Три теста у два дана на проби мале матуре

У свим осмолеткама Србије више од 64.000 ученика осмог разреда полагаће пробни завршни испит – верну симулацију обавезне матуре за крај основног образовања, коју чине три теста. У петак од 13 до 15 сати осмаци ће решавати задатке из математике. Дан касније, у суботу, од девет до 11 часова одржаће се пробна провера знања из српског (матерњег) језика, а од 11.30 до 13.30 пред малим матурантима биће комбиновани тест сачињен од питања из пет предмета: биологије, историје, географије, физике и хемије. Испитни материјали, приређени и одштампани у Заводу за вредновање образовања и васпитања, углавном су већ достављени осмолеткама, али се чувају на безбедном у сигурносним кесама које ће бити отворене непосредно пред тестирање.

Сврха пробе, која се сваке године организује као вид припреме у сусрет званичном завршном испиту, пре свега је да се ученици и школски радници упознају са утврђеним процедурама најважније провере знања у осмолеткама, једине која се организује за целу генерацију под једнаким условима на републичком нивоу. Пробна матура је шанса коју систем пружа ђацима и наставницима да увиде зашто је важно да у школи буду бар 45 минута, а минимум пола сата пре почетка испита, шта спада у потребан и дозвољен прибор, којих правила се морају придржавати пре, за време и након тестирања, како морају бити организовани и простор и начин рада, шта су задаци одељењских старешина, дежурних наставника, супервизора... То је и прилика да се види колико су ученици спремни за завршну проверу знања, који део градива су ваљано савладали, шта им теже иде, на које лекције треба додатно да обрате пажњу да би што спремнији изашли на прави завршни испит и постигли што боље резултате. Подсећају на то надлежни из Министарства просвете, науке и технолошког развоја и у допису који су све осмолетке недавно добиле, а у који је „Политика” имала увид.

Стручно упутство налаже да осмаци пробни завршни испит полажу у учионици, да у једној учионици може да буде највише 15 ученика и дежура један наставник. Ношење заштитних маски неће бити обавезно. Клупе у којима ће седети осмаци, и то по један ђак у средишњем делу стола, у сваком смеру треба да буду међусобно удаљене најмање два метра, чиме ће се обезбедити да сваки осмак решава тест у своја четири квадратна метра. Тако ће и дежурним наставницима бити омогућени несметан прилазак сваком ђаку и пролазак између клупа. Оне треба, као и на правој малој матури, да буду нумерисане тако да редни број којим су обележене одговара редном броју ученика са јединственог списка свих осмака једне осмолетке скројеног по азбучном реду.

Мали матуранти на испит треба да понесу ђачке књижице и дозвољен прибор за рад. За решавање теста из српског (матерњег) језика и комбинованог теста у учионицу могу унети графитну оловку, гумицу и хемијску која пише плаво. Осим тога, за решавање математичких задатака потребан им је и геометријски прибор. Препоручљиво је да осмаци одговоре прво пишу графитном оловком (што није обавезно), а тек на крају плавом хемијском оловком. Ово је важно јер се одговори написани само графитном оловком, као ни преправљани, нечитки одговори написани хемијском, неће признавати при бодовању. Испред испитне учионице, углавном на клупи у ходнику, ђаци ће морати да оставе ранчеве, свеске, белешке, дигитроне, а у посебну кутију и мобилне телефоне које није дозвољено унети ни на пробно тестирање, ни на прави завршни испит. На оба важи правило да ђаци из испитне учионице не могу да изађу првих 45 и последњих 15 минута од укупно 120 минута предвиђених за израду сваког од три матурска теста.

Урађени задаци после полагања праве мале матуре, која ће ове године бити одржана 27, 28. и 29. јуна, прегледају се електронски, а пробни не. Након припремне провере знања, која је имитација завршног испита, ђачки радови у целини (укључујући и омотнице) остају у школи, где се и прегледају, али се не оцењују. Задатак је сваке осмолетке да зарад унапређивања постигнућа ученика и постизања бољих резултата на завршном испиту анализира њихов успех с пробног тестирања и на добијене показатеље се ослони у планирању даљег рада, подсећају из ресорног министарства.

– Сугеришемо наставницима да се приликом анализе резултата пробног завршног испита и давања повратне информације ученицима руководе кључним принципима формативног (описног) оцењивања – јасна и прецизна процена постигнућа и ангажовања ученика, квалитет благовремене повратне информације и смернице за даље учење. Имајући у виду формативну функцију завршног испита, резултате не треба објављивати на интернет страници школе, а потребно их је користити у изради оперативних планова припремне наставе за завршни испит – савет је просветног врха.