Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Каматне стопе неће расти брзо и драстично

Додатни инфлаторни притисци нису присутни само у САД већ и у читавом свету. И за разлику од процена из прошле године и услед рата у Украјини, базна инфлација је већа од очекиване, а веће су и цене енергената и хране
Фото Пиксабеј

Америчка централна банка (ФЕД) повећала је каматне стопе и најавила њихова додатна повећања до краја 2022. године, са очигледним циљем да умири тржиште односно инвеститоре и спречи даљи раст цена, то јест да обузда инфлацију, рекао је за Танјуг професор на Београдској банкарској академији Малиша Ђукић.

Он је тако прокоментарисао одлуку ФЕД-а да повећа референтну каматну стопу за четвртину процентног поена или за 25 базних поена на распон од 0,25 до 0,5 одсто.

Ђукић сматра да је за очекивати да пошто инфлаторни притисци постоје и у Европи, да ће слично поступити и Европска централна банка, што би се у крајњем прелило и на Србију и условило повећање каматних стопа, али не велико и нагло, већ мало и постепено.

„Додатни инфлаторни притисци нису присутни само у САД већ и у читавом свету и у Европи. И за разлику од процена из прошле године и услед рата у Украјини, базна инфлација је већа од очекиване, а веће су и цене енергената, хране и производа којима се тргује на међународним берзама. То намеће додатни проблем и ЕУ односно Европској централној банци и очекивање тржишта јесте да ће и ова банка повећати каматне стопе”, каже Ђукић.

Када је реч о динамици повећања тих стопа за ову годину, истиче да је она за сада непозната, али да јој је циљ да смањи инфлаторне притиске и обузда инфлацију.

Као својеврсну потврду ових предвиђања наводи ситуацију у Данској која не користи евро као званичну валуту и чија је централна банка услед очекивања да ће Европска централна банка подићи каматне стопе, своје кључне каматне стопе већ повећала.

Наводи да су и у Америци кредити за куповину некретнина већ поскупели а сличан сценарио се, каже може очекивати и у Европи након повећања каматних стопа.

„Тај раст, ако до њега дође, не би требало да буде драстичан, ни брз, ни нагао. Говоримо о потенцијалним повећањима од 0,25 одсто или 0,5 одсто и то постепено”, каже Ђукић.

Додаје да се такође очекује и излазак из зоне негативних каматних стопа у Европи што је, како оцењује, био својеврстан експеримент који је доста дуго трајао и како ствари сада стоје могао би бити окончан у овој години.

„Повећање би се онда пренело и на Србију јер начин пословања односно повезаност Србије са Европском унијом и Европском централном банком произилази из трговинских веза, из финансијског сектора тако да би се онда могло очекивати постепено повећање каматних стопа у Србији, опет са циљем да би се обуздала инфлација, односно смањили инфлаторни притисци”, објашњава професор Малиша Ђукић.

Истиче да би то значило и кориговање еурибора навише, а колико би то износило, каже, зависи од промена кључних каматних стопа од стране Европске централне банке

То би погодило оне који ће се тек задужити и оне чији су кредити везани за евро, а када је реч о овим првим, саговорник Танјуга наводи да би то значило не скупље, већ не толико јефтине кредите као што су били до сада.

Када је пак реч о онима који су се већ задужили, а кредити су им везани за евро, повећање еурибора би више погодило оне који су кредит тек почели да отплаћују, јер је на почетку отплате удео камате у рати већи него касније, како отплата одмиче.

Рате би биле нешто веће, али истиче да корисници кредита не би требало да се плаше великог и наглог повећања, оцењује Ђукић.

„Нема разлога за панику или размишљања да ће обавезе дужника бити много веће. Овде мислим не само на грађане него и на државе које такође имају обавезе индексиране у еврима. Јавни дуг огромног броја земаља у свету је повећан и централне банке широм света то имају у виду и сигурно неће учинити нешто што ће дестабилизовати и дужнике, мислим на грађане и привреду, а ни саму позицију јавних финансија држава”, каже за Танјуг Малиша Ђукић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Sve je to deo sireg plana.I sve ce biti puno bolje i efikasnije. Dosadasnji nacin zivota nas je vodio u propast.Trosi, trosi, kupuj, bacaj....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.