Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Раст БДП у Србији ове године знатно мањи од планираних 4,5 одсто

(Фото: Анђелко Васиљевић)

Раст бруто домаћег производа у Србији ове године биће знатно мањи од планираног од 4,5 одсто због енергетске кризе и убрзања инфлације у свету, лошег управљања Електропривредом Србије и Србијагасом, рата у Украјини и погоршања спољнотрговинских кретања, оценили су стручњаци на презентацији публикације Квартални монитор.

Скоро је извесно, како је оцењено у публикацији у издању Економског факултета у Београду и Фондације за развој економске науке (ФРЕН), раст БДП у 2022. биће знатно мањи од планираних 4,5 одсто чиме ће бити прекинут релативно висок привредни раст из претходне године. Инфлација ће, како су навели, наставити да расте, и то укупна и базна.

Рат већ утиче на раст цена

Рат у Украјини и санкције према Русији, како је указано, већ утичу на раст цена енергената, метала, житарица и хране на светском тржишту, а вероватно ће у наредном периоду бити захваћено све више других примарних производа и репроматеријала.

Због тога се, како преноси Бета, очекује да инфлација у другом кварталу привремено уђе у зону двоцифреног међугодишњег раста.

„Економске последице пандемије још се нису потпуно смириле, а свет се налази пред новим и великим еизвесностима. Рат у Украјини, уз постојећу енергетску кризу и високу инфлацију сигурно ће знатно погоршати макроекономске трендове у целој Европи. Колико ће то погоршање бити и колико ће трајати зависиће у великој мери од даљег развоја ситуације у Украјини, што се тренутно не може поуздано предвидети”, оценили су аутори.

Србија, као и друге европске земље, како је наведено, нову нестабилност дочекује с нешто лошијим макроекономским индикаторима него уочи кризе из 2020. године, што је ;разумљиво узимајући у обзир да је претходна криза у одређеној мери исцрпила јавне финансије, повећала фискални дефицит и јавни дуг и утицала на убрзање инфлације.

Рат у Украјини утиче, како су аутори навели, на привреду Србије тако што расту цене примарних производа, пада извоз у Русији и Украјину, кидају се производни ланци, смањује се раст БДП и у европским земљама, измешта се производња из Русије, али постоје наговештаји да ће се неке фирме западних земаља из Русије селити у друге земље централне и источне Европе, укључујући и Србију.

„Најважније макроекономске последице кризе за Србију су спорији раст БДП, убрзање инфлације, раст фискалног дефицита и јавног дуга, раст спољнотрговинског дефицита, пад страних директних инвестиција и значајно смањење девизних резерви”, навели су аутори публикације.

Могуће су и користи

Осим негативних последица рата могуће су, како су оценили, и одређене економске користи за Србију, као што је то случај са повећањем квота за извоз челика у ЕУ.

Крајем претходне године и почетком ове значајно је, како су истакли, повећан дефицит у спољној трговини, што је добрим делом последица историјски високих цена енергената, али и озбиљних пропуста у управљању јавним предузећима због чега је Србија током ове зиме увозила велике количине гаса и електричне енергије по високим ценама.

„У овој години очекује се раст спољнотрговинског дефицита, док је прилив страних директних инвестиција крајње неизвестан”, оценили су аутори Кварталног монитора.

Побољшање на тржишту рада

У претходној години побољшано је, по њиховој оцени, стање на тржишту рада, што се испољава кроз умерен раст запослености и реалних зарада. У 2022. стање на тржишту рада ће бити под утицајем успоравања раста привреде, раста инфлације и повећања опште несигурности услед чега се очекује скроман реални раст зараде или стагнација зарада и запослености.

Проблеми у енергетском сектору, као и предизборна трошења, утицали су, како су навели, да фискални дефицит буде знатно већи него што је уобичајно на почетку године.

На повећање дефицита додатно ће утицати спорији раст привреде од планираног, одустајање од индексације акциза у јануару, привремено смањење акциза на енергенте, додатни расходи за покривање губитка у ЕПС и Србијагасу, као и издаци за паушална давања младима и за популациону политику који нису били планирани усвојеним буџетом.

Истиче се да је већ сада извесно да ће фискални дефицит у овој години бити знатно већи од планираних три одсто БДП, а то показује и повећање задуживања државе. Било би добро, како је оцењено, да се одустане од непотребних расипања буџетског новца и да се одложи реализација неких неприоритетних пројеката, како би се направио простор за евентуалне нове антикризне мере, а да притом фискални дефицит и јавни дуг остану на одрживој путањи.

Каматне стопе у Србије су, како је предочено, у другој половини претходне године биле дубоко реално негативине, што је подстакло раст тражње за кредитима, али и убзање инфлације.

Народна банка Србије се у сузбијању инфлације, како су навели, доминатно ослањала на држање номиналног курса на фиксном нивоу, што је подржано административним мерама Владе, као што је замрзавање или ограничавање цена енергената и још неких производа.

„Није сигурно да ли је НБС напустила важећи модел монетарне политике, у оквиру кога су каматне стопе кључни инструмент за контролу кредитне активности и домаће тражње и прешла на модел фиксног курса. Уколико је то случај, такву промену би требало формализовати, а фискалну, монетарну и политику доходака ускладити са њом, како би она дала дугорочно добре резултате”, навели су стручњаци.

Додаје се да, ако није напуштен важећи модел монетарне политике, да би НБС требало да повећа референту каматну стопу, као што је то урадила већина централних банака у Европи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.