Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пре 23 године НАТО извршио агресију на Србију

Нови Сад 1999. (Wikipedia)

Данас се навршава 23. годишњица агресије НАТО на Србију, односно тада Савезну Републику Југославију, која је почела 24. марта 1999. године, а трајала је 78 дана.

Формално, наредбу је, без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање” написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. увелико било у току” те да је завршено крајем августа те године, преноси Танјуг.

НАТО агресији претходиле су неискрене наводно понуде међународне заједнице. Лествица захтева, како је потврдила и Медлин Олбрајт, подизана је свакодневно, како би Србија била оптужена да није прихватила споразум.

Према Владиславу Јовановићу, идеја о бомбардовању већ тада је била стара десетак година, још од времена када је Боб Дол у Приштини обећао независност. Бил Клинтон, тада председник САД, делегацији америчких Срба рекао је да оно што је понуђено Милошевићу ни он не би потписао. Сличан коментар је доцније изнео и Хенри Кисинџер.

САД су током Хладног рата извршиле више од 40 војних интервенција широм света, а после 1991. сличних војних акција је било неупоредиво више.

СРЈ је нападнута као наводни кривац за хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији (непосредни повод били су догађаји у Рачку, односно оправдање) као и неуспех преговора о будућем статусу покрајине који су вођени у Рамбујеу и Паризу .

У стварности, била је то подршка терористичкој организацији косметских Албанаца, тзв. ОВК, која је до тада већ починила бројне злочине.

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову и Метохији, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.

Деветнаест земаља НАТО започело је бомбардовање са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији.

Последица бомбардовања Алексинца (Фото Д. Јевремовић)

Најпре су гађани противваздушушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Београду (Раковица, Стражевица), Младеновцу, и другде.

Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало.

Према наводима српских стручњака, до 10. јуна забележено је 18.168 авио полетања. По НАТО изворима, налета је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, авакси, танкери. У дејствима је у прво време учествовало дневно око 70 борбених авиона, да би доцније тај број био и око 400 свакодневно.

Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањени. Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летелица, што никада није потврђено.

Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио преко 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАТО није претрпео „никакве жртве”.

У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила.

Летелица Ф 117, такозвани „невидљиви” до тада симбол супериорности америчке технологије, завршила је у њиви у атару сремског села Буђановаци. Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица агресије није нашао на мети. НАТО је извршио 2. 300 удара и бацио 22. 000 тона пројектила, међу којима 37. 000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом. Осим напада са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији, операције су извршаване из база у земљама Западне Европи и САД.

Разорен је велики део инфраструктуре, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, храмови, односно цркве и манастири. Разорено је око 50 одсто производних капацитета Србије. О материјалној штети која је нанета током НАТО агресије изнети су различити подаци.

(фото Д. Јевремовић)

Тадашње власти у Београду процениле су је на приближно стотину милијарди долара, група економиста Г17 проценила је штету на 29,6 УСА долара.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25. 000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Разорена је амбасада Кине у Београду 7. маја 1999. Зграда РТС у Београду уништена је 23. априла. Погинуло је 16 особа и исто толико рањено. Здање РТ Војводине, тада Телевизија Нови Сад погођена је срушена 3. маја 1999, на Међународни дан медија.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система. Последице по здравље становништва и еколошке последице практично су немерљиве.

После тешких преговора и притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Споразум је одредио повлачење војно безбедносних снага СРЈ са Косова и Метохије, и успостављање УНМИК-а, мисије Уједињених нација. Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати. Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију (СРЈ).

Тог дана Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, у покрајину је упућено 37.200 војника у саставу мисије КФОР, из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност, као и да обезбеде повратак избеглих.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djordje
Secam se tog perioda po rodjenju sina, tacno dve nedelje nakon njegovog rodjenja potpisana je kapitulacija u Kumanovu.
LaCosta
"Budućnost će pokazati da je Jugoslavija u stvari poligon i model i za zemlje bivšeg SSSR­, u kome je jedna od glavnih tačaka konfrontiranje Rusije i Ukrajine i planiranje uključivanja Ukrajine u NATO do 2005. godine. Zato je Olbrajtova i rekla, kako stoji u knjizi Majkla Mendelbauma (Michael Mendelbaum), septembra 1999. godine, da je najvažnija stvar koju su uradili Kosovo"
Kritik
Zar nije danas zlocin i vojno politicka agresija rusa u Ukrajini? Kada cemo nesto pametno uciti iz istorije?
Dragan P
Služite se zamenom teza jer rat u Ukrajini je počeo 2014. godine u Donjecku i Lugansku kada su ukrajinske vlasti pokušale da ukinu sva prava građanima ruske nacionalnosti uključujući i pravo na jezik i kulturu. Tada su počinjeni mnogi zločini nad Rusima kao onaj u Odesi gde su u jednoj zgradi oko 50 Rusa živi spaljeni od strane ukrajinskih fašista iz Desnog Sektora i nigde tada nije bilo dušebrižnika sa zapada. Ova akcija ruske vojske je samo nastavak tog rata.
Slavko Mirkovic
@Kritik, u odnosima za "zapadom" ne treba imati principe, drugacije ne moze, jer se oni tako ponasaju! Zato (ali ne samo zato!) Rusija ne vrsi agresiju niti zlocin, nego brani svoj ugrozeni opstanak, i zato je Kosmet Srbija, jer nam je bez razloga na silu (PRIVREMENO!) uzeto.
Прикажи још одговора
Jovan
Zlikovci! Kad tad ce platiti.
Олег
Нато заплатит за свои преступления против Сербии. Держитесь, братья!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.