Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 12. 3. 2022.

Зашто причамо о Евровизији

Песма „In Corpore Sano”, која ће Србију представљати у Торину, изазвала је, као ниједна до сада, коментаре и прве, и друге и треће Србије. Неретко су тумачења била изражена и у политичком кључу, као наговештај исхода априлских избора. Упућенији део публике препознао је и повезаност с перформансима Марине Абрамовић
Ана Ђурић Констракта (Фото принтскрин Јутјуб)

ФЕНОМЕНИ

Победа Ане Ђурић, под уметничким псеудонимом Констракта, на недавном такмичењу за нашег представника за Евровизију, била је преседан по многим аспектима: никада ниједна Беовизија није повукла толико гласова публике, никада није изабрана песма с толико нивоа могућих разумевања, никада стајлинг лауреата/лауреаткиње није имао толики отклон од сексуалне конотације и никада на друштвеним мрежама није било толико коментара о такмичењу и самој победници, у којима је узела учешћа и прва, и друга и трећа Србија. Да ли тиме песма „In Corpore Sano” постаје парадигма друштвених промена, постало је кључно питање.

Маја Лалић, архитекта и креативна директорка београдског фестивала Миксер, феномен у жижи наше пажње чита „као део изненадног, позитивног мозаика добрих ствари у вези с овогодишњим издањем Беовизије”, описујући га једном речју – квалитет. Њена похвала се односи и на ниво продукције, и на водитеље, као и креативна решења и „визуелну писменост” манифестације која је доскоро није дотицала, будући пословично у тону „безбрижних нота”. „Својом бруталном искреношћу, аскетском естетиком и уврнутим хумором, Констракта је пробудила неку нову публику која је до сада била равнодушна према Евровизији”, напомиње Лалић. Њен први утисак након Аниног наступа, али и видеа Триптих, рађеног по заједничком концепту Ђурићеве, Маје Узелац и Ане Родић, био је – ове ће жене с петљом променити свет.

Ниједне промене нема напречац, па уметник Урош Ђурић илуструје ток трансформације алтернативне музичке сцене која се рефлектује и на модификацију друштва. „Цела та генерација музичара рођених осамдесетих морала је да нађе тачку на коју ће да реферише”, објашњава Ђурић. Деведесете су у том избору отпале као превише трауматичне и вредносно конфузне, те је узор тражен у најистакнутијим дометима југословенске заоставштине. „Значајна је и чињеница да су неки од њих боравећи почетком двехиљадитих у иностранству формирали југокружоке, односно, дружили се са себи сличнима из некад заједничке државе”, Ђурић за пример даје Беч.

Да би се етаблирали као маргинализована група и дистанцирали од уврежене слике о Србима као примитивцима, ослонили су се на наслеђе југословенске културе – архитектуре, дизајна, ликовне и споменичке скулптуре, филма, субкултуре, а кад је музика у питању, на забавни правац ревијалног карактера, деведесетих скрајнутог много више и од рокенрола. „Концептуални наступи Зое Кида (Ане Јанковић Радоњић из групе Земља грува, чији је члан и Констракта, прим. нов.) личили су на осавремењену појаву Далиборке Стојшић, Бисере Велетанлић или Радојке Шверко”, примећује Ђурић, истичући да је ово био „велики ривајвл” музичког стила који је некад доминирао естрадом.

Маја Вукадиновић (Фото: З. Петровић), Урош Ђурић (Фото: З. Анастасијевић), Маја Лалић (Фото: М. Пирошки)

Ангажовани текст

Особеност тог повратка озбиљном бављењу музиком био је да су се извођачи публици обраћали из садашњег тренутка, без „љигавог” призвука, што су дуговали и свом клупском бекграунду. Слично се и Констракта „отима уобичајеним естрадним токовима и успоставља нове стандарде”. Ако с неким може да је упореди у контексту Евросонга, онда је то Марија Шерифовић, чије је извођење „Молитве” режирао Горчин Стојановић. „’In Corpore Sano’ поново може да парира било чему у свету”, закључује Ђурић.

За домаће прилике, међутим, још су важније теме што их Констракта покрива, напрасно задобивши популарност стиховима „уметница мора бити здрава” и „уметница је невидљива”, између осталог. То се десило иако је многима промакла асоцијација на перформансе Марине Абрамовић – „Уметник мора да буде леп” и „Уметник је присутан”, и упркос томе што овдашња јавност чувену перформерку прихвата с јаком дозом резерве. Томе насупрот, Констракта је ујединила Србију у наклоности, остајући у сфери перформативности, спорније у арту него на стејџу.

„’In Corpore Sano’ је освојила симпатије јавности као атипична евровизијска песма, поготово за наше просторе, чији квалитет почива на слојевитости у поетском и музичком смислу, али и комплетном визуелном утиску – ефектном, а једноставном, уз јасну симболику”, сматра др Маја Вукадиновић, медијски стручњак и предавач на Факултету савремене уметности у Београду. „Чињеница да се бројној публици допао ангажован текст који отвара низ актуелних друштвених питања, показује да су грађани у протеклом периоду постали пријемчиви за осетљиве теме здравља, доступности здравствене заштите, положаја уметника у друштву... И то буди наду”, она експлицира свој став.

Чак и проблематика неоверених здравствених књижица није остала херметична, све иако се махом односи на самосталне уметнике, „о чијим правима је почело више да се говори тек у време пандемије”, како Вукадиновић истиче, надајући се да ће Констракта подстаћи колеге на промптнији ангажман. „Храброст да се о томе прича на једној принципијелно забављачкој манифестацији заслужује дивљење”, додаје Маја Лалић, држећи за главну снагу композиције – висок степен личне идентификације аудиторијума с ауторком и интерпретаторком победничке песме.

Код Лалићеве је идентификација буквална, будући да су обе архитекте, мајке, део београдске културне сцене, неспојиве са свеприсутном „иконографијом скупе гардеробе и аутомобила”. Путем ове врсте уживљавања, реаговали су и жири и публика, показујући да је наше друштво спремно да се суочи за разним својим истинама”, како Лалић наглашава.

Вукадиновић иде и корак даље, тумачећи коментаре на друштвеним мрежама, изражене неретко у политичком кључу, као наговештај исхода априлских избора. „Такво повезивање није утемељено на логици, али скупа са самим избором победничке песме, упућује на закључак да смо сведоци победе на пољу (позитивног) вредносног смисла”, истиче она. Стога су резултат Беовизије опсервирали и они који то иначе не чине, држећи се цивилизацијског искорака.

Људи уморни од фабрикованих тензија

Урош Ђурић поменути феномен повећане јавне пажње према овој ревијалној приредби гледа на нешто другачији начин. „Нама, заправо, недостају поводи око којих можемо да се окупимо, што је још више наглашено током пандемије короне”, објашњава он. „Држава је толико подељена да је сазрела жеља да имамо бар нешто заједничко, зато се деси и да дерби на ТВ скупа гледају партизановци и звездаши, што је била мисаона именица од деведесетих наовамо. Људи су уморни од фабрикованих сукоба и тензија”, тумачи Урош Ђурић.

После ратова и других турбуленција, умора од миграција и чекања да се „нешто деси”, створена је и потреба да живиш пуним плућима баш ту где јеси, сматра он, јер је „држава кроз поменуте процесе истрајала, док је друштво платило највећу цену”. Дотакло је дно и сад тежи да се реконструише, да достигне нешто што је већ имало у неким срећнијим временима. Да постигне континуитет и ухвати корак с оним чему стреми – да „буде процењено по мерилима мериторности” – вредновања суштинског.

Ипак је тешко, исхитрено, на основу једног, ма колико светлог примера тријумфа ангажоване мисли у домену забаве, претпоставити да се укус масовне публике променио, оцењује Вукадиновић. Али, факат да нас на Евросонгу неће представљати Сара Јо или Аца Лукас јасно поручује да се све више фокусирамо на реалност. И да схватамо „да улога музике није само да забави, већ и да укаже на комплексне друштвене проблеме”. Томе доприносе, она додаје, и поједини медији који проблематизују теме попут менталног здравља, насиља у породици, сексуалног узнемиравања и многих сличних.

Најзад, ми смо своје рекли, и по питању музичког укуса, и у вези с тематском ангажованости, а сад реч има Европа. „На великом тесту”, што се тиче Маје Лалић, уверене да ће наступ Констракте бити велико изненађење и освежење у Торину. Па сад, како се тамошња публика и жири снађу у „ироничном горком хумору”, ипак типичном за ове просторе.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milica
Zaista posle duzeg vremena jedna dopadljiva pesma koja se pri prvom slucaju "zalepi" za slusaoca. Ja bih je cak uporedila sa spektakularnim "U razdeljak te ljubim" pokojnog Balasevica, koja je cim je izasla postala mega hit.
Nikola
Ali niko ne prica o ovome. Ali bas niko.
Заштитник Дама
Где су сада они што кажу да жене нису равноправне са мушкарцима.
dejan sakos
Sjajan tekst, svako ima pravo na ukus,, nemma ljutnje, ali priznacete prezasiceno je to estradno nebo pornografijom, kičom, neukusomm, zaista je pravo osvezenje ne samo ta numera,vec broj glasova,dakle nije Srbija bas toliko Spinalonga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.