Макрон нуди Корзици преговоре о аутономији након нереда

Корзикански лидери с опрезом су поздравили потез француског председника Емануела Макрона који Корзици нуди преговоре о аутономији, док Макронови ривали тврде да је реч о капитулацији и кршењу древног француског принципа унитарне државе.

Париз би могао да понуди „аутономију” Корзици, саопштила је француска влада, сугеришући да би држава можда била вољна да олабави свој историјски, централизовани стисак над тим медитеранским острвом где настоји да смири вишедневне насилне протесте, пише Гардијан, а преноси Бета.

„Спремни смо да идемо све до аутономије”, рекао је министар унутрашњих послова Жералд Дарманан уочи посете острву, која је уследила после немира у којима је повређено више од 100 људи.

Протести и криза владе

Уз напомену да су протести на острву створили велику кризу владе неколико недеља пре председничких избора у априлу, Гардијан истиче да је ово први пут да је министар у француској влади предложио аутономију Корзици, острву са 330.000 становника које се налази ближе Италији него континенталној Француској.

Родно место Наполеона Бонапарте је део Француске од 18. века и док су њен статус и позиви на већу независност дуго узнемиравали Париз, француски председници су те позиве гурали под тепих. Сматра се да ни Макрон, током свог мандата од 2018, није успео да помери питање реформе статуса острва, што је додатно фрустрирало аутономаше и корзиканске националисте.

Париз није изнео детаље предлога о аутономији али би расправа могла да испита аутономни статус у којем Корзика преузима одређена законодавна овлашћења, као што су опорезивање, локални економски развој и стамбена питања на острву, познатом по великом броју викендица чији власници нису Корзиканци.

Насиље на протестима овог месеца изазвано је премлаћивањем корзиканског затвореника Ивана Колоне, који је осуђен за убиство високог острвског званичника Клода Ерињака 1998, указује француски телевизијски канал Франс 24.

Дарманан је рекао да је осуђеног убицу напао један затвореник џихадиста наводно због „бласфемичних” коментара у њиховом затвору у Арлу на југу Француске. Он је напад, након којег је Колона остао у коми, описао као „очигледни терористички чин”.

Националисти криве државу за напад

Међутим, корзикански националисти су окривили француску државу за напад на Колона, којег многи сматрају херојем борбе за независност након што је био у бекству 1.503 дана док се крио у шикарама Корзике. Они указују на дугогодишње одбијање француске државе да пребаци Колона и његове саучеснике у затвор на Корзици, ближе њиховим породицама.

Током протекле две недеље демонстранти су гађали зграде владе и француске симболе укључујући националну заставу. Тужиоци су саопштили да су током сукоба у граду Бастији, само у недељу, 13. марта, повређене најмање 102 особе, од којих 77 полицајаца.

Влада је покушала да смири гнев укидањем статуса „посебног затвореника” Колони и двојици његових саучесника, који им забрањује да буду пребачени у затвор на Корзици. Међутим, истичу француски медији, тај потез није успео да умири демонстранте који су закаснелу одлуку доживели као додатну увреду.

Осим повратка корзиканских затвореника, националисти дуго траже већа овлашћења за острво и признавање корзиканског као званичног језика. Такви захтеви су веома осетљиви у Француској, где политичари рутински истичу потребу да заштите јединство и национални идентитет земље, док стручњаци упозоравају да је усред растуће фрустрације због недостатка напретка, стрпљење Корзиканаца све мање.

Понуда прихваћена с опрезом

Док је потез Париза којим је Корзици понуђена могућност аутономије с опрезом поздравио председник острвског већа Жил Симеони, рекавши да уступак отвара „перспективе које треба учврстити”, ривали Макрона на изборима оптужују га за капитулацију и кршење древног француског принципа унитарне државе, указује Тајмс.

Председничка кандидаткиња екстремне деснице Марин Ле Пен рекла је да Макрон шаље „катастрофалну поруку” попуштајући изгредницима који подржавају убицу префекта државе. Кандидаткиња конзервативних републиканаца Валери Пекрес рекла је да председник „попушта насиљу”, док је на левој страни, Ан Идалго, кандидаткиња социјалиста и градоначелница Париза, казала да је Макронова понуда изборни трик да придобије наклоност Корзике.

Симеони је један из нове генерације умерених националистичких лидера на Корзици који траже аутономију као реално решење за невоље економски проблематичног острва, које у великој мери зависи од финансија из Париза. Уочи састанка с Дармананом он је рекао да Корзика не тражи ништа више од аутономног статуса који је „обично право за многе европске регионе, а посебно за сва главна острва у Средоземном мору”.

Могући и нови захтеви

Ипак, указује Тајмс на оцене аналитичара, покрети за давање нових овлашћења могли би да отворе пут захтевима за посебан третман Бретонаца, Баскијаца и националистички оријентисаних грађана из других француских региона.

Идентитет Француске као нације кроз векове је искован успехом владара у форсирању униформности међу провинцијама и кнежевинама док су, додаје лондонски лист, локални парламенти укинути и наметнута оданост Паризу.

Бивши председник Франсоа Митеран дао је скромна овлашћења регионалним већима 80-их, када је и Корзика добила скупштину и ограничену извршну власт. Упркос томе, наглашава Тајмс, Француска остаје једна од најцентрализованијих држава на свету.