Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где је граница између цензуре и слободе на мрежама?

(Pixabay)

Друштвене мреже све више постају „уређивачи” уместо платформе за пласирање слободних мишљења својих корисника, како би са једне стране, како каже Војислав Родић, ИТ стручњак,, сачували своју позицију на тржишту, а са друге стране, јер су ушле у деликатну зону одговорности.

Он је то рекао за Танјуг поводом питања које се наметнуло у јавности - где је граница између цензуре и слободе мишљења на друштвеним мрежама, као и то да ли се првобитна улога друштвених мрежа о пласирању слободног мишљења временом изгубила.

То питање покренуто је након што су руске власти блокирале друштвене мреже Фејсбук, Инстаграм и Твитер због ширења лажних вести, позива на насиље и ширења мржње према руским грађанима, а затим је и Врховни суд у Бразилу на неколико дана суспендовао друштвену мрежу Телеграм која није реаговала на њихов позив да уклони поједине спорне садржаје.

„Увек постоји баланс између слободног јавног израженог мишљења и оних екстремних мишљења, нарочито позива на насиље, а оператери платформи, као што су друштвене мреже или чак интернет оператери, с једне стране нису одговорни за садржај који неко други пласира, али с друге стране током година све више сами преузимају улогу уредника”, рекао је Родић.

А ако сте, примећује Родић, уредник, онда више нисте платформа него - медији.

Подсетио је да је бивши амерички председник Доналд Трамп пре две године тражио да се у Америци модификује члан 230 из 1997. године који је, како наводи, дефинисао да интернет платформе нису одговорне за оно што њихови корисници објављују.

Управо је то, истиче Родић, омогућило развој и експанзију броја корисника на друштвеним мрежама, али самим тим и изражена мишљења.

Наводи да их је управо то ограничавање од одговорности разликовало од медија.

„Међутим, те 2020. године, када је у Америци била изборна година, као што је изборна година сада у Бразилу, тада су и друштвене мреже почеле све више саме да преузимају активности блокирања одређених вести, суспензије појединих корисника, што је у реду за уредника у медију”, указао је Родић.

Истиче да су друштвене мреже одлучиле да у „јавном интересу”, који они процене, суспендују или укину неке налоге.

Родић каже да постоје разни нивои цензуре, те да она може бити на одређени период, као што је суспензија налога на недељу дана или чак и демонетизација.

На питање да ли власти у појединим државама имају право да ограниче или потпуно укину неку друштвену мрежу, као што су то учиниле Русија и Бразил, Родић је рекао да су оне „узеле то право за себе”.

„Решиле су да одређене мреже процене као штетне за њихово друштво и због тога је приступ њима ограничен или потпуно укинут”, рекао је Родић.

Када је реч о Србији, Родић наводи да су до сада били појединачни случајеви суспензије налога, када интернет провајдер реагује на одлуку државног судије да је реч о претњи или увреди.

На питање шта је граница између цензуре и слободе мишљења и када државе или друштвене мреже одређују да нешто „прелази границу” и да мора бити уклоњено, Родић одговара да су позиви на насиље, претње, нарочито злоупотреба деце, граница која се не сме прећи.

„Међутим, и даље је питање где је граница, јер се та граница полако помера према изражавању одређених мишљења. Неко вам каже: 'То је моје мишљење”. А неко други вам одговори: 'Не, ти си изнео претњу или неку дисквалификацију која је позив на неку врсту насиља'. Све више на такве ствари почели су да реагују власници интерент провајдера или друштвених мрежа”, закључио је Родић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Администрација француског департмана Вандеја примила је петицију којом се тражи да се средња школа у Езенеу више не зове по руском нобеловцу Александру Солжењицину, већ да понесе име по украјинском анархисти руског порекла Всеволоду Ејхенбауму-Волину. У петицији се наводи како је „Солжењицин био добар писац, али је био и личност блиска Путину, са њим делио визију уједињене Русије, слепог патриотизма и фасцинацију ауторитарним режимима, иако су били на различитим странама у време СССР".
Lazar
Mada se ZAPAD predstavlja kao SLOBODNI i DEMOKRATSKI SVET, on je vec prvih dana rata ukinuo rusko-evropske medije SPUTNIK i RUSSIA TODAY. To je ucinila Ursula von der Leyen, predsednice evropske komisije, koja nema ovlascenje da to cini. Svojim gradjanima ZAPAD ostavlja samo svoj (podoban i kontrolisan) izvor informisanja. Svoje gradjana ZAPAD smatra nedoraslim i nesposobnim da razlikuju istinu i laz.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.