Субота, 20.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ДАРДАНЕЛИ

Најдужи и највиши висећи мост на свету

Мост „Чанакале 1915” преко мореуза Дарданели спаја Европу и Азију
Мост назван по историјској победи у Чанакалеу (Фотографије архива компаније „Лимак”)

Специјално за „Политику”

Отварањем моста „Чанакале 1915”, који преко Дарданела спаја Европу и Азију, човечанству је представљено ново архитектонско чудо. Овај мост, за чију је реализацију издвојено три милијарде и сто милиона евра, најдужи је висећи мост на свету, чији средњи распон досеже 2.023 метра, и највиши висећи мост на свету, с вршном тачком на 334 метра, што га чини вишом грађевином чак и од Ајфелове куле. Пре него што га као путници посетимо и њиме пређемо из Европе у Азију, „Политика” ће нас, као сваки добар водич, упознати с чињеницама о настанку овог пројекта и његовим својствима, од којих нека бележе светске рекорде.

Мореуз Дарданели има вековни трговинско-војни значај као кључни пловни пут који повезује Црно море и Средоземље. Овај мост скратиће време путовања између Европе и Азије на само шест минута, у односу на досадашњу получасовну вожњу трајектом између европске и анадолијске стране. Осим тога, његов изузетан инфраструктурни значај огледа се у повезивању лука у регијама Мраморног и Црног мора.

Изградња моста „Чанакале 1915” започета је у марту 2017. године, када је формиран конзорцијум састављен од две турске („Лимак” и „Јапи Меркези”) и две јужнокорејске компаније („ДЛ Е и Ц” и „СК екоплант”). У овом пројекту учествовало је чак 25 финансијских институција из 10 земаља, а на самој изградњи  било је ангажовано 17.000 људи. У месецу када се обележава Дан жена, важно је нагласити и чињеницу да је на изградњи моста било ангажовано и 50 жена инжењера. Чак ни пандемија вируса корона није пољуљала датум завршетка изградње. Радови су престајали само 10. новембра сваке године у знак сећања на Ататурка, оснивача Републике Турске.

Укупна дужина моста „Чанакале 1915” износи 4.608 метара, укључујући средњи распон од 2.023 метра, бочне распоне од 770 метара и прилазне вијадукте од 365 и 680 метара. Темељи кула моста стоје на 45 метара испод нивоа мора на азијској обали и на 37 метара испод нивоа мора на европској обали. У оквиру припреме  земљишта, на месту темеља куле побијено је 165 челичних шипова пречника 2,5 метара на основама азијске куле, а 203 шипа на основама европског торња.

Изграђена су и два прилазна вијадукта, 43 надвожњака, 12 чворова за укључење, пет наплатних рампи

„Биће најдужи мост тог типа на свету и красиће Дарданеле као симбол наше победе у Чанакалеу”, рекао је председник Турске Ердоган. Симболички смисао прожет је и кроз сваку његову мерну јединицу. Наиме, средњи распон износи 2.023 метра, што симболизује стогодишњицу постојања Републике Турске (1923). Кула висока 318 метара симболизује поморску победу у Чанакалеу – 18. марта 1915. године, важан датум у борби турске нације за независност.

Један од највећих изазова с којим су се суочили инжењери, као и извођачи радова, јесу, пре свега, јаки ветрови, карактеристични за овај појас, те сеизмички услови. Ипак, мост „Чанакале 1915” инжењерски умови пројектовали су тако да је отпоран на ове природне изазове. Тестирања стабилности палубе моста у најнеповољнијим условима ветра током фазе изградње и експлоатације вршена су у аеро-тунелу. Такође, урађена је сеизмичка студија за дефиницију земљотреса у повратном периоду од 2475 година. С обзиром на велике брзине ветра у региону Чанакале, одлучено је да се направи ортотропна челична палуба с двоструким кутијастим гредама ширине 45 метара, укључујући централни размак од девет метара. Такође, због могућих земљотреса, ветрова и судара бродова, тло испод темеља торња ојачано је челичним шиповима. Главни кабл се састоји од 144 жице у средњем распону и 148 жица у бочним распонима. Сваки прамен је састављен од 127 поцинкованих жица високе чврстоће. Занимљив је податак да је укупна дужина жица чак 162.000 километара, што је четири пута више од обима Земље.

Овај пројекат, као директна веза између Европе и јужних и западних региона Турске, допринеће развоју ових области. Транзитни саобраћај преко Босфора биће ублажен, а логистички сектор ефикаснији, што ће довести до раста увоза и извоза. Такође, унапређена културна интеракција с Европом и Балканом помоћи ће развоју и туристичког сектора.

Укупна дужина моста износи 4.608 метара, укључујући средњи распон од 2.023 метра

Решид Јилдиз, један од чланова Извршног одбора и наш водич сваким педљом ове лепотице изнад мора и испод сунчаног неба, изјавио је за читаоце „Политике”: „За мене и наш тим овај пројекат је меморијал рада”, додавши на крају: „Волео бих да овај мост остане упамћен као симбол мира, братства и пријатељства у свету!”

Овај пројекат високог међународног значаја ствара везе и заједничке вредности између различитих земаља и њихових грађана, што је значајан корак ка миру и стабилности. „Од свега што човјек подиже и гради, повинујући се виталном инстинкту, по мом мишљењу, нема ништа боље и вредније од мостова”, рекао је Иво Андрић.

Саобраћајна мрежа

Поред моста „Чанакале 1915”, пројекат укључује изградњу два прилазна вијадукта, два бетонска вијадукта, 12 мостова, 43 надвожњака (од којих је један еколошки), 40 подвожњака, 236 пропуста различитих величина, 12 чворова за укључење, пет наплатних рампи.

Заштита флоре и фауне

Посебна пажња поклоњена је заштити флоре и фауне у регији обухваћеној пројектом. Наиме, утврђено је да би конструкције моста у мору могле да угрозе станиште заштићене врсте лепезастих дагњи. У сарадњи с Универзитетом Чанакале, пренето је више од хиљаду јединки овог морског шкољкаша, чија величина достиже и до једног метра, у суседна заштићена подручја. Такође, током операција инсталације шипова, три стручњака за заштиту морских сисара дежурала су непрекидно. Операција грађевинског тима била је прекинута најмање пет пута на два сата како би се омогућио несметан пролаз делфинима. Сачувана су и семена ендемских биљних врста пронађена дуж трасе пројекта.

Стипендије „Лимака” и за студенте из Србије

Турска компанија „Лимак” за своје потребе стипендира студенте архитектуре, машинства, електротехнике, и то не само у оквирима своје државе. Како смо сазнали, ту праксу намеравају да примене и за студенте из Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.