Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кризна времена – изазов за истраживаче

Научници Института друштвених наука укључени су у европско истраживање, довршавају интернет панел за испитивање јавног мњења и проучавају социјалну инклузију у Србији као и последице пандемије
Проф. др Горан Башић (Фото: ИДН)

Институт друштвених наука (ИДН) у Београду недавно је акредитован као институт од националног значаја за Републику Србију, чиме је постао једина установе те врсте у области друштвених и хуманистичких наука која је, одлуком владе, стекла тај статус. Тиме је, како за наш лист каже научни саветник проф. др Горан Башић, директор ове установе, одато признање раду генерација сарадника института који је прошао кроз различите фазе у 65 година дугој историји. Истраживачи који сада раде у ИДН-у баштине ту традицију, на коју су поносни, али и постижу резултате који наше друштвене науке приближавају европском истраживачком простору и међународној научној заједници. Башић наглашава да им је ова акредитација огроман подстрек јер су је досегли у временима која нису била лака.

– Кажем да времена нису лака јер систем науке у Србији је у процесу константне трансформације који подразумева захтевне институционалне промене и прилагођавања. Фонд за науку Републике Србије, који смо здушно заговарали, није одговорио на очекивања друштвених наука. Универзитет у Београду од 2014. године не разматра захтев нашег института да га поново врати под своје окриље. Настојимо да проблеме решавамо и тек када исцрпимо све своје ресурсе, обраћамо се ресорном Министарству просвете, науке и технолошког развоја и јасно им предочавамо да без њихове подршке не можемо даље. Наилазимо на разумевање и подршку министарства, али водили смо рачуна да изградимо поверење и тражимо је само за инфраструктуру и пројекте које смо већ у великој мери развили. Тешко је и због чињенице да већину времена ИДН није имао представнике у националним телима у којима се одлучивало о развоју и будућности науке, као и месту друштвених наука у том процесу – наводи др Башић.

Подсећа да је доношењем Закона о универзитету 1998. године ИДН изгубио статус института при Универзитету у Београду (УБ) и каже да је нејасно због чега тај статус није враћен с обзиром на то да ИДН испуњава све законом и Статутом УБ прописане услове. Захтев је предат 2015. године, али још нису добили одговор универзитета. Веза са УБ овом институту дуго је омогућавала да спроводе последипломске студије. Циљ је био да се образују истраживачи и наставници у друштвеним наукама. Предавачи су били истраживачи из института и сарадници са универзитета. То је била природна веза науке и високог образовања, која је у савременом добу укинута јер сада Закон о високом образовању не омогућава акредитацију докторских студија у научноистраживачким институтима.

– Научне и образовне разлоге за такав приступ тешко је наћи. У ИДН-у ради 13 редовних, 10 ванредних универзитетских професора, као и 21 доцент. Многи од нас активно учествују у менторском раду и комисијама за припрему докторских дисертација на различитим факултетима, али упркос томе, докторске студије „не смеју” у институте – наглашава проф. Башић.

А управо су резултати остварени у последњих десет година, према његовом мишљењу, били пресудни за стицање престижне титуле установе од националног значаја. Пре свега, чињеница да су истраживачи са ИДН-а од 2011. до 2021. године објавили више од хиљаду научних радова и монографија код угледних издавача или у врхунским међународним и националним научним часописима. И то је само део оног што су постигли. Успешној акредитацији допринела је и чињеница да је у ИДН-у запослено 13 научних саветника, што је највећи број истраживача у највишем звању у области друштвених наука, али и 10 виших научних сарадника и 21 научни сарадник. Тим огромним научним потенцијалом доприносе реализацији актуелних пројеката, посебно Европском друштвеном истраживању, које спроводе с колегама из Института за социолошка истраживања, Филозофског факултета УБ. Реч је о пројекту који се упоредно реализује у 37 европских држава и чији резултати су ресурс за развој друштвених наука, методологије истраживања, али и политике која се у пракси спроводи на Старом континенту.

– Значајна су и истраживања која развијамо кроз Академску мрежу за сарадњу у југоисточној Европи, на којима радимо са институтима и факултетима из држава у окружењу, као што су Институт за национална питања из Љубљане, факултети политичких наука у Загребу, Сарајеву, Подгорици, али и научницима из Скопља, Будимпеште, Клужа, Тиране, Битоља, Марибора. Годинама смо неговали везе, спроводили истраживања и организовали међународне конференције са институтима и факултетима у Италији, Француској, Украјини, Немачкој, Русији. Надамо се да криза и рат у Украјини, који потресају целу Европу, неће задуго осујетити дугогодишњу сарадњу коју смо имали с колегама са Универзитета у Кијеву и у Белгороду – наглашава др Башић.

Научници ИДН-а тренутно раде и на десетој рунди Европског друштвеног истраживања, припремајући се, успут, и за наредни циклус, а настоје и да доврше и интернет панел за испитивање јавног мњења на репрезентативном националном узорку. Уз то, тренутно проучавају социјалну инклузију у Србији, али и последице пандемије, у сарадњи са Светском здравственом организацијом, Уницефом и немачком агенцијом ГИЗ.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

joca
Ne vidi se razlog da narod finansira vaš rad. Sve što radite se može preuzeti - prepisati od razvijenih zemalja. Mnogo je nepotrebnih doktora nauka na grbači naroda. Nema konkretnih, vidljivih rezultata. Nauka u svetu ide u drugom pravcu. Zašto vlast ne prihvata mišljenja naših ljudi koji se širom sveta bave naukom , od koje narod ima koristi i budućnost.
Mihailo
Sve Institute koji saradjuju sa nevladinim sektorom preko kojih se plaćaju naručena istraživanja na štetu Srbije treba ukinuti ! Institut za filozofiju i društvenu teoriju je objavio Zbornik radova Politics of Enmity iz 2018. koji su finansirali Švajcarci a u kojem pišu profesori albanci sa Kosova iz Prištine o tome da je Kosovo nezavisna država ! Direktorka Instituta je urednik i niko je ne smenjuje jer je naša država slaba a Zbornik je zaveden u Bibliioteci Srbije kao srpsko izdanje !
Biljana
Ne treba ukidati Institute ali treba menjati direktore, i u njihove Upravne odbor postavljati one koji će zbog tako štetnog upravljanja davati predloge za smenu direktora državnih Instituta ! Kod privatnih Instituta koji postupaju sa otvorenom štetom koju čine Srbiji tako što im stranci plaćaju istraživanja oduzeti im pravo upisa kao naučne ustanove ! Veliki broj privatnih Instituta nisu naučni instituti i služe za plaćanje naručenih stavova pa im u APR treba zabraniti naziv INSTITUT !
Bojan
Сличног сам, али ипак помало различитог мишљења од Вашег. Наиме, ја не бих укидао тако, за наше прилике, стару институцију која има одређену светлу традицију. Али, свакако да бих им укинуо свако финансирање кроз системе државе и приморао их да размисле о правцу и импликацијама властитих истраживања. Дакле, нека још неко време објављују у суштини властите ставове, а након тога ће или постати озбиљан научни инситут РС или НВО. Може или једно или друго, никако и једно и друго.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.