Посао председника је да чува наш идентитет и слободу

Банке, глобалне корпорације и наднационалне структуре, попут ЕУ, НАТО-а, СЗО, угрожавају демократију, сувереност народа и слободу људи широм света, тежећи да побришу границе између држава. Србија није изузетак, каже Бранка Стаменковић, кандидат коалиције „Суверенисти” за председницу Србије, објашњавајући слоган коалиције „Србија није на продају”. На питање кога сумњиче за такву намеру, она још каже: „Због промоције аутошовинизма, коју већ 30 година у Србији спроводе тзв. невладине организације финансиране из иностранства, почели смо да верујемо да ништа не можемо сами. Несхватљиво је да нам 70 одсто уџбеника штампа немачки издавач, диктирајући тако и наратив наше историје, учећи нашу децу да је НАТО мирољубива организација и да је данак у крви био прилика да Срби напредују у Османском царству. То је промоција робовског менталитета у држави чији су преци гинули под паролом ’никад робом’. Посао председника је да гради консензус ради отпора тој перфидној колонизацији и да чува наш идентитет и слободу. Плашим се да су садашњи председник, али и његови претходници, Србију довели превише у канџе ЕУ и да нам ваља преиспитати ту политику у целости.”

Ако је судити по вашој изјави, Србија је економски роб. Како Суверенисти мисле да је извуку из тог ропства?

То није питање за председника државе. Председник представља државу и народ, а економску политику води влада. Кандидат Суверениста за председника владе је Саша Радуловић, који већ годинама говори о погубној политици државних субвенција страним инвеститорима, указујући на то да Србија не може бити јака без јаке домаће привреде и пољопривреде. Нажалост, и актуелна и бивша власт су крајње кратковидо форсирале „спаситеље” из иностранства, као да смо ми сами неспособни за било шта. Посао председника јесте и да врати пољуљано самопоуздање народу Србије.

Једна од важних тачака програма Суверениста је залагање за комплетнију здравствену заштиту, као и повратак „отетих пензија”. Може ли Србија то финансијски да издржи и када ће се стећи услови за то?

Наравно да може. Србија није само прелепа, већ и пребогата земља. Међутим, ово поново није у надлежности председника, већ у надлежности владе. За жаљење је чињеница да су и актуелни председник, као и бивши председник Борис Тадић злоупотребљавали председнички кабинет да узурпирају надлежности владе. Забављени тим послом обојица су запоставили најважнији посао председника: окупљање људи и постизање јединства око најважнијих државних и националних интереса, јер од снаге тог јединства зависи и снага којом се Србија може успешно одупрети притисцима из иностранства. Велика препрека томе јесте и пракса вођења страначке политике из председничког кабинета којој су, нажалост, обојица прибегавали.

Суверенисти сматрају да Србија није требало да се придружи осуди Русије због напада на Украјину, против су увођења санкција Русији и залажу се за укидање санкција Белорусији. Како бисте се ви, као председница, понели у оваквој ситуацији на међународном плану?

Србија не треба да се меша у сукоб НАТО-а и Русије преко леђа грађана Украјине, а посебно не на страни НАТО-а. Противно је нашим интересима да заузимамо стране, и то нам јасно говори већинско расположење у народу, који председник треба и да представља. У овом најновијем геополитичком престројавању великих сила интерес Србије је да остане неутрална. Попуштање под било којим притиском само отвара врата јачим притисцима.

Ваш коалициони партнер Здрава Србија је за улазак наше земље у „економску и стратешку заједницу” с Русијом и Белорусијом. Слажете ли се с том идејом?

Србија треба да сарађује са свим земљама ако за то има интерес и то се односи и на Русију и Белорусију, али увек тако да очува свој суверенитет. Иначе, председник Србије нема надлежност за одлучивање о таквим питањима. Председник је заштитник државних и националних интереса, а шта су тачно ти интереси у демократији одлучује народ преко својих изабраних представника у Народној скупштини и влади.

На који начин ваш предлог закона о КиМ чува покрајину у саставу Србије?

Усвајањем тог закона, који представља пресек нашег Устава и Резолуције 1244, испуњавамо обавезу коју прописује наш Устав, враћамо КиМ под уставноправни поредак Србије и на дуге стазе утиремо пут решавању тог проблема. Као модел је узет сличан закон Данске у вези с Фарским Острвима, које је Данска на тај начин и сачувала. Важан посао председника јесте да штити Устав и уставни поредак. Просто је несхватљиво да је наш Устав још 2006. прописано обавезу доношења тог закона у року од две године, а да он још увек није донет!

Наводећи разлоге зашто су Суверенисти баш вас кандидовали, Саша Радуловић каже да од свих кандидата једино ви можете да победите Вучића у другом кругу. Како сте то израчунали?

Моје политичко деловање подржава велики број људи који обично не излазе на изборе јер до сада нису имали осећај да било ко у политици штити њихове интересе. Такође, подржава ме и велики број тзв. меких бирача власти до којих не допире нико од осталих кандидата. Велика излазност и промена расположења код бар 10 одсто гласача власти једини су начин да променимо актуелног председника.

Разумете се у астрологију, а на вашем твитер налогу представили сте се и као „краљица ретроградног Меркура”. Шта каже распоред звезда и планета, какав резултат можете да очекујете 3. априла?

Зашто то питање не бисте поставили вашем астрологу који пише за „Политику”, кад већ имате уговор с њим? Што се мојих хобија тиче, с обзиром на то да сам и штрикање и хеклање подигла на професионални ниво, можда би читаоцима занимљивије било да вам пошаљем да објавите неку мустру? Или, ако вас астрологија баш толико занима, можда бисте могли да истражите зашто је наша амбасада у Лондону, непосредно пред распад Југославије, ангажовала најпознатијег британског астролога да уради предикције о томе шта нас чека. Ту је, такође, и питање постоји ли можда неки звездани разлог због којег је председник СНС-а своју кандидатуру објавио тек пет дана након расписивања председничких избора, што се до сада никада није десило. Верујем да би вашим читаоцима било занимљиво да чују одговоре на ова питања, па је срећна околност то што „Политика” има свог астролога.