Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Природа се буди, људи се жале на здравље

Метеоропате, особе које појачано реагују на нагле временске прилике, тешко подносе ред сунца, ред облака. – Решење за хроничне болеснике је да редовно узимају лекове, остали да се окрену здравим животним навикама
(Unsplash)

Дуго чекано пролеће стиже, природа се буди, а многи се жале на различите здравствене тегобе: на болове које осећају у зглобовима или целом телу, главобоље и раздражљивост, недостатак енергије и воље.

Ред сунца, па ред облака не прија свакоме: постоје метеоропате, особе које појачано реагују на нагле временске прилике, али које због својих тегоба у рано пролеће не могу да рачунају на боловање, а понекад ни на разумевање најближих у својој околини. Многи тегобе метеоропата не прихватају озбиљно.

Др Нинослава Михајловић, специјалиста неуролог, објашњава да организму треба времена да се прилагоди наглим променама временских услова и да у том периоду могу да се јаве различите тегобе.

– Метеоропатске тегобе објашњавају се утицајем промене временских прилика, нарочито прелазом из хладног у топло време, на хипоталамус и хипофизу, важне жлезде у мозгу, при чему долази до повећаног стварања такозваног хормона стреса, што поједине особе осећају као раздражљивост или тескобу. Истовремено долази до смањеног лучења ендорфина, неуротрансмитера, супстанце која у нашем мозгу, између осталог, има улогу да сузбија бол, па се због тога праг осетљивости на бол појачава. Физика тумачи повећану осетљивост на бол снижавањем атмосферског притиска, услед чега у организму долази до ширења течности и гасова који врше притисак на ткива и појачавају осећај бола. Ово се нарочито односи на ткива која су запаљенски измењена или су повређена – објашњава наша саговорница.

Умор и лоше расположење

Др Михајловић наводи и да симптоми метеоропатије зависе од старосне доби, пола и општег здравственог стања особе. Најчешће се тегобе јављају код старијих, али и код деце. Млади људи мање осећају метеоропатске тегобе и, ако их и имају, изражене су као умор, поспаност, промена расположења, пад концентрације или нерасположење.

– Неретко се при промени атмосферских прилика млађе особе жале на главобоље, нарочито мигренозне, на апатију, лош сан и нерасположење. Код старијих особа се, међутим, уз све ово, често јављају и реуматски болови, колебање крвног притиска, погоршање срчаних или дисајних тегоба, бол на месту старих ожиљака неке повреде или прелома кости. Чешће се јављају и жучни или бубрежни напади, као и погоршање гастроинтестиналних тегоба – набраја др Михајловић.

Додаје и да тегобе у виду ошамућености и „тежине” у глави, уз пад концентрације и нејасан вид, нису главобоље у правом смислу, осим ако нису мигренозне.

Ови симптоми најчешће се јављају при промени атмосферског притиска или наглих температурних промена. Када се време стабилизује и тегобе нестају.

(Unsplash)

Организам посебно тешко подноси промену наелектрисања и накупљање позитивних јона у атмосфери, док негативни јони добро делују на организам, указује докторка и подсећа како је, рецимо, од наших планина Златар познат баш по великој концентрацији негативних јона у ваздуху и зато боравак овде нарочито прија болесницима с кардиолошким проблемима.

Иако изгледа да тегобе везане за промене које доноси увек непредвидиво време – било нагло отопљавање или кишни период – није нешто на шта се може утицати, наша саговорница тврди да је превенција метеоропатских тегоба могућа.

– Пошто здрав организам мање или нимало не осећа промене времена, значајан предуслов за смањење ових тегоба јесте добро опште здравствено стање. Добро здравље подразумева редовну физичку активност, исхрану богату природним намирницама, унос довољне количине течности, боравак на свежем ваздуху и уопште здрав начин живота. У току значајних промена времена или током боравка у климатским условима различитим од уобичајених важно је да особе које имају нека хронична обољења редовно узимају све лекове које им је лекар прописао и да се, у случају појачања тегоба, чешће консултују с њим – подсећа наша саговорница.

Ово је нарочито значајно за старије особе оболеле од хроничних болести као што су реуматоиди артритис, астма, шећерна болест, повишен крвни притисак, кардиоваскуларне болести итд.

Да време утиче на здравље потврђује и студија истраживача с универзитета у Варшави, објављена прошлог месеца у угледном медицинском часопису „Плос оне”. У истраживању је учествовало 450 жена старости од 18 до 70 година: педесет девет жена било је са села, 65 из мањих места и 326 њих биле су становнице великих градова. Као најозбиљнији симптом који су довеле у везу с временским приликама испитанице су издвојиле астенију, неодређено осећање малаксалости и раздражљивост.

Емоционални стрес мањи кад је сунчано

У истраживању на чијем челу је био др Влођимјeж Оњишченко наводи се податак из ранијих студија да је око 55 одсто немачког становништва и 69 процената Канађана старијих од 60 година осетљиво на временске прилике, то јест сматрају да време утиче на њихово здравље. Закључци студије сугеришу да фактори животне средине као што су клима или време могу утицати на људско емоционално и здравствено стање. На пример, показано је да се емоционални стрес смањује када се изложеност сунцу повећа. Временске прилике су такође повезане с нападима панике и сезонским афективним поремећајем, који се претежно јавља код жена. Једна ранија студија открила је везу између временских промена и такозване кластер главобоље, мигрене, неуропатског бола и поремећаја сна код људи.

Пољски лекари закључили су да се људи разликују и по осетљивости на временске промене, а најугроженији су жене, људи средњих година и анксиозне и депресивне особе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.