све аспекте идентитетске политике у Србији данас, увек политички имплементирати оно што један или други Тасовац кажу или нареде. Ми нажалост у Србији немамо наше политичке партије које ће бранити наш идентитет, традицију и наслеђе. Све партије које долазе на власт лажу да ће то радити, а онда после предају моћ Тасовцима да раде обрнуто од тога.

Моја теза је да господа србисти, ја и остали „који су остали у деветнаестом веку” с једне и Тасовци с друге стране не припадамо истом народу и да је за нас једина нада да се и формално поделимо те да ми добијемо у земљи Србији бар некаква мањинска права. Опште је место да припадници мањина данас имају већа права на заштиту свог језика и наслеђа од нас Срба. Њима нико не сме да чачка језик, да мења писмо и уводи нове језичке норме нити да им језик назива другим именом. Чини ми се да би ми старо-Срби или традиционални Срби, како год да нас назову, морали да затражимо мањински статус и да тиме заштитимо свој језик од свега овог што Тасовац, Зорана Михаиловић, Бранкица Јанковић и други ново-Срби желе да ураде са нашим језиком и наслеђем. Ево њима модернизована САНУ, а нама нек оставе Матицу нпр., која и јесте настала зарад одбране српских идентитетских и мањинских права у Хабзбуршкој монархији.

Ова иницијатива за заштиту наших мањинских права је већ ургентна. Колеге на Филозофском факултету недавно су добиле наредбу да морају да пишу у складу са новоговором и ускоро ће морати да сносе разне последице и да плаћају казне ако се не придржавају овог за шта се господин Тасовац залаже. Мислим да нас од тога може заштитити једино формализација мањинског статуса и борба да наш наслеђени српски језик ћириличног писма добије заштиту и да се одвоји од овог новоговора. Ја сам нпр. већ у низу научних зборника рађених под окриљем државних факултета тражио и успео да се изборим да се испоштује моје мањинско право на ћирилицу јер су зборници „по дифолту” били латинични. Има читав низ факултета и института где се искључиво користи латиница, а недавно сам видео позив на једном београдском државном институту где се изричито каже да се прихватају радови на црногорском, босанском, хрватском и српском на латиници, а не и на ћирилици. Сви таблоиди излазе на латиници, а сваке године се штампа све мање ћириличних књига...

Знам да ће некима ово деловати као парадокс или чак шала. Далеко сам од тога, верујте ми. Иде време у којем ћемо све теже у овој земљи чувати и елементарне основе традиционалног српског идентитета. Исто као и после 1945.

На крају бих захвалио господину Тасовцу на овако отвореном излагању програма који он као истакнути члан режима спроводи, са све ароганцијом која јасно показује на чијој је страни моћ у овом спору. Уз питање да ли би нама заосталима дозволио мањински статус, или планира да нас потпуно укине и преваспита?

Научни саветник, Институт за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Шира слика
У времену надолазећег трансхуманизма интервенције у сфери језика не само да су очекиване него су, за елиту , неопходне.Контрола мисли ,здравља,репродукције и живота без интервеција у сфери информација,самим тим и у сфери језика, нису могуће.У том смислу несхватање важности дигиталне продукције и обраде знања и развоја савремених језичких алата може бити веома штетно и опасно.
Moma
I Vuk je vodio borbu sa jezičkim retro stavovima i dobio je. Pobedila je budućnost, a ne prošlost. Jezik uvek ide dalje, ako je živ.
Коста
Без везе. Марија Терезија је неуспешно указима претила Србима у Аустирји да пређу на латиницу. Успело је Копитару за кога је Вук радио. Копитар јасно каже да је циљ реформе било отуђивање Срба од русфобије "шизматичког" (православног) свештенства, приближавања "католичкој већини" новоштокаваца у Аустирји и прелажењем на латиницу. Треба само (про)читати Копитареве преписке. Даничић је отац тзв. "хрватског или српског језика."
саВа
Браво царе.
Зоран Маторац
Нешто о ћирилици. Имам утисак да је људима, посебно млађој генерацији, некако наметнуто, боље речено подметнуто, схватање да је ћирилица писмо полуписмених, оних са само 4 основне, а да свако ко има макар само велики одмор од неке средње школе своју ученост показује пишући латиницом. А ова компјутеризација је само додала своје.
Киза
Мислим да г. Ђурковић баш и не доприноси побољшању статуса Српског језика изношењем низа неистина о третману језика у доба СФРЈ! Пошто сам савременик тога доба, знам и сећам се да су нпр СВИ дневни листови у Србији тада штампани ћирилицом као и уџбеници! Латиница се учила тек у трећем разреду ОШ. До почетка осамдесетих документа су куцана на ћириличним машинама. Тек након смрти "диктатора" Тита, започиње масовни продор латинице у Србији. Треба рећи зарад истине и објективности. Само кажем...
Мали Ђокица
Не знам на шта све мислите али је телевизија Београд деценијама писала на латиници. (Сада мало гледам). То можете и сада видети на серији Трезор које су снимане и пре 65 година. Све војне књиге које је издавала ЈНА су биле на латиници иако је свега четвртина војника писала на латиници. А и у мојој библиотеци (не после Тита) него од 60. година је на стотине књига на латиници. Тек толико да се зна.
Зоран Маторац
Какве везе има Броз са тиме?
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.