Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штедња је неопходна у кризним временима

Економисти кажу да треба одустати од улагања у војску, полицију, a новац дати за путеве, инфраструктуру, здравство и школство јер то покреће привредни раст
(Пиксабеј)

Тамни облаци надвили су се над европску економију, па и нашу, а са недавно завршеног Копаоник бизнис форума одаслата је порука да је време за штедњу, а не за трошење како би могло да се одговори свим евентуалним изазовима. Званичници умирујуће саопштавају да на рачунима државе има око 1,5 милијарди евра. Пошто је државна каса у јануару била у минусу јасно је да је реч о средствима свих државних институција, болница, судова, локалних заједница, факултета.

Иначе, дефицит републичког буџета на крају јануара 2022. износио је 8,1 милијарду динара, подаци су Министарства финансија. Минус у овом месецу је изузетак, јер је тада државна каса по правилу у суфициту због уплате ПДВ-а за три месеца, не повлачи се новац за капиталне инвестиције због зиме, празници су па и из тих разлога држава мање троши… Инфлација је све већа па је на међугодишњем нивоу достигла 8,8 одсто. Њена добра страна је да повећава приходе буџета, јер се ПДВ као најиздашнији порез плаћа на сад скупља добра. Због тога је пре неколико дана у суседној Хрватској један опозициони политичар навео да је министар финансија срећан попут прасета (пајцека) у блату, јер му због виших цена ПДВ пуни буџет.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да дефицит у јануару представља неку врсту сигнала да ће фискална кретања бити неповољнија него што је уобичајено и планирано за ову годину.

„Не бих рекао да треба штедети, већ да треба да се одустане од расипања. Не треба давати новац за ствари које нису приоритет зато што ће сасвим сигурно бити потребно да држава уложи новац у неке друге намене. Још увек не знамо све димензије кризе, али је потребно припремити средства. Не знамо колико ће привреда бити погођена, да ли ће бити неопходна помоћ неким државним предузећима не само због актуелне кризе, већ и лошег управљања. У оваквој ситуацији добра стратегија је да се новац чува како би га било за разне исходе”, наводи Арсић.

Велика средства ће бити потребна за увоз енергената, а питање је да ли је „Србијагас” већ направио губитке, јер продаје гас испод цене по којој га купује. За њега је расипање давање 200 евра младима, а не верује да је могуће одустати од тога јер је због избора политички непопуларно. Већ су позамашни износи потрошени за ову годину и као помоћ пензионерима. Такође, требало би преиспитати неке јавне инвестиције попут националног стадиона.

„Могуће је да ће приходи бити мањи, јер ће раст БДП-а бити мањи од плана. Минус у државној каси сигурно ће бити већи. Додатни разлог за раст дефицита је изостанак индексације акциза у јануару и управо усвојено смањење акциза на енергенте. Чим је мањак већи и задуживање ће бити веће. Висока инфлација доноси веће приходе, али обезвређује плате и пензије”, напомиње Арсић.

Председник Фискалног савета Павле Петровић, изјавио је да је потребно обуздати текућу потрошњу и да зато треба обуставити давања за помоћ младима и сличне мере. Наводи да би требало наставити са јавним инвестицијама које омогућавају привредни раст и да су посебно важне оне у енергетском сектору. Према његовом мишљењу нова влада мораће да уради ребаланс буџета због изборне године, али и све веће инфлације због нове кризе у свету. Раст цена енергената у свету додатно ће стимулисати инфлацију коју би требало обуздати, због чега ребаланс буџета треба да буде рестриктиван када је реч о потрошњи, рекао је он за Танјуг.

Додао је да је немогуће сада процењивати ефекте украјинске кризе на светску и српску привреду, али да ће свакако инфлација расти и да ће бити проблема са снабдевањем енергијом. Раст цена са хране и енергената почео је да се шири и на остале цене и Србија ће морати тиме да се позабави, пошто је раније очекивано да ће се инфлација зауставити током године. Упитан да ли ће Србија морати да мења пројекцију привредног раста за ову годину која износи 4,5 одсто, Петровић је одговорио да ће цео свет радити корекције због нове кризе и да ће то аутоматски морати да се прелије и у Србију.

„Друга линија биће обуздавање инфлације и то ће утицати на кочење привредног раста. Зато је важно да у новом ребалансу буџета акценат буде на томе да се сва слободна средства усмеравају на продуктивне инвестиције, а не на војску и полицију и стадион, већ на путеве, инфраструктуру, здравство и школство јер то покреће привредни раст, док ће друго морати да се кочи”, навео је Петровић.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
U rubljama pretpostavljam.I sa ovom inflacijom, stednja stvarno ima smisla.
Milica
Sad jedino treba ulagati u vojsku jer pute ce ti tudja vojska preorati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.