Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДАРА ЏОКИЋ, глумица

Помахнитали воз нашег времена

Све се убрзало, чак постоји и податак да су га физичари научно забележили
Дара Џокић (Фото Р. Крстинић)

Комад „Ролеркостер” Јелене Кајго осликава свет у коме живимо, понајвише кроз визуру главне јунакиње коју тумачи Дара Џокић, која покушава да одржи корак с убрзањем, с новим правилима игре. Она осећа да је ово време и овај свет полако одбацују као изношен капут. Њена кћерка која с породицом живи у Лондону и пријатељи се пак боре да одрже ритам…

Премијера представе „Ролеркостер” у режији Милице Краљ је у четвртак, 24. марта, од 19.30 на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212. Сценограф је Милица Бајић, костимограф Селена Орб. У глумачкој екипи су и Катарина Марковић, Јелена Петровић, Милица Михајловић, Владислав Михаиловић, Петар Михаиловић и Теодор Винчић.

„Ролеркостер” носи симболику гломазних машина из забавних паркова. Да ли имате понекад осећај да живимо као да смо на неком ролеркостеру?

Нажалост имам, јер убрзање које је темпо живота донео већ дуго траје. Све се убрзало, чак постоји и податак да су га физичари научно забележили. Наравно, у случају „Ролеркостера” ми причамо о осећању света и том убрзању историје које је унело немир и неспокој. Живимо у времену које је Андреј Кончаловски фантастично описао као помахнитали воз. То и цитирамо у нашој представи. Будућност нам је све неизвеснија. Некада смо живели много мирније, и то је заправо лајтмотив моје нове јунакиње која за себе каже да се осећа као да је из праисторијског доба. Није ни чудо, ако се зна да је живела у периоду када је време текло спорије, мирније и нормалније.

У комаду Ролеркостер” (радни назив је био „Луна-парк”) будућност света и неснађених људи је горка и тужна. Каква је судбина нових јунака Јелене Кајго?

Јелена Кајго је овај комад написала инспирисана тим шумом, заглушујућом буком која допире до нас и посредством медија, али и из непосредног окружења. Њени ликови су у појединцима са ових простора, свима нама познати. То смо ми. Само један од њих је странац, али мислим да се не разликују, јер та неуроза коју живимо је колективна. Није својствена само нама, у питању је неуроза, несигурности која је обузела цео свет. У том смислу Јелена Кајго је погодила то осећање, узнемирење и ставила га у форму, како је сама навела, комедије. То, рекла бих, и није права комедија, иако је пуно тога смешно. У неким сценама смо јако духовити, а ситуација је заправо обрнута. Човек тако реагује. Има у томе о чему причамо пуно комичних тренутака тако да ће ово бити представа где ће се публика понекад смејати на неке ствари које ће на другу лопту донети супротне емоције.

Jунаци комедије „Ролеркостер” боре се за своје парче среће, па чак и ако то подразумева велике компромисе. Ваша јунакиња Љиља осећа то убрзање живота и света, можда и више него чланови њене породице. Како се сналази у овом новом времену?

Јако тешко. Заправо цео комад прати то Љиљино (не)сналажење у новом времену. Она и каже да се осећа као да је из праисторије и да не може да поднесе то убрзање, компромисе, да би се преживело. Љиља памти нека друга времена, а деца којој се обраћа су већ прихватила да се свет мења, и живе с тим што надолази. Они покушавају једни друге да разумеју, то буде и болно, али и смешно.

Лик Љиље балансира између комичних и врло озбиљних животних ситуација. Какав је глумачки изазов градити такав лик?

То и јесте био за мене изазов, инспирација читајући комад „Ролеркостер”. Када сам први пут читала овај рукопис, слатко сам се смејала, а све време сам испод коже осећала узнемирење и тугу. Била сам заправо тужна, тај дуализам ме је привукао, јер је то слично овом стању у којем смо сви ми данас, широм планете. Пуно је Љиља данас, она је неко ко живи ту негде око нас, у комшилуку, породици…

Ваша јунакиња се труди да сачува у својој породици традиционалне вредности које као да полако изумиру. Колико је успешна у тој намери?

Љиља и сама открива те вредности доста касно. Она припада времену када су се норме срушиле да би се ушло у комунизам, који је обећавао други свет, без вера, нација, граница… Сачекало је освешћење које су многи доживели у једном тренутку, наравно и ми. Комунизма одавно више нема, али постоје остаци тог времена. Љиља се хвата за веру, традицију, као за појас за спасавање иако кроз поједине ситуације схватамо да она сама не зна ништа о томе. То је оно кроз шта смо пролазили кроз протекло време, тај нагли повратак вери, који није помодност, већ потреба да се овај свет објасни. Помислимо како су то радиле наше деке и баке, који су били окренути традицији. А свет је отишао негде даље, стигле су нове генерације, апсолутно су се конектовале на другим линијама, и праве компромисе које можда ми никада нећемо разумети, а можда и хоћемо.

Љиља осећа да се свет ужурбано мења, а у годинама је када се тешко прилагодити новим околностима. Како ухватити корак с временом?

Она се труди, хвата тај корак с временом мада јој тешко пада, макар сам је ја тако доживела. Не одустаје, покушава то да разуме уз велике проблеме, али иде даље. Мора да се конектује како зна и уме јер време меље. А како ће се осећати у новој кожи, то је друга ствар која никога и не дотиче.

Ваша кћерка са својом породицом такође живи далеко од Београда. Колико је вам лично блиска ова прича?

Пуно пута ме овај комад подсетио и на моју стварност, зато што је ово архетипска прича, коју можемо срести на много различитих места. Сведоци смо бројних примера из блиског окружења, односно те деце која су отишла негде далеко да пробају свој нови живот. Тамо се рађају наша унучад за којима чезнемо, која не знамо да ли ће знати свој матерњи језик. То су болне ствари, али су и чињенице. Млади људи имају право на своје изборе, као што и ми имамо право да патимо због тога. Својој деци сам дала подршку да граде свој живот онако како они хоће, а ја сам ту да то издржим.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.